Испоставило се да је Сорабија земља у којој могу недостајати кисеоник, маске, рукавице, респратори, али сузавца и пендрека увек има изобилно. Прво се купи најважније, а остало колико претекне.
Опет, Сораби ће опет пропустити да науче ове озбиљне и велике лекције:
1. Полицајци можда јесу Срби, али полиција није народ.
Полиција је планета за себе и што се пре то разуме, пре ће се смањити бол у леђима. У Француској полиција бије оне месецима, бије и другде и нико, осим Сораба, не виче да је полиција народ. Сорабима је промакло да им ни војска више није народ, него помоћна јединица Гарде Охаја.
2. Устанак не почиње кад се двеста-триста људи затекне испред Скупштине. Ово је десети устанак ове године, ајд мало да одморимо, изгубиће се на озбиљности.
3. Полиција није народ, а није ми јасно зашто су деонстранти „народ“? Српски народ је хетероген, у њему не живе само противници Вучића, нити само присталице, нити је то критеријум ко је народ, а ко не.
4. Могуће је да странци овим демонстрацијама мало опомињу Вучића, дају му гас пре преговора са Шиптарима, а можда је и нешто друго. Иако остављају утисак спонтаности, ове демнстрације, као и сваке друге, то нису. Оне су спонтане за онога ко је дошао после два сата, али нису за ону групу која је прва дошла, она је доведена. Ситуација је све време била контролисана и дозирана на обе стране.
5. Организовање 5. октобра је коштало стотине милиона долара, радјене су обуке, подмићивани високи официри војске и полиције и једва је успео. Одакле неком идеја да ће да пар хиљада демонстаната спонтано да сруши Вучића? Онако, без трошка икаквог? Он има 40 000 полицајаца, а срушиће га две хиљаде навијача?
6. Могуће је и да се тестира реакција полиције, односно лојалност полиције Вучићу. Она, наиме, мора да буде лојална странцима, а не њему. Кад му затреба помоћ од полиције, он мора да цвили за њу, а не да наређује. Тачније: док је фрка, да цвили, а сутра, у Информеру, да наређује. Демонстрације је заиста дочекала мала група полицајаца и некако је појачање споро притицало. На крају је притекло, али је Вучић морао неког да измоли за то.
7. Никад ми неће бити јасно зашто се перформанси изводе испред Скупштине, или Владе? Ту власт није рањива. Нека симболика, шта ли? Природна тежња демонстраната би била да уђу у РТС и емитују своју причу, или да оду испред неке западне амбасаде и да скандирају „Вежите вашег кера“, или тако нешто. Другде је бесмислено и чим видим да неко скаче испред Скупштине, знам да није доведен да обара власт, већ да се користи као средство да се приитисне власт.
8. У крајњем збиру, међутим, Вучић неће пропевати. Док не почне пребијање, док се медијским манипулацијама врши посао, дотле је власт у белом оделу. Кад почну пендреци да севају, провири гуза, оголи се природа система. Чак ни загрижене присталице власти не воле да гледају како им полиција бије децу. Истина, од кад су код Слобе почели да севају пендреции, па док није пао с власти, прошло је много годиина, али је Слоба имао наследје оног система. Вучић је један мобилни, лако расклопиви балкански аутократа, кога странци могу да промене и без демонстраната. Ова ситуација је веома непријатна за Вучића јер, ако се ова туча буде понављала, станцима ће, у некоом тренутку, бити примамљиво да га отерају и да доведу неког њему налик, да симулирају „нови почетак“, радјање демократије и та срања. Он може да издржи 1 од 5 мииона, може и стотину кловнова испред Скуштине и све ове што имају своје скупштине, које само чекају признање „свих“ светских држава, али тучу, на дуги рок, не може и зато ће гледати да, колико данас, корумпира водје протеста. Ко не верује, сетите се само студената: пре три дана су скакали, данас се тога нико више ни не сећа.
