Јелисавета Начић је прва жена у Србији, која је дипломирала архитектуру и тако понела ласкаву титулу „прве даме српске архитектуре“.
Да није њених раскошних кућа, цркава и других грађевина у Београду и Србији, била би избрисана из културне историје и меморије нашег народа, као и многе друге познате личности о којима нема трагова да су постојале. Делује чудно, али, какве су данас прилике у српском образовању, ни многи студенти архитектуре не знају ко је била Јелисавета Начић. О њој се углавном збори у стручним круговима, међу историчарима уметности и архитектуре.
Пројектовала је, у необарокном стилу, Мале степенице на Калемегдану, које од Савске алеје воде до Париске улице.
Такође је, према њеном пројекту, изграђена је основна школа код Саборне цркве која данас носи име „Краљ Петар Први“.
Блок радничких станова, који се налази између улица Ђуре Ђаковића, Комнен Барјактара, Генерала Махине и Херцег Степана, први такав пројекат у Београду, њено је дело.
Начићева је, за потребе београдске општине, такође пројектовала и више приватних кућа. Најпознатија је, данас очувана, кућа Марка Марковића.
Иако често пролазе поред цркве Александра Невског на Дорћолу, многи не знају да је управо Цаја Начићева, како су јој Београђани тепали, израдила пројекат према коме је ово здање, у нешто измењеном облику, касније саграђено.
По њеним нацртима је 1912-13. саграђена црква посвећена св. Архангелу Михаилу у Штимљу на Косову. У јужном делу цркве налази се спомен-плоча, која представља посвету ове жене српским војсковођама, који су се борили на овим просторима:
„Спомен-плоча осветницима Косова,
војводама Радомиру Путнику, Живојину Мишићу, Глигору Соколовићу,
слава погинулима за Косово,
архитекта г-ђица Јелисавета Начић.“
Било би ред да се каже и да је ова дама рођена и одрасла у Нишу, прва жена архитекта у Европи. Њен пројекат је и двор у Бањалуци који је пројектовала док је министар грађевине у Краљевини Југославији био такође Нишлија.