Почиње, уочи годишњих одмора, редовно сезонско окупљање опозиције. Сада су у фази прокламација, а нешто озбиљнији разговори планирају се кад се патриоти врате са Брача и Хвара.
Од свега тога, наравно, нема ништа, као ни до сада што није било. Српска опозиција, ма која, нема никакве идеје, нити зна приближан смер којим треба да иде, а и онај ко зна, не сме да каже, јер и за власт, и за опозицију, свете краве Врлог, новог света у коме живимо су капитализам, либерализам и колонијализам. То је неспорно и никако не сме постати предмет политичке борбе. Зато се политичка борба измешта на неважна подручја друштвеног живота: да живимо боље (у оквиру капитализма), да унапредимо изборни систем (у оквиру колонијализма) и да створимо демократију с људским ликом, у време кад је либерализам буквално прождрао и последње остатке њене. Сви циљеви, које опозиција гађа, су циљеви које Вучић гађа далеко боље.
Наравно, умела би опозиција да постави и питање својинских односа, укидање даље приватизације, праведније друштвене расподеле, али постоји мала зврчка: колонијални господари би такву опозицију збрисали из политичког живота.
Другим речима, нашој опозицији недостају циљеви, недостају средства и недостају људи. Опет се удружују они који не знају са онима који немају и онима који не смеју. Провешће се лоше. Једино што је извесно је да ће се до неба подићи кукњава на неваљалство власти.
Постоји још једна екипа, која се окупља и која, из неког мени непознатог разлога, мисли да има неке шансе у политичкој арени, а то су „крти“ патриоти, заправо једна чудна мешавина клеро-националистичких и патриотских друштванаца и појединаца, која не уме да постави ни сувисла питања у вези с политиком, камо ли да на њих пружи одговор. Увек ме је увесељавало колико, код неких људи, представа о сопственој величини није ни у каквој вези са стварношћу. Јавно, оно интернет јавно мњење, држи те националне хероје у уверењу да су значајнан фактор српске политике, али на изборима редовно добију хладан клистир од бирачког тела, јер њихови апатриотски и русофилски обожаваоци гласају за Вучића. Та група патритоских интелектуалаца, подупртих шарлатанима и разним кловновима национализма уопште не капира да својим опскурним причицама само забављају Вучићево бирачко тело. Осим оних који то раде по задатку, наравно.
Мени је сасвим очигледно да Запад, у догледно време, неће мењати Вучића. У јавности се у последње време пласира чудна теорија да ће, чим преда Косово, бити замењен Ђиласом. Сви то, наравно, знамо, само псссст….немојте да кажете Вучићу, јер ако сазна, можда се измигољи. Исто тако, гомила некаквих новинара и јавних радника, стално пориче да Вучић неће издржати још месец, или два.
Признајем: уопште не видим шта то угрожава Вучића. Исто тако, не видим ко би боље и спретније спроводио план Запада на овом подручју. Предаја Косова неће битно уздрмати његов положај, јер одсудна већина Срба, укључујући и Србе с Косова, интимно нема ништа против независности покрајине. Противљења су само мала, прљава патриотска игра, у којој један даје, а сви други не дају, само што се читава борба одвија на Фејсбуку. Колико се чланова СНС-а ухвати за пушку да брани Косово, толико ће и патриота. Вучић ће много погрешити, ако патриотама не подели пушке и покаже им правац за Косово: до Бубањ потока би се родољуби истопили као априлски снег. Нама је, дакле, важно да изгледа као да ми бранимо Косово, а Вучић га даје. Заправо, дајемо га сви.
Према томе, кад Вучић обави тај задатак, Запад га неће променити, него ће се игра подићи на виши ниво. Гледаће се шта ново има да се да, а има доста тога: тле, воде, шуме, деца, органи, Санџак, Војводина, Прешевска долина…
Два закључка: први се тиче публике, која гледа ово мучно спајање српске и срБске опозиције – идеја опозиције да се само квантификовањем, односно голим сабирањем може нешто урадити, јесте индиректно признање да никакав квалитет немају, па морају да се дохвате дигитрона.
Други закључак им дајем бесплатно: кад Запад реши, ако икада реши, да смени Вучића, прво ће му преотети медије. Док их контролише Вучић, ови могу да се препакују колико хоће, од та посла фајде нема. Пошто се не опажа да Вучићу ико отима медије, опозиција може слободно да утроји песму уједињењу, и даље ће бити само гомила губитника, која не може да се опрости од субвенционисане кајганице, врло мале, али ипак кајганице, у ресторану Скупштине Србије.
Влада у сенци (у сенци предсседника државе) коју води Ана Брнабић, за сада не показује знаке непослуха, тако да Вучићу ни одатле не прети опасност. Мислим да је за њега, како ствари стоје, највећа опасност сама биологија, јер ако се не пронађе еликсир младости, или другачија опозиција, он неће моћи да влада више од 20-30 година.
Опозиција је најјача Вучићева карта: чак је и Тито имао озбиљније противнике. Силно се радујем овом новом уплакавању опозиције, као и оне опозиције која држи (дај, Господе, да сам то само сањао) „Историјске састанке“. Не би шкодила и нека нова резолуција, или неки апел, колико да се истакне патриотизам предлагача мудросералија.
Да би се нешто изменило, господо другови, мора да се створи нови квалитет, а не само ново спајање истих безквалитетних екипа. Квантификација, чак и кад би успела, а неће, само доприноси очувању система, а не његовој промени.
Насловна – Дајана В., Окупљање у летњој ноћи
Као и увек сјајно ово анализираш.