9. Вучић мора да хендлује ово срање са демонстрацијама, али САМО ПРЕД СВОЈИМ ПРИСТАЛИЦАМА, а не пред свима, што и није неки нарочито тежак задатак. Може да им каже да је ово наредјено са Сиријуса Б преко Ђиласа и они ће веровати. Због разних портала, који су пошаст интернета и јутјуба, Сораби знају где је Сиријус, како комуницира с Ртњем, али не знају где је Алексинац, рецимо. Он ће бити стожер царства светла против царствв таме, на челу са Ђиласоом и грамзива руља ће то прогутати као од шале. Овде је он, преко диригованих медија, господар 90% истине, а оних 10% деле дундјери и деретићии. Другим речима, глас разума не постоји. Ове демонстрације не могу ни медијски да се експлоатишу од стране симпатизера. Или ће бити проглашени хулиганима на великимм медијима, или ће их обесмислити на патриотско-шатриотским. Чим им увале Сиријус и масоне, пропали су, а хоће сиигурно.
(08. 07. 2020.)
Стално се понавља отужна прича о нашој златној полицији, која се понавља при свакој њеној интервенцији и показује да се и сами властодршци плаше мурије и да јој подилазе, што значи да је не контролишу, него њену употребу морају понизно да измоле од странаца.
Наш пуб има плату као лекар опште праксе, а жандар као хирург, тако да жаљење полиције, у материјалном смислу, није умесно.
Друго: нико, колико је мени познато, нико није силом оодведен у полицију, него је сам изабрао да то ради.
Треће: Ако имамо нешто што је опремљено на светском нивоу, то нису школе и болнице, него полиција. Титов, диктаторов милицајац, није имао никакву опрему, возио је Фићу, касије Стојадина, али је уживао, иако је био бруталан и сиров, поверење народа, јер није петљао с лоповима.
Данас је полиција, то знају и они сами, у добром делу корумпирана, лења (сав посао обавља 20% углавном средовечних полицајаца), кадрирање је очајно, а привилегије и плате далеко надмашују друштвену корист од полиције.. Да се сутра укине полиција, једва да би ко приметио, само би живот лопова и дилера на улици постао јевтин.
Ово не говорим зато што ми је жао демонстраната: свако се бори за своје циљеве и то кошта. Тукла би их и америчка полиција.
Опет, кукњава Нешина како демонстранти уништавају нашу имовину је одурна: ми више немамо нашу имовину. Нашу имовину имате ви, ово је весели капитализам. Ми смо гуланфери, што кажу бабе. Полиција чува вашу имовину. Нарочито волим кад милионери држе моралне вакеле сиротињи и кад се боре за њена права.
Ипак, највеће благо Неше и Вучка нису виле, лова, мали авиони и вински подруми, већ празноглава гласачка гомила баш те несрећне сиротиње и изветрелих стараца са Стокхолмским синдромом.
(09. 07. 2020.)
Сораби су, у великом проценту, без обзира којој политичкој струји нагињу, рођени лажови и митомани, а још и лако упадају у егзалтацију.
Шта значи фраза: „Полиција бије народ“!? Кад је па неког другог и тукла? Свака полиција на овом свету бије свој народ. Осим хрватске, она бије и Авганистанце.
Шта значи: „Полиција никад овако брутално није пребијала“? То је директна лаж. Ко се сећа деведесетих, тај зна да је ова полиција камилица у односу на Слобину. Увек неко надрља, али у оно време су била систематска пребијања и на улици, и у станицама. Она полиција, ДОС-овска, током Сабље, са умишљајем је пребила хиљаде људи и то не једном са фаталним исходом.
Не разумем зашто би патриотска лаж, српска лаж, била боља од проевропске и космополитске лажи? По чему смо ми, ако лажемо, бољи од Вучића? Зато што, као искрени Сораби, имамо право да лажемо, а он нема?
„Народ“? Свако му даје дефиницију како му се хоће. За Вучићеву багру, народ су они, а сви други су хулигаани. За искрене Сорабе, фолиранте и манекене православља, они су сами народ, а остали нису, него су овце. У томе се уочава фатална конструкциона мана свих поправљача Србије: они не желе суштинске промене, већ само да седну на место ових данас, па да сад лажу они, а не Вучић.
