Срђан Павловић: Кога Руси заиста подржавају у Србији

Contra facta non valent argumenta – против чињеница аргументи не вреде!

I) Споразуми и подршка

Упорно се изоставља и прећуткује чињеница да Путинова Јединствена Русија има УБЕДЉИВО НАЈВИШЕ потписаних споразума са Вучићевим СНС, а исти број споразума који има са ДСС – има и са Поповићевим СНП, или покретом Родољуби, док са Паровићевом Трећом Србијом такође сарађују.

Овде су неки од линкова ка вестима у којима вискоки званичници руске државе, или високи представници партије Јединствена Русија пружају директну подршку СНС:

Косачов: Јединствена Русија подржава СНС и СНП

http://www.nspm.rs/hronika/konstanin-kosacov-jedinstvena-rusija-podrzava-sns-i-snp.html
Јединствена Русија и СНС потписали меморандум о сарадњи

http://ruskarec.ru/politics/2016/04/22/jedinstvena-rusija-i-sns-potpisali-memorandum-o-saradnji_586997

Сергеј Железњак из Јединствене Русије дао подршку СНС-у и СНП-у

http://www.vidovdan.org/info/item/72209-s-rg-z-l-znj-iz-dins-v-n-rusi-d-p-drsh-u-snp-u-i-sns-u

Петровић подршку Косачова и Железњака назива неформалном и полутајном. Мене, будући да није дошло ни до каквог демантија или ограде од стране званичне Москве, интересује на чему заснива своје тврдње? Треба напоменути да је и руски Спутник пренео ову подршку и учешће на митингу СНС:

Железњак: Српском народу нико не може да диктира будућност

http://rs.sputniknews.com/intervju/20160421/1105068879/Zeleznjak-intervju.html

Да су Руски званичници веома опрезни у ком својству се састају са појединим личностима сведочи и скора посета Дмитрија Рогозина, који је приликом посете Војиславу Шешељу истакао да то чини искључиво као ПРИВАТНО ЛИЦЕ, пошто су стари познаници.

Неким чудом је следећа вест промакла увек будном Петровићу:

РЕШЕТЊИКОВ: Постоје манипулације „руским фактором“ поводом избора у Србији

http://fakti.org/rossiya/resetnjikov-postoje-manipulacije-ruskim-faktorom-povodom-izbora-u-srbiji

Из овог последњег текста, цитираћу само мали део онога што је Решетњиков рекао:
„…у руске медије се пласирају интервјуи некаквих „политичких аналитичара“, који садрже непроверене, а понекад и потпуно лажне информације о фаворитима изборне трке у Србији – Српској радикалној странци (СРС), партији Двери и Демократској странци Србије (ДСС); затим се тај интервју штампа на српском језику и представља као званичан став руског руководства.“

Затим наводим вест са руског Спутника, која би требало да баци светло на то кога подржава званична Москва, будући да се ова вест тиче руског амбасадора, посланика највишег ранга, опуномоћеног да представља своју земљу:
Овације Чепурину на прослави годишњице СНС

http://rs.sputniknews.com/srbija/20151017/1100354755/rusija-ambasador-cepurin-sns-godisnjica-proslava.html

А, за све оне који хоће да ми кажу како је Русија принципијелна по питању НЕДАВАЊА подршке опозицији, макар она била и „патриотска и русофилска“, будући да се не меша у унутрашњу политику суверених држава, наводим и ову 4 године стару изјаву МИП Русије, да је присуство тадашњег руског амбасадора Конузина, на митингу тада још увек опозиционе партије СНС, сасвим уобичајена дипломатска пракса:

Русија: Конузин на скупу СНС-уобичајена дипломатска пракса

http://www.blic.rs/vesti/politika/rusija-konuzin-na-skupu-sns-uobicajena-diplomatska-praksa/6w45r17

Интересантно је како је одједном та пракса престала да буде уобичајена?

Петровић се врло добро сећа овог Конузиновог говора, јер је тада и сам био истакнути члан СНС-а, данас се брани да га је повело то што је СНС тада деловао русофилски, и што су их Руси отворено подржавали. Ја њему то не замерам, све што каже је тачно, ја њему замерам што данас не види да Русија никада није ни престала да даје подршку СНС, из њима знаних разлога у које нећу улазити. Остатак текста ће бити у функцији доказивања те моје тезе.

