Стеван Живадиновић, познатији као Ване Бор. Бавио се књижевношћу, сликарством, колажима, цртањем и надреалистичком фотографијом – фотограмима и фотомонтажама. Био је и један од првих експонената надреализма у Београду, у време када је надреализам и у Европи био нова појава.
У време Другог светског рата, под немачком окупацијом Југославије, колаборационисти, љотићеви, у листу Нова борба у Београду постављају питање: „Зашто је Ване Бор још увек у животу?“
Одлучује да илегално избегне из земље. У томе му помаже породица Бањац, сродственик његове мајке, која има богате акције код једне енглеске осигуравајуће фирме. Илегално бежи из Београда у Лондон, па у Оксфорд, где је сарађивао са часописима „True Thomas“, „Orbis“ и „Argo“ под псеудонимом Стеван Живадин.
Свестан да је најмање обележен политиком, да је од 1941. усамљеник; од 1944. усамљеник-емигрант, романескна бењаминонска фигура; да речи којима га је Бретон дочекивао – ’Увек чудан, увек парадоксалан’ – подједнако вреде за негдашњег младог члана париске и београдске групе, и за данашњег лондонског старог господина… Његови пријатељи су били европски и српски надреалисти…
Умире у Оксфорду 6. маја 1993. године,
У туђини, иако се можда он не би сложио са овим изразом, Ване Бор је и сахрањен. Сведочећи о једном случајном сусрету са остарелим надреалистом, пар година пред његову смрт, Милета Продановић ће написати следеће:
„Није то рекао, али видело се сасвим јасно да му је драго да у земљи из које је отишао веома давно, постоји неко кога озбиљно занима његов рад.“
Послушајте емисију о још једном надреалисти.
Аутор и водитељ – Александра Миленковић
Насловна фотографија – Ване Живадиновић Бор као свемирнаут..