То је пут „у ништа“.
(09. 07. 2020.)
Вучић је дефинитивно пребродио кризу.
Слушаћете лелемуде како објашњавају како је ово почетак његовог краја, али је он себи посао већ одрадио. Америчка амбасада је изразила забринутост због напада на полицију, што ће рећи да је Аца Србин истрговао и да ће бити веома флексибилан у преговорима у Паризу, а газде ће му, у контру, скинути с грбаче демонстранте. И то не све – само оне радикалне, док ће полиција омлатити рузмарине који долазе да победе страх.
Опет ћемо испасти смешни.
Ђоле Балашевић би рекао: На барикадама су увек најбржи, али не и најмудрији.
(09. 07. 2020.)
Ови мамлази, који седе по улицама, толико су плитки да чак и не знају кад је готово, кад је нешто пропало. Сад ће данима да изводе перформансе, да се такмиче у уљудности и нормалности и да сами избацују радиклане елементе са демонстрција, уместо да то ради полиција, као свуда у свету (осим код Ескима и Бушмана). Нама полиција треба само дан-два, после тога сами демонстранти, у страху од пендрека, постају полицајци.
Сад ‘е данима да нас килаве својим ослобађањем од страха, јер их COVID спречава да оду на море.
***
Не чуди ме што су протести пропали – да би успели потребна је огромна логистика, као 5. октобра – али чуди брзина којом су сломљени. Два дана касније и протести опет почињу заклињањем полицији да неће бити насиља. Пубови коначно могу да оду да одспавају, да једу нешто топло и да виде Златибор, или неку бању.
Опет ће седети на бесмисленим местима, у бесмислено време, баш онако како је полиција планирала и то ће још звати својом слободом и мислиће за себе да су авангарда зато што раде глупости. Ни саобраћај неће затворити како треба.
Савет за бистрију децу: демонстрације су или ефикасне, или постају такмичење у томе ко је више цивилизован, нормалан, пристојан итд. Ви се такмичите у погрешној дисциплини.
(10. 07. 2020.)
Прича Небојша Јеврић, један од највећих српских новинара свих времена, како је рекао баби својој, старој Црногорки, да иде у Нови Сад да, неке 1987-88. године, руши „фотељаше“, како су названи аутономаши из војвођанског руководства, на челу са Крунићем.
Баба му је на то рекла: „А што, ови нови ће ти сједјет на пању“?
То је најдубља тајна свих друштвених промена, тајна недоступна просечним мозговима. Ти и такви мозгови не схватају да је политички систем, са свим својим агрегатима, омеђен епохом, стањем духова и људским материјалом од кога је саздан један народ.
Баш зато, не могу себе да натерам да станем на страну нити демонстраната, нити полиције, нити система, а поготову не на страну оне багре која се чеше о СНС. Оно што је очигледно је да свака од тих група себе зове српским народом, монополишући тај назив и ускраћујући право свима другима да и они буду српски народ. Не тако давно, гледајући из персективе мог, сад већ дугог живота, етнички Хрват Шешељ је малтене издавао сертификате ко је Србин, а ко не. Данас то раде разне будалчине са иконама и сликом Драже, коју ће догодине – погађате – однети у Призрен. Злосрећни другосрбијанци мисле да је прави припадник српског народа онај ко има мали ранчић и флашицу воде у руци и ко се причешћује кока-колом и хамбургером у Меку (Starbucks, фенси сплавови и ресторани с мајмунским подочњацима на менију, на Тајланду итд… статусни симбол одаберите сами).
Полиција је, у целој ствари, најдемократскија институција, јер бије све подједнако, и оне са иконама, и оне са ранчићима, чак и малинаре. Они пендреком по леђима исписују на леђима повељу о једнакости српског народа.