II) Евроазијска економска унија и ОДКБ

Осврнимо се на тренутак ка онима који се залажу за најтешње везе са Русијом. Шешељев СРС нема ни један једини споразум са Јединственом Русијом, иако би се то очекивало од некога ко непрекидно прича о уласку у Евроазијску економску унију и ОДКБ. Тако да се поставља питање, зашто сами РУСИ НИСУ ПОДРЖАЛИ ШЕШЕЉА барем тиме што ће потписати неки споразум са њим и тиме му помоћи у остварењу тих жеља, које су ваљда обостране?!  Да ствар буде још смешнија, СРС, десничари до коске, од руских партија одржавају сарадњу са Праведном Русијом, партијом левог центра, која се залаже за „нови социјализам 21. века“?!

Ово и Петровић пропушта да примети, да ли из незнања, необавештености, или простог жмурења пред чињеницом, али изгледа да су све наше „искрене проруске странке“ најмање драге Путину и Русији, и оно што је најважније је да са Руске стране НИКАДА, АЛИ НИКАДА није стигао НИ ЈЕДАН ЈЕДИНИ ПОЗИВ или само НАЗНАКА ПОЗИВА за било какав ВОЈНИ САВЕЗ, већ НАПРОТИВ, руска страна непрекидно позива на ВОЈНУ неутралност Србије, као што је то случај са најскоријом изјавом која се тиче војне неутралности:

Железњак: Војна неутралност Србије основа за развој односа са РФ

http://rs.sputniknews.com/politika/20160415/1104897374/zeleznjak-srbija-rusija-odnosi.html

Дакле, за Русе ВОЈНА НЕУТРАЛНОСТ Србије је основ за развој односа, а не приступање ОДКБ, пошто се оно ни не спомиње, не сада, него НИКАДА. Занимљиво како је ова чињеница, која им је чак основна ставка „страначких програма“ успела да промакне толиким провереним „руским играчима“ и „заступницима њиховог интереса у Србији“… Као и гомили „геополитичара“, ужеспецијализованих за тумачење Путинових скривених намера и планова.

III) Протекли избори и нови ДОС

Петровић се у свом тексту, такође, позива на један други текст:

Може ли Шешељ да спречи нови 5. октобар

http://rs.sputniknews.com/komentari/20160501/1105338572/Moze-li-Seselj-da-spreci-novi-5-oktobar.html

Овај текст, будући да је објављен на руском Спутнику, који је „близак званичној Москви“ представља за Петровића некакав крунски доказ да Мосва подржава ДСС/Двери, јер „опомиње“ Шешеља да призна „праве резлутате избора“… При томе је текст писао домаћи аутор Владимир Судар, који је ваљда по тој Петровићевој логици и сам „близак званичној Москви…“

И он, као аутор, и цењени Петровић, обрћу логички процес, па тако уместо да преко премиса дођу до закључка, они прво закључе оно што је у складу са њиховим уверењем, па потом бирају премисе које су искључиво у складу са тим закључком. Све оно што је у супротсности, ма колико било важно, за њих као да не постоји:

1) Да НИКАКАВ ФОРМАЛНИ ПРИГОВОР од стране ДСС/Двери није поднет надлежним органима поводом „изборне крађе“

2) Да Дсс/Двери нису ни један једини пут изашли са својим резултатима, које би требало да имају, ако су били у стању да скупе контролоре и обраде податке, које су им ти контролори послали (при томе не треба заборавити да контролори не морају да буду чланови странке, као и да их странка не плаћа из свог џепа). Ово буквално показује ниво ОРГАНИЗАЦИЈЕ и СПОСОБНОСТИ ове коалиције, која претендује не да води државу, већ да је ИЗБАВИ из дубоких проблема.

3) Да су се за помоћ обратили (пре завршетка бројања гласова) америчком, А НЕ РУСКОМ амбасадору, будући да се њихово моментално НЕНАПУШТАЊЕ ПРОСТОРИЈЕ у коју је САД амбасадор ушао може само тако тумачити – а за то су сами криви, јер су овако строге стандарде поставили управо они, непрекидним моралисањем од свог оснивања.