Ово је и небитном јасно :))
Милане тврдиш – Српска опозиција, ма која, нема никакве идеје – грешиш, не проналазиш узрочни мотив њиховог мисаоног склопа, у врхунском опозиционо интелектуалном напрезању. Мотив је драги Милане једноставан. Чисто егзинстенцијално мотивисан. Бити до задњег трена на државхој апанажи.и неодговорно млатити празну сламу. Бити јавна личност којој се диве следбеници, који сањају да ће их једног дана заменити у тој удобној државној хладовини. И тако у вавјек вјеков. Да је Вучић паметан па да дигне цензус на 10% виде ли би они свога Бога.
У вези будућности Србије?
Опет неће проћи баш тако како ти то редуцираш. Овде долазе нови и важни играчи. Прво много зависи од решења проблема новоствореног народа и државе Македоније.Од њеног структурног решења звисе и остала решења на Балкану.
Србија добија север. прешево остаје у Србији. Република Српска и остатак Босне прилази некој врети конфедерације са Србијом,. тада Санџак, Војводима добијају неке видиве аутономије значи РС, Војводина имаће однос према Србији аналоган односу Санџака према Босни .На заборави да у преговоре улазе Путин. Ердоган и можда кинези. Значи мини Јалта на видику. Од реалности се не може побећи.
Kada je Djindjic uspeo preveslati pola Srbije mahanjem sa pola lista papira u kome su bile „vizije“ te predstaviti to kao ekonomski program onda se ne treba cuditi ako i ovim hohstaplerima to podje za rukom 🙂
Da ne spominjem Tadica koji je tokom predizborne kampanje za drugi mandad izjavio kako mu nakon pobede cilj okupiti strucnjake da se razgovara i napravi ekonomski program… (umesto da je isti vec spreman i ceka pocetak sprovodjenja).
Liberalizam podrazumeva nemešanje države u ekonomiju, a cela privatizacija od Miloševića pa do danas je pod striktnom kontrolom vlasti, jedina razlika je što je Milošević samostalnije odlučivao kojoj će lopini iz prethodnog socijalistčkog sistema nešto da pokloni, dok se nakon 5. oktobra pitaju za to i stranci. A kapitalizam bez liberalizma je uvek neka vrsta ili socijalizma (socijal demokratija) ili fašizma, zavisi u kom pravcu krenu intervencije. U slučaju Srbije, osnovni problem je kolonijalizam, sve ostalo iz toge proističe. Da su neke druge prilike, pa da je Sovjetski Savez gazda sveta, pa da iz senke drži neku svoju marionetu koja sprovodi njen komunizam, koja bi razlika bila? Ropstvo je ropstvo. Levo ili desno je čista dekoracija.
Jedna druga stvari mi nikada neće biti jasna kod levih revolucionara. Danas u Srbiji privatna svojina postoji samo za prisne prijatelje vlasti, svi drugi su na vetrometini strahovlade. Dakle ni osnovna prirodna privatna svojina nikada nije zaživela, a već bi opet da je ukinu.
@ Marko- Liberalizam podrazumeva nemešanje države u ekonomiju,
Po definiciji tako ispada u praksi to nije sličaj.
Uzmite za primer trampovu politiku. To je politika krupnog kapitala koju upravo sprovodi Tramp.
Ta politika upravo kordinira i sugeriše državi šta da čini.Znači kapital komanduje politici.
Drugi primer je suprotan, kada je bankrotirala Goldman Saks Banka u SAD tada se američka vlada itekako umešala, i iz budžeta nadoknadila oštećene.
Ovde se radu o univarzalnom principu retorzije. Uvek je bilo i biće da politika i ekonomija deluju po principu spojenih sudova. Da bi sistem finkcionisao uvek se mora voditi računa o ravnotežnoj tački kojoj treba težiti. Jer ako sisten iskoči iz ravnoteže javlja se državni kolaps i velike nevolje. Ratovi, pobine, metež, nepoverenje, lep primer smo mi evo već 30 godina.
E sad ovo sve vratiti u neko podnošljivo ravnotežno stanje izgleda da je nemoguće u bliskoj budućnosti.
Kako može liberalizam da proždre bilo šta?
Ne može se reći sladoled je po definiciji hladan i sladak, samo je u praksi topao i slan. Liberalizam nema nikakve veze ni sa Trampovim tarifama, niti sa Obaminim vađenjem banaka iz bule. Uvođenje tarifa nikada nije spasilo ni jednu ekonomiju, već je samo obogatilo određene prijatelje vlasti, a oštetilo druge. Banke koje rade loše moraju da propadaju, kada ih država spaŠava, onda nije liberalna. Amerika, a posebno Srbija nemaju ni dodirne tačke sa liberalnim kapitalizmom. To je trenutno samo jedan veoma važan ideal, ali nigde u svetu ne postoji. U liberalizmu, postoje čelični zidovi između države i ekonomije.
Zašto je bitno biti veoma precizan oko definicija? Definicija liberalizma nije proizvoljna. Istina je da se o njemu mnogo govori i da se načelno promoviše, ali se on nigde ne sprovodi.
Jebi ga, ne kreću se svi u okvirima strogih definicija, banalnosti i ograničenih misaonih tokova… Neko šire baci pogled, a neko se drži za uže, da mu ne ispadne koja definicija van okvira sposobnosti apstraktnog poimanja.
@Marko-Liberalizam nema nikakve veze ni sa Trampovim tarifama
Доналд Трамп је изабран упркос тоталитарном отпору носилаца либералне идеологије и – свет присуствује „колапсу либералног поретка“. Америка је дубоко подељена, а њена подела ће итекео уздрмати међународну политичку и економску сцену.
Тако да ти твoји челични зидови се под хитно морају уклонити да сварност не би постала илузија.
Lepo rečeno u emisiji od juče:
Negativne utopije, za razliku od idealnih, JESU ostvarljive…