Последњих дана сам добио прекоре, чак и од пријатеља, због тога што, ето, претерујем критикујући Путина и Русију.
Да одмах будемо начисто: савршено сам равнодушан према Русији, исто тако и према Путину: моја права мета су русомани у Србији. Волим да их нервирам, а, изгледа, и успевам у томе. Да ли ће Русија успети у Сирији, да ли ће подвити реп, да ли ће ударити санкције Америма, да ови виде како је без лада и руских фрижидера, савршено ми је свеједно. На нама се ништа од тога неће познати. Све те ствари, спрдње са Русијом и Путином су, као што рекох, због русомана. Објаснићу и зашто.
Дакле, ако гледате (верујем доста кредибилне) табеле из истраживања јавног мњења, које је обавио Ђорђе Вукадиновић[1], биће вам јасније о чему говорим.
Горња табела, као што се лепо види, представља живу слику наше љубави према Русији. Цркосмо од ње. Но, погледајмо следећу табелу:
Приметићете да се оних 60% некако чудесно претворило у максимално 36% оних који су против уласка у ЕУ. Претпостављам да нема русомана, или чак русофила, који жели да Србија уђе у ЕУ, али…изгледа да добар део, од оних 60%, што је негде 2/5, једва чека да уђе у ЕУ. Није ли то необично?
Погледајмо следећу табелу:
Александар Вучић прелазну оцену добија од чак 83% бирача. Ако претпоставимо да је слабу оцену (17,1%) добио пола од патриота, пола од другосрбијанаца, морамо да претпоставимо да му позитивну оцену даје бар 3/4 русомана.
Е, због тога их зезам.
Вучићева би владавина, без русоманске подршке, нестала као црнац са журке Кју-клукс-клана. Другим речима, све је то једно велико фолирање.
Да ли неко стварно мисли да Вучићево „бирачко“ месо чине европејци и евро-атлантисти?
Русомани имају две природе: једна је антивучићевска, за приказивање, и друга је она која се открива тек на биралиштима. Вучић се, преко медија које контролише, обраћа публици као највећи русофил који је, не зна се колико пута љубио Путина у образ јуначки и који је, исто тако се не зна број, грдне штокове наоружања набавио из Русије. Русомани на такве вести ударају као кленови и Вучић је њихов херој, ма шта какали преко друштвених мрежа.
И без ових анкета, није тешко уочити да за Вучића гласа углавном старија и мање образована популација, у којој неких великих љубитеља Европе и нема много, али љубитеља Русије има прилично.
Велики број људи још увек не капира ову двојну природу русофила, који су истовремено и Вучићеви опоненти, и његови гласачи. Не кажем, наравно, да је буквално сваки русофил његов бирач, али без њих, он победу не би видео никад. Размислите мало, погледајте табеле и доћи ћете до истог закључка.
Ако погледате структуру личности русомана, приметићете склоност ка идолатрији, ка апсолутизацији једне личности, без икакве критичке дистанце. Исти мотиви покрећу и Вучићеве бираче и нема бога да не постоји трансфер унутар идолатристичке групације. Они, заправо, траже оца, а то је Путин, осим на дан избора, кад је то Вучић.
С друге стране, Вучић одлично манипулише тим двојним осећањем русомана, јер је и сам морао дуго да изиграва русофила, за потребе радовања чланова СРС-а.
Погледајте јавну сцену: русофили, они декларисани, временом су прелазили у европејце, али европејци никад нису у русофиле. Највећи део русофилске СРС се преселио код еврофанатичног Вучића, да ни трепнуо није. Велики, декларисани русофил, Ненад Поповић, данас је Вучићев министар. То се правда, наравно, тиме да ће Поповић унапредити односе са Русијом, као да Србија има самосталну политику, па бира с ким ће и како ће. У суштини, виши слој русомана се фолира и само гледа да некако догамиже до касице, коју држи Вучић. У реду, да буду нови поповићи, већ стоје други српски бизнисмени, који сипају проруске пароле, а само гледају да се домогну чантре. Остали, они који су ниже постављени у ланцу исхране, гледају да се кроз партијицу дочепају неког радног местанца, или бар једнократне помоћи, сендвича и сока, или макар обећања да ће им бити боље.
Дакле, русомане нервирам (опет кажем: нису сви исти) јер их разобличавам као прикривене играче власти и, самим тим, саучеснике у српској пропасти. При том, та кетманска, дволична екипа, за рачун Вучића (знала то или не) режи на све што је суверенистичко у Србији и све што покушава да буде нормално. Свако ко није заљубљен у Путина, у оптици тих криплова, обавезно је за Трампа. Вучић их је урадио као коње и троши их као сапун. И, ако, додуше. Што да не?
Било би интересантно да ова екипа нишчих русомана, пита своје проторусофиле, Карића, Ненада Поповића, Драгана Станојевића, Дачића, или Тому Николића, колико имају уштеђених рубаља и који модел ладе возе? Ови мајстори ту екипу нишчих водају као овце, а овима ни тако једноставно питање не падне на памет, али зато о Путину знају све, као да поред њега живе. Ја, опет, мислим да оздрављење почиње малим питањима, кроз мале сумње у божанску природу вођа и кроз одбацивање суфикса „-филија“ у политици.