4) Да су се исте Двери/ДСС биле незаинтересоване да се са остатком „жуте“, „издајничке“, „неолиберално-пљачкашке“ опозиције ПРЕ ИЗБОРА договоре о МИНИМУМУ УСЛОВА да би пристали да учествују на тим изборима. Као изговор су навођене „дубоке програмске, моралне, идеолошке разлике“, али гле чуда, све те разлике су моментално превазиђене изборне ноћи, када су били на ивици цензуса. Тада су се Двери/ДСС без проблема нашле у просторијама оних који су ИХ ПОКРАЛИ 2012. године!!! И, гле још већег чуда, управо ти који СУ ИХ КРАЛИ 2012. сада позивају своје гласаче да дају глас до јуче „ултрадесничарским“ ДВЕРИМА?!?!??!?!

5) Да се Војислав Шешељ (ма колико ја мислио да је демагог, који завлачи онај најнеобразованији лумпенпролетеријатски део становнишва, користећи интелект и образовање искључиво да нахрани свој незасити его и материјално обезбеди породицу) понео сасвим РАЗУМНО, јер жели да убије 2 муве једним ударцем, тј. да постигне 2 циља:

•  (по Д’Онту) да добије неколико мандата више као III најјача странка.
•  да пошаље Двери/ДСС, директне ривале на патриотском полу политичке сцене, на сметлиште историје.

6) Иако последње, ово је у ставри најважније. А, то је да је опозиција изласком на изборе дала апсолутни легитимитет (што је и поента изборног процеса) новој влади, на чијем челу ће поново бити Александар Вучић. Као и легитимитет политици, коју ће та нова влада спровести, укључујући и низ нових „непопуларних, али апсолутно неопходних „реформи““, дакле: продају ЕПС-а, Телеком-а, ПКБ-а, даље задуживање, не заборавимо продају земље странцима (ненамерно двозначно)…
Како су некадашње Двери волеле да истакну „За Вучића није гласало 50% Србије, него само 25%“, онда би требало да схвате да сада заједно са ДСС имају 2.5% те исте Србије , и да су изласком на изборе зарад тих „пишљивих“ 2.5% поред легитимитета новој влади демаскирале своју НЕМОЋ и ПОРАЗ своје политике.
Уместо најављене СИНЕРГИЈЕ 2016., изгубили су 90.000 гласова, које су заједно имали пре само 2 године, то је 1/3 њихове данашње подршке. Каква је то „Изборна победа“?!?!?!? То је потпуни пораз.
Да ли ико иоле озбиљан очекује да такви „победници“ буду у стању да организују икакву масовнију одбрану ТЕЛЕКОМ-а, ЕПС-а, ПКБ-а… посебно сада када ЦЕЛА СРБИЈА зна која је права подршка ДВЕРИМА, ДСС-у, ЗАВЕТНИЦИМА у „широким народним масама“, на које се стално позивају…

При томе Петровић тотално прескаче део наслова текста на Спутнику, који је ИЗУЗЕТНО ВАЖАН, јер гласи „нови ПЕТИ ОКТОБАР„. Уз све дужно поштовање према Петровићевим титулама, али је ваљда и људима који немају 4 факултета, 2 магистратуре и 2 доктората после свега на овим изборима јасно да су Двери/ДСС НЕИЗОСТАВНИ ЧЛАН тог новог 5. октобра, будући да је за успех тог рецепта, рецепта обојене револуције, потребна „национална компонента“… а њу управо ДВЕРИ/ДСС представљају.

Ипак, овде не би требало бити преоштар према Петровићу, јер ово није приметио ни аутор чланка на Спутнику, те је избором оваквог наслова сам себи пуца у ногу, пошто се у целом тексту  из петних жила труди да покаже како није проблем у, у најмању руку чудноватом окупљању „заклетих патриота“ и „издајника“, како су нове другаре до јуче звале исте те „патриоте“,  већ је то, како опозиција тврди, „изборна крађа“.

Ако грешим, догађаји који ће уследити ће ме ускоро демантовати, јер ће се новоуједињена опозиција до краја бескомпромисно борити да се разреше све неправилности и изборне крађе (они тврде да је у питању 300. 000 гласова, мало ли је?)…

Ипак, некако сам спреман да се опкладим, да ће сада, после преласка цензуса и високоморални ДСС и светосавске Двери и препоштени либерал Радуловић веома брзо заборавити на њих.

