Како нам се ближи овај необичан светац, а нико се у медијима није потрудио да напише нешто о овом, можда и најбитинијем свецу модерног света, дао сам себи за право да напишем овај текст како би Света Вајда била прописно дочекана и пристојно пропраћена, како то традиција и обичаји налажу. Ове године пада у Недељу 24. 04. 2016.
Света Вајда је један од најновијих хршћанских празника, међу верницима, а и онима који не верују. Света Вајда, је веома прихваћена и огледа се као један од првих свеопштих светаца. Значај и битност Свете Вајде прихватају и обележавају чак и припадници нехришћанских вера, али искључиво они који живе међу хришћанима, тако да је заправо Света Вајда можда и најприхваћенији светац од свих, а њен утицај и битност се може чак поистоветити са божијом.
Света Вајда је настала негде средином XIX века; општа хистерија и прихватање у хришћанском друшву је заживело средином XX века. Најспецифичније за Свету Вајду у односу на друге светце је што се обележава на различите датуме у различитим заједницама, и то под окриљем ни мање ни више него саме државе, тако да готово свака верска заједница обележава свету Вајду на датум државе која то обележава, а не као таква (верска) заједница.
Обележавање Свете Вајде се догађа веома неправилно, датум се не зна, све до извесног времена, обично пар месеци, пред сам дан Свете Вајде. И поред таквог неустаљеног појављивања Света Вајда има своја правала, нека мање, нека више прецизна, наиме: Дан Свете Вајде мора да падне у Недељу; циклус између обележавања Свете Вајде је обично период од четири године, тзв. вајдокруг , али може бити скраћен уколико се претходно изабраном Вајдару довајди и раније; вајдолуп у свакој држави је обично прожет ситним присећањима на Свету Вајду, локалног типа тзв. провајђењима, која поред присећања имају за циљ да тренутном Вајдару укажу на добровољу и благонаклоност Свете Вајде.
Утицај Свете Вајде је вероватно толико велик јер је најутицајнија на световни живот. На дан Свете Вајде се, као што сам већ напоменуо, додељује благонаклоност будућем Вајдару (lat. Primarius Vajdariusса) листе каднидата за Вајдарада (lat. Vajdore Dominus) сваки од кандидата је током целог прошлог вајдокруга око себе окупљао вајдаше (lat. Vajdus Populus), који ће у периоду пред овај кључни дан призивати благонаклоност Свете Вајде за цео следећи вајдокруг у нади да ће баш њихов кандидат постати Вајдар. Једино ће се најнаклоњенијем од кандидата будућем Вајдару, пројавити кад ће бити следећи дан Свете Вајде. Дан кад се Вајдару укаже датум следећег дана Свете Вајде се назива дан Вајдојављања и обавезно сутрадан Вајдар објави целом народу кад ће бити дан Свете Вајде до Вајдојављања нико засигурно не зна датум. Вајдашизам или ти силне активности вајдаша се исказују од вајдојављања све до света три дана пред дан Свете Вајде. У тим данима се праве комбинације вајђења не би ли се Светој Вајди удовољило.
Не знам како је код осталих, али код нас Срба се дан Свете Вајде посебно свечано обележава. Тог дана се цела породица свечано обуче, како се само облачи за крсну славу и Свету Вајду, и породично иде на локално место окупљања. Први на месту окупљања су вајдораниоци и глава породице која је стигла на место окупљања поздравља вајдораниоце и пристигле пре њих поздравом „Вајдили Вајдише!“ а остали га одпоздрављају „Вајстину Вајдили“. У раније вајдомирна времена се на зборним местима окретао во и сличне ствари, док се у последње време евентуално по неко пиво и чисто дружење, без јагњића, прасића и осталог. Заставе, ордење, обележја као и народна ношња је и даље често присунта и данас на зборним местима. Бајдаши присутни на зборним местима најчешће наводе на песму, и сваки део наше земље има специфичне песме које више воле, иако се све песме певају по свим крајевима. За северне делове махом Бојводину карактеристична је она:
„Кад сам био млађан вајдаш ја,
Једна ме је вајда сустигла…“
Док се је омиљена песма Шумадије:
„Вајда, Вајда вајдиш ли и сада,
Ко што си вајдила некада…“
ту песму воле и вајдаши не Вајдарског табора, тиме изазивају вајдаше актуелног Вајдара.
Источна и јужна Србија ужива у оној:
„из Крајине лепа Вајда,
Вајду ми је завалила…“
А сви знате и ону:
„Хеј, Вајда Вајда да је среће,
био бих вајдаш, али ми се неће“
Овој Српској традицији су се чак прикључили и обожаваоци постмодерне из урбаних средина, додуше као и увек на себи својеврстан начин и уз свој стил певања, додуше веома организовано, њихов за сад не превезаиђен хит је:
„Вајдоград, вајдоград,
Даз ват евер вајдоград даз,
Кен ит џојн?
Но, хе кент.
Вачаут хир комз д геј параде“
И тако у Србији после дана песме, весеља и вајдарске напетости дође и до разлаза са зборних места, главе породица које одлазе кући поздрављају вајдораниоце и вајдаш-рају која ту остаје старим поздравом „Овајдили се!“, а они га сви одпоздрављају „До вајђења!“. Тако се цело вече проводи у кућној атмосфери чекајући сапоштења коме се Света Вајда у овом вајдокругу колико наклонила.
Тако да шта да вам кажем сем ДО ВАЈЂЕЊА!
Слободан Габоров
П.С. Приликом писања овог текста није повређен ни један вајдаш, од животиња настрадала је само мува која ми је ушла у собу, свака сличност са стварним људима и ситуацијама је намерна.