Немам ништа против да русомани буду гласачи Вучића, или чланови СНС-а, или СПС-а, али онда нека то гласно кажу, а не да се понашају као да су неки опозиционари.
Ако сумњате, погледајте опет горње табеле и видећете да је, у најбољем случају, 1/4 русомана и русофила у опозицији, или је пасивна, а да 3/4 гласају за свог Вучка. Нека тако и кажу, а не да, као гласачи СНС-а, за рачун странке, малтретирају људе по друштвеним мрежама.
Велику већину русомана само прва плата, чак и она са уговором на одређено време, дели од тога да спознају своју европску природу.
Према томе: није важно ни ко је Путин, ни какав је, ни шта мисли и ради, већ што га управо русомани овде злоупотребљавају да би Вучићу донели више користи. Ја сам онај који зеза Путина, али га русомани унижавају користећи га. Њихова хипокризија до неба звони. Ја се спрдам али, зезајући русомане, не наносим никакву штету ни држави, ни народу, док ови, док кличу Путину, одржавају на власти најгору екипу која је икад владала Србијом.
[1] http://www.nspm.rs/istrazivanja-javnog-mnjenja/srbija-avgust-2017.html
Насловна – Енки Билал
Ovo je, cini mi se, prvi put da neko razoblicava ne Kremlj i samog Putina, vec njegove fanatike u Srbiji. Sjajna analiza.
Najbolji lek za kremljofiliju bio bi odlazak u Rusiju. Ali ne u Moskvu i Peterburg, vec u provinciju. Da vide kako izgleda stvarni zivot u Rusiji. Plakali bi za Srbijom posle 10 dana.
Inace, zanimljiv fenomen postoji i u americkim alternativnim medijima. Oni se vrlo kriticki odnose prema americkim vlastima, i preispituju svaki potez establismenta. Istovremeno, zdravo za gotovo prihvataju sve sto dolazi iz ruskih izvora. Nema tamo kremljofilije i putinomanije kao u Sribiji, ali iz nekog razloga americki alternativni mediji previse ozbiljno shvataju svaku izjavu kremljovskih lazova i prevaranata poput Lavrova, Putina, Peskova, Marije Zaharove i ostalih bitangi.
У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Реч беше Бог.
Народ вапи за живом Божијом речју саопштену кроз уста и слово божијих пастира, али те речи нема. Ово ћутање онеспокојава и збуњије стадо божије.
На другој страни имамо лажне пророке, исцелитеље, разне продавце магле и опсенаре који нуде срећу кроз пројекат лаког живота. Данас је популарна реклама истант среће, све на готово, све су то пројектовали и замислили, разрешили инжењери људцких душа, само народ у опијености лакоћом да конзумира.
Прва истина на понуди – Најлепше жене на свеу
Доказ, ово видиш и чујеш, нама лажи нама преваре. То што Србин има, е то нико нема. Планетарну представу младости, облина, небриге и нематеринства. Све је на понуди,весео и безбрижан дух вечите младости, савршена и изобилна геометрија облина и фаранохски мирисних и нетрулежних телесних односа златног пресека. Само укључите ваш омеиљени ријалитју канал и све престаје. болови, бриге, учмалост, беспарица, дугови и дан почиње са надом „биће боље“.
Начело два,имамо најбољу клопу на свету:
И то се да видети. Где? па на Те-веу. Додуше ово мало њих може кушати сва ова чудеса од меса, осим присутних кулинара и кулинарки, који вам са посебним усхићењем препоручију за данашњи оброк уз гаранцију лаког и безбрижног поподневног пробавног тракта у јеном смеру укусно зготовњене хране. Надутост и крчање пробавног тракта нећете имати. Живот је састављен од малих задовоњатава, насе, усе и подасе. Тако мало треба па да будемо сретни.
И треће начело финалитета. Имамо најбоље зезање на свету.
И на крају пријатног дневног мешкољена по нашем омињеном канабету нуди нам се диван ноћни провод у виду блејања и зезања..
У ту понуди издвајамо. кафиће са разном видовима забаве и опуштања. На широко познати и у свету цењени нашеи сплавова са узбудљивим ватрометима и директним учешћем у догађајима који изјутра освану на насловницама таблоида. И ви бивате лично сведок из прве рука планетарних догађаја.
Па мајко Србијо зар се и то може? бити у центру збивања, па ја анонимни постајем неко сви ме нешто питају, запиткују, постајем јавна личност и све то џабака дакако. То је та јавно шљаштећа Србија.
Док она тамнија стварна ућуткана Србија, забринута, уцвељена дрхти и полугладна са зебњом исчекује наредни дан питањем: “ Како даље кроз живот?“
Filije su stara boljka ili možda tradicija srpskih politika.
Zar despotovinu Djurdja Brankovića nisu protresale borba „ungarofilske“ protiv „turkofilske“ stranke?
U naravi opisanog političkog bića jeste perpetuum neodluke. „Ni tamo ni amo“. Utemeljeno protivrečje, Sudbina močvare.
Они који воле Русе могу али не морају волети Вучића. Те две ствари очигледмо не морају имати везе једна с другом, и аутор чланка као да то није најбоље разумео, иако сам његов чланак то директно показује.
Како то да неко воли Русе а обожава Вучића? Сасвим једноставно; његова представа Вучића у његовој свести је виртуална, уместо да је реална. То дакле нема никакве везе с Русофилством.