IV) Руско оружје и војна парада

Такође, Петровић заборавља да пред сваке изборе, Србија почиње да се интересује за „озбиљно обнављање војске“, „постајемо регионална војна сила“, пишу се мегаломански текстови о томе шта ћемо све купити, једини је проблем да ли узети С-300 ПМУ или Антеј-2500… При томе и српска, а поготово РУСКА СТРАНА знају да НЕМАМО НИ ВОЉЕ, НИ ДОЗВОЛУ ЗАПАДА, а НИ НОВЦА и да је све само једна фарса. Ипак сваки пут пред изборе Руси не штеде на актерима те фарсе и шаљу нам Рогозина или Шојгуа да глуме у њој, која, будући да се не заврши куповином оружја, као једину последицу има да руско руководство пружи ИНДИРЕКТНУ ПОДРШКУ СНС-у пред српским бирачким телом, традицинално наклоњеном Русији.

У истом светлу треба посматрати Путинов долазак у Србију и присуство чувеној војној паради. Исувише често сам чуо објашњења типа: „Види се да му је досадно…, да му је одвратно… зна да ови раде за Запад…“, у то да ли је Путину мука и о чему је размишљао у датом тренутку стварно нисам у стању да проникнем, али сам апсолутно сигуран у чињеницу да је био лично на паради, која је била прворазердна промоција СНС-а за његове русофилске бираче.

Поставља се питање, зашто је онда „велемајстор геостратешке партија шаха“, „онај, који је увек 2 потеза испред Запада“, Владимир Владимирович Путин, пристао да дође на параду и буде ИНСТРУМЕНТАЛИЗОВАН не од стране Запада, већ од стране „западних марионета“? Ако се сви слажемо да је Слободан Милошевић и поред свих својих грешака (а било их је много) био барем за класу изнад свих данашњих политичара и ако знамо да он није могао да инструментализује једној Бориса „Флашу“ Јељцина, да ли је могуће да су ови данас у стању да инструментализују Путина?

Једино објашњење је да би званична Москва радије видела исте те „западне марионете“ на челу Србије пре него СРС, ДСС, Двери, Заветнике… О овоме се треба дубоко замислити!

Српским „истакнутим патриотским интелектуалцима“ мора да постане јасно, а ако није, да науче, да тумаче догађаје који су се ДОГОДИЛИ, а не да тумаче ОСЕЋАЊА и МИШЉЕЊА актера и то према својим осећањима и мишљењима, јер то није аналитика, већ исказивање својих уверења.
Такође, цитирао бих једног изузетно мудрог човека, који ми је пре известног времена рекао:„Што се тиче Русије на овим просторима, ми патриоте смо нешто озбиљно забрљали у фундаменталној поставци ствари, пошто су наша очекивања и веровања увек у раскораку са оним што се деси“.

V) Руси знају ко глуми!

Драган Петровић воли да одговара на коментаре на својим текстовима и видео клиповима, тако да је и овај пут неколицини читалаца одговорио. У једном од тих коментара, позива се на изјаву руског академика Јелене Гускове, о томе да Вучића, а поготово Ненада Поповића Москва не подржава!

Линк ка изјави Гускове:
Јелена Гускова: Москва зна ко глуми!

http://srb.news-front.info/2016/04/26/akademik-jelena-guskova-moskva-zna-ko-glumi/#.Vydpn7X8wI

Петровић истиче да је ово нарочито случај после ступања СНП у коалицију са СНС, будући да је тим чином Поповић направио тотални заокрет и да је Москва прозрела његову праву улогу… Постваља се питање, зашто је онда Путинова Јединствена Русија не тако давно потписала споразум са Поповићевим СНП? Или, ако је већ потписала што није раскинула тај споразум? Наравно, у случају да је приступање СНС коалицији тако јако наљутило Москву, зашто Путинова странка и даље има највише споразума са СНС… (да не понављам већ изнешену аргументацију).