Српски народ није нешто опипљиво и хомогено, он је апстракција, која се једном јави кроз Бранковића, једном кроз Обилића, једном кроз Ану Брнабић, једном кроз Теслу, једном кроз Вучића, једном кроз Коџа Милоша. И све је то српски народ. И тај пандур, који ломи коске, није ни по чему различит од 80% Сораба, и они би на његовом месту исто поступали. Он, тај пуб, гледа своја посла, своју платицу, као и универзитетски професор, племенити старци из САНУ, који кењају гурабије, нинџе из СПЦ које равнодушно посматрају збивања, само док њима цурка. Такви су и лекари, шалтерски службеници, просветари… Сви само раде свој посао, као и они који су осуђени у Нирнбергу. У Нирнбергу није суђено – ко уме да види – ратним злочинцима, него службеничкој животној филозофији, која је увек и свуда иста. „Ми само извршавамо наређења!“ – то је поклич сваког буџетлије, или ухљеба, како то Хрвати духовито кажу. Лекари дају неиспитане вакцине деци, врше хиљаде абортуса, испуњавају протоколе, чак и кад знају да је то штетно за пацијенте. По чему се, онда, разликују од пубова? Више су људи убили лекари, него пубови. Просветни радници вам децу претварају у мале јањичаре, у зомбије који хипнотиисани седе пред екраном и…па и они само раде свој посао и чувају платицу.
И ови што скачу ипсред Скупштине су, у великој већини, узели 100 јура из беле Вучићеве ручице и нашли су изговор и оправдање за то. Нису успели да нађу ни један разлог да не узму. И они ће да ми мењају свет, а нису успели да се уздрже да из руке упропаститеља српског народа и државе не узму 100 пишљивих јура, које им је већ извукао из џепа.
Дакле, на обе стране барикаде стоји исти људски материјал, само што се понекад наруши еквилибријум, па то изгледа као некаква борба за врли, нови свет. Нико не мисли, ни ови иконаши, ни ови са ранчићима да сутра, ако узму власт, укину полицију, већ само види како ће она тад да бије њихове неистомишљенике.
Ово је само борба за препакивање једног и истог, без икакве замене квалитета, па је самим тим и бесмислена. Бесмислена је и зато што полиција контролише добар део вођа протеста, ударне групе, као и лидере опозиције. Свако ко мисли да ће неки „народ“ сменити власт, сам, без туђих милиона и логистике, има код мене опкладу. Такав пример не постоји у српској историји.
(12. 07. 2020.)
У Србији има око 45 000 запослених у полицији. На улицу, вероватно, не могу да истерају више од 25 000, а онда тих 25 000 морају да деле, ако је густо, на две смене које раде по 12 сати и једну која одмара. Дакле, у једном тренутку, на улице Србије, може да се изведе 8 000 полицајаца и то на релативно кратак рок, док не попадају од умора. Србија има 80 000 квадратних километара, дакле може се извести један пуб на десет квадратних километара. Пошто он не иде сам ни у клозет, него мора имати бар један вод стациониран негде, тај вод би морао да покрива око 300 квадратних километара, или простор од 16×17 километара. Безнадежно.
Може и другачије. Србија има око 170 градова и градића, што значи да би полиција, у случају ширих, не нужно и великих немира, да се развуче на 170 тачака. Оних 8 000 би морало да се подели на групе од 45 полицајаца, што је сасвим недовољно, поготову што ви у Београду, Нишу, Новом Саду и још десетак већих градова, можете да протестујете на педесет тачака.
Мистерија је, дакле, зашто се упорно демонстрира само на неколико места у Србији и то увек на једном месту по граду? Чак и то је напор за полицију и сад – на ово обратите пажњу – почиње да се чује поклик: СВИ У БЕОГРАД! А шта полицији, заправо, највише одговара, шта је најлакше контролисати? Па један протест, ма колики био. И, кад чујете наше мудросере из опозиције и вође протеста да урлају: СВИ У БЕОГРАД, немојте да имате дилему ко их контролише.
Не рачунам оне будале које се примају на пароле, не укључујући мозак.
П.С. Београд је једини покривен камерама за препознавање лица, зато – СВИ У БЕОГРАД!
(12. 07. 2020.)
Овај чланак представља компилацију Миленковићевих објава на друштвеној мрежи, поводом актуелних збивања на улицама српских градова…