У следећем коментару Петровић истиче како је ДСС потписао споразум са Јединственом Русијом и како је то јасан знак подршке Москве… и наглашава:

„Ево Путинова владајућа странка је прошле седмице потписала стратешки споразум са ДСС Санда је била у Москви на потписвањусамо много је спиновања у медијима које контролишу поглавито Амери у Србији па су људи збуњени свим и свачим…„.
Занемаримо за тренутак већ споменуту чињеницу да ДСС овим споразумом не поседује никакав ексклузивитет у сарадњи са Путиновом Јединственом Русијом. Мене интересује следеће, ако су сви медији „контролисани поглавито од стране Амера“, зашто ту вест није објавио РУСКИ СПУТНИК, тачније српска верзија РУСКОГ СПУТНИКА? Али не верујте мени, претражите СВЕ ВЕСТИ везане за ДСС и видећете да не постоји НИ ЈЕДНА ЈЕДИНА везана за потписивање тог споразума…

Али зато, када претражујете појам „Јединствена Русија“, тј. назив Путинове странке на том истом Спутнику, изађе вам неколико вести везаних за Ненада Поповића, од којих је последња да је потписао не споразум, него ЈОШ ЈЕДАН споразум са Путиновом странком:

http://rs.sputniknews.com/politika/20160411/1104767406/jedinstvena-rusija-snp-sporazum.html

Признајем да је могуће да им се поткрала грешка по питању вести везане за ДСС, ипак Руси ратују и у Сирији, имају проблеме и у Украјини, брину о толикој земљи… ко ће сада да испрати баш све…, али сигурно је РУСКИ СПУТЊИК, који је „веома близак званичној Москви“, како Петровић воли да истакне, објавио горе поменути интервју са Јеленом Гусковом, не би ли нама, српским патриотама, ставио до знања шта то Москва ЗАИСТА мисли!!! Не, није. Ни тог интервјуа нема.

Али зато постоји следећи интервју који нам може сугерисати став „званичне Москве“:

Пушков: Без већих промена односа Београда и Москве после избора

http://rs.sputniknews.com/rusija/20160425/1105169113/puskov-srbija-izbori-rezultati.html

У питању је шеф Спољнополитичког одбора руске Думе Алексеј Пушков, другим речима човек који ВОДИ ПОЛИТИКУ, а не тумачи је као уважена академик Гускова. Овде ћу цитирати део текста, који је редакција болдовала, и текст ћу изменити само тиме што ћу подвући део на који бих желео да скренем вашу пажњу:
„Кад је реч о српско-руским односима, верујем да ће се они развијати како је предвиђено споразумима који су постигнути током контаката и састанака челника двеју земаља, а посебно последњих посета премијера Вучића и председника Србије Томислава Николића Москви“, навео је Пушков.

Пушкова изјава не да је далеко од било какве критике према Вучићу и Николићу, већ  је крајње афирмативна према њима и представља их као РУСОФИЛЕ; будући да истиче како су односи у успону од њихових посета.
Е, сада или је српски Спутњик такође у власнитшву Американаца, или Драган Петровић дозвољава да више верује Јелени Гусковој и њеним објашњењима, макар била и академик, него својим очима? Односно да ли болује од бољке од које нажалост болују готово сви „патриотски интелектуалци“?

Ако ствари ставимо у перспективу када слушате изјаве Дугина, Гускове, Лимонова… о Србима, знајте да они имају утицај на руску спољну политику упоредив са утицајем Чавошког, Пророковића или Петровића на српску спољну политику, макар сви били и сто пута доктори наука, при томе не би требало заборавити да и у Русији постоје њихови Деретићи, Лучићи, Видојевићи, М. Петровићи…, чији текстови се такође често сусретну по разноразним „патриотским порталима“.

Играње на карту русофилије и издавање себе за „заступнике руских интереса“ у Србији је свакако боља опција за „патриотску опозицију“, јер би у супротном морали да причају о својим програмима, који су крњи, неоствариви, пуни противречности, или једноставно нису имали времена да се позабаве детаљније неким тривијалним областима попут економије…

Зашто Руси раде све ово што раде је сасвим друго питање и овај текст се тиме није бавио, али покушаји рационализације или оправдавања руских поступака тумачењем њихове мотивације, поготово када је то тумачење у складу са нашим „русофилским“ уверењима, никада у анализи ситуације не сме добити већу тежину и значај од самих поступака Русије, ма колико нам суочавање са истином и њено признавање било болно по иста та уверења и осећања!!!

Поступање које није у складу са овим ће довести до тога да се и даље вртимо у круг због лоших процена, а Србији, као и Србима више кругова није преостало.

И да завршим како сам и почео: