Још једном бих се захвалио проф. др Слободану Антонићу што је уопште написао горе поменути чланак, јер да то није урадио др Драган Петровић никада не би мене „непознатог“ и целокупну „патриотску јавност“ удостојио одговора (тачније подужег покушаја одговора) на, барем према мом скромном мишљењу, важне мањкавости, недоследности, логичке грешке… који се налазе у његовом првом чланку.
Не знам прецизно ко је лансирао ову заблуду о томе да су Руси расположени да дају озбиљну подршку опозицији (медији, новац, јасна подршка), али већ неколико година је представници „патриотских партија и организација“ веома успешно користе, представљајући се као „руски играчи“ или „заступници руских интереса“…, међутим то је њихово легитимно право, а проблем оних који желе да им верују. Мени су, са друге стране, проблематични „патриотски“ АНАЛИТИЧАРИ и ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ (често са озбиљним академским титулама), који уместо да баратају ЧИЊЕНИЦАМА (ово замерају режимским интелектуалцима) и стану на пут оваквим ФАНТАЗМАГОРИЈАМА, често исте даље промовишу и развијају будући да су у складу са њиховим русофилским осећањем, дајући им неку квази-научну подлогу. Другим речима аналитика / наука се стављају у службу веровања (нешто слично раде и другосрбијанци кад терају воду на своју воденицу). Патриотски медији једва дочекају да пренесу нови доказ „руске подршке“, поготово када тако нешто тврде уважени доктори наука. Потом те изјаве и „анализе“ чита „патриотска јавност“, која затим обасипа ловорикама исте те аналитичаре и интелектуалце… Њу додатно хране и изјаве руских аналитичара, чије се жеље налазе у огромном раскораку са руском званичном политиком, али су у савршеном сагласју са уверењима српских патриотских медија и патриотских аналитичара, који их непрекидно цитирају. На тај начин се циклус наставља изнова, а ОБМАНА у сваком следећем турнусу постаје све већа и наизглед све уверљивија… Ипак, и поред свега, и даље остаје обмана.
Уважени др Петровићу, ја против Вас немам апсолутно ништа, шта више према Вашим академским звањима и достигнућима имам огромно поштовање, исто поштовање гајим према вашој изузетној ерудицији и мултидисциплинарности и на том пољу мало интелектуалаца може да укрсти копља са вама. Такође, гајим огромно поштовање и према чињеници да се нисте продали, као велика већина ваших колега и постали најамни интелектуалац колонијалних власти, већ сте изабрали далеко тежи пут и изложили се опасности да паднете у немилост власти и центара моћи. Дакле, ја вама не спорим да имате добре намере у вашем патриотском деловању. Ипак, често је и пут до пакла поплочан добрим намерама.
Како сте ЈАВНА ЛИЧНОСТ, која делује у јавном простору и како сте били изузетно активни у политичком животу и били можда и најактивнији „патриотски интелектуалац“ не само на претходним изборима, већ и више од 2 године уназад, ви сте подложни похвалама и критикама за јавно изговорену реч и учињена дела. И док у похвалама уживата, а неретко и у самохвали и самоистицању, интересује ме зашто имате толики проблем са критиком у случају када ГРЕШИТЕ. А, ваљда признајете да сте грешили и као политичар и аналитичар? Али, о томе мало више на крају анализе вашег одговора.
У наставку одговарам само на део вашег текста који се тиче мене и то називам одговором на мој текст, иако сам свестан да сте ви пре свега писали одговор на текст проф. др Антонића.
1) Проблем аргумента везаног за Решетњикова и о осталим неспоменутим темама
У своју одбрану могу само да кажем да сам га навео без икаквих задњих намера још у коментару (DISQUS) на ваш текст, који се и даље тамо налази и из кога је мој текст настао и који га у својој оригиналној форми у већем делу и чини.
Ипак у потпуности одбацујем вашу твдрњу и подвлачим проблематичан део: „Колика је овде надам се само несвесна манипулација Павловића, који се позива на изјаву Решетњикова као важан доказ у прилог тобожњој критици ДСС и Двери, а заправо ради се обрнуто, говори и директније појашњење које је дао Никита Бондарев…“
Прво Решетњиков као аргумент код мене не стоји самостално и ја само на основу њега не доносим никакав закључак. Он стоји у склопу: „I) Споразуми и подршка„, и у оквиру ове целине је Решетњиков само један, чак бих се усудио да кажем и најмање важан аргумент у доказивању тога да СНС има убедљиво највећу подршку, како Путинове странке, Јединствене Русије, тако и званичне Москве.
Као доказ те моје тврдње је и чињеница да побијањем моје погрешне аргументације везане за Решетњикова нисте ни уздрмали мој крајњи закључак, јер се он темељи на још 7 изузетно јаких премиса (лако их се може изнаћи још), којима не можете ништа да приговорите па их или не спомињете уопште, иако понављате неку од своје старе аргументације (већ побијене са моје стране), занемарујући да више није валидна, или моју аргументацију не наводите у потпуности и тиме је слабите, као у случају Железњака (нешто ниже се бавим и првим и другим).
Када критикујем Двери ДСС, то радим на другом месту у делу III) Протекли избори и нови ДОС и при томе се апсолутно не позивам на Решетњикова, већ у 6. тачака дајем изузетно јаку аргументацију, од којих је само једна чињеница да су се Двери и ДСС у предизборној ноћи, пре завршетка бројања резултата, а да сами нису знали колико имају, обреле са дојучерашњим противницима („издајницима“, „жутим лоповима“, „аутономашима“…) у просторијама ДС-а, а да им се придружио и САД амбасадор, што уопште НИЈЕ УОБИЧАЈЕНА ДИПЛОМАТСКА ПРАКСА – чак је и КРШЕЊЕ ИСТЕ, а да су их после тога ДС (које су их покрале 2012.) помогле на поновљеним изборима, тако што су рекле својим гласачима да дају глас Дверима (до јуче „ултрадесничари“, „фашисти“…) – све ово ви не помињете у свом одговору. Дакле, чак у мојој критици Двери-ДСС Решетњиков представља толико „важан доказ у прилог тобожњој критици ДСС и Двери“, да га уопште ни НЕ ПОМИЊЕМ.
Ви се у 1/3 вашег одговора упућеног директно мени бавите Решетњиковим (како Енглези воле да кажу „beating a dead horse“ – односно узалудним послом), уместо да се позабавите далеко важнијим аргуметима које наводим. Проблему Решетњикова дајете убедљиво највише места у свом одговору директно упућеном мени 33%, док он код мене чини 3,1% текста (и то када се одбије једини део мог текста који се директно не тиче вашег текста или ставова, а то је„II) Евроазијска економска унија и ОДКБ“(убедљиво најкраћи део мог текста), будући да се он далеко више тиче СРС и других изразито русофилских партија и покрета (колико је мени познато ДСС и Двери су престале да се залажу за савез са Русијом (враћање на Коштуничину неутралност) и (у случају Двери) више се не спомиње ОДКБ или ЕАЕУ и остале алтернативе, већ може да се сарађује и са ЕУ и НАТО (Партнерство за мир), а Бошко Обрадовић више не жели да будемо „руска губернија“ ).
Апсолутно не спомињете преко 90% мог текста, правдајући се да се он не тиче Вас, што јеапсолутно НЕТАЧНО! Ти делови се итекако тичу вашег текста и коментара, прескачете све везано за Изборе 2016. и како сте тврдили „изборну крађу“- ја сам написао да сам сигуран да да ће прича о „300 000 украдених гласова“ бити заборављена истог момента када се добију мандати… Није дуго морало да прође да се покаже да сам у праву! Питам се како једна тако важна тема више не постоји за једну странку која је персонификација морала, а другалегитимитета?
Прескачете у одговору и последице изласка на изборе које образлажем (давањеЛЕГИТИМИТЕТА изборном процесу на који се НЕПРЕКИДНО ВАЈКАТЕ и „Пирове победе“ патриотске опозције), не спомињете ни проблем индиректне помоћи Москве у промоцији СНС као русофилске партије (војна парада, неостварено наоружавање…) који директно оспоравају Ваше тезе, као и тезу да Руси, наводно, знају ко глуми, коју сте заступали (Гускова) којој сам супротставио контрааргументе.
Иако ми на два места признајете: „…да има солидних делова и приступа у његовом раду…“, “ …поздрављам напоре мени до сада непознатог г. Павловића, који ипак је у том правцу направио одређене превиде, али свакако да има квалитета у његовој ретроспективи посматрања теме. “ , било би и лепо и корисно са ваше стране да сте истакли који су то делови, а не да публику оставите да нагађа.
Са моје стране, могу само да закључим да непомињање преко 90% мог текста (који вас се итекако тиче) у Вашем одговору најбољи доказ да су моја резоновања валидна, будући да qui tacet consentire videtur! – ко ћути чини се да се слаже!
2) Инсинуације о блискости са властима, сензационализам и друге оптужбе…
а) У вашем одговору који се тиче мог коментара инсинуирате: „…мада не искључујем такву могућност да се иза тог имена крије неко близак власти чија је основна мотивација да додатно збуњује од различитих организација и ботова ионако тешко блокирану и измалтретирану јавност патриотске опозиције…“, ово је најгори могући обликargumentum ad hominem, односно ударате својим аргументима на мене, уместо да их супотставите мојим аргументима. Морам да признам да овако ниску употребу логичких софизама нисам очекивао од некога ко сваком приликом воли да истакне да је бивши спортиста.
Пошто сте се у одговору поставили као професор, ја ћу сада узети улогу збуњеног студента и питати вас, професоре, којим логичким путем сте дошли до овог закључка који изнад цитирам??? Ако сам ја у III делу свог текста, под насловом „Протекли избори и нови ДОС“ у 6. тачки, за коју сам нагласио да је најважнији написао:
„6) Иако последње, ово је у ставри најважније. А, то је да је опозиција изласком на изборе дала апсолутни легитимитет (што је и поента изборног процеса) новој влади, на чијем челу ће поново бити Александар Вучић. Као и легитимитет политици, коју ће та нова влада спровести, укључујући и низ нових „непопуларних, али апсолутно неопходних „реформи““, дакле: продају ЕПС-а, Телеком-а, ПКБ-а, даље задуживање, не заборавимо продају земље странцима (ненамерно двозначно)…“
како ја могу да будем близак властима? Поштовани професоре, или нисте довољно пажљиво читали мој текст, или криво резонујете, или ме блатите, у сваком случају ми дугујете извињење.
б) Оптужујете ме за сензационализам: „Павловић за стил делом узима сензационализам, па тако посвећује текст као полемику са мном, а да при томе уопште не наводи мој текст о којем је реч, а понављам никада нисам написао текст на ту тему, већ само у оквиру шире анализе унутрашње сцене у предизборној кампањи, сам у по пар реченица, ту и тамо додиривао ту тему.“
Као прво истакао бих да ја полемишем искључиво са Вашим закључцима, и дајем озбиљну аргументацију. Дакле полемишем са др Драганом Петровићем аналитичарем, да сам хтео да мој текст стварно буде интересантан за читање да ли Ви заиста сматрате да бих пропустио да споменем Драгана Петровића политичара и ваш катастрофални политички ангажман, ваше аналитичке промашаје, наивност, трагичан одабир сарадника, број партија које прете да превазиђу ваш импресиван број факултета…? Чак и да сам то споменуо текст и даље не би био сензационалистички, јер је деловање Драгана Петровића политичара и др Драгана Петровића аналитичара/научника повезано и испреплетано, будући да сте иста личност, и сви промашаји које сте у политици чинили, говоре о немогућности да правилно сагледате фундаменталну поставку ствари, а усуђујете се да будете тако сигурни у исправност ваших анализа.
Господине Петровићу, сензационализам је пристрастно или нетачно извештавање са циљем повећања гледаности или читаности, зарад самопромоције, неке материјалне или друге користи; мој текст је објављен на мом непознатом блогу, не на неком посећеном порталу – ни на који начин нисам утицао на то ко ће га све пренети, тачније јесам тиме што сам једног познаника, чије мишљење и ставове изузетно ценим питао шта мисли о њему, а који га је затим пренео на свом блогу. Текст на мом блогу чак није ни потписан мојим именом, већ псеудонимом – дакле, није био намењен ни личној промоцији. Блог нема никакве рекламе или било шта друго што би мени донело материјални приход, такође нисам повезан са владајућим структурама, нити сам члан ни једне партије, тако да од својих ставова немам никакву корист. Колико је мени познато, са друге стране Ви сте били кандидат за народног посланика на листи Двери -ДСС на Изборима 2016., тако да имате далеко већи проблем са пристрасношћу него ја, који нисам ни члан ни симпатизер ниједне партије.
Подсетио бих Вас да сте у време док сте били члан СОФ-а налазили да је „ширина рамена Синише Ковачевића“ довољно добар аргумент да баш он буде председник, јер има најшира леђа од свих вас… Када се политичка романса са драматургом завршила више тај аргумент нисам чуо… штета деловао је епски…
Или чињеницу да сте се код проф. др Комазеца у „хоби странци“ Препород нашли раме уз раме са чувеним „геополитичарем / теоретичарем завера“ Дејаном Лучићем и да вам то није ни мало сметало или се чинило као проблематично, већ сте до момента док нисте напустили Препород, чињеницу да се такав „геополитичар / теретичар“, између осталих теорија и творац „теорије за спас Србије“, која укључује „300 најумнијих Срба на једном месту“, нашао у врху ваше странке правдали тиме да он има, цитирам: „50.000 прегледа на Ју Тубеу“… Подсећам Вас да је ова весела дружина, којој се пред изборе придружио и неуморни борац против „Берлинске школе“, инжињер историје (ваљда се тако зове неко ко је инжињер по струци, а бави се историјом), Јован Деретић и да су 3 од 300 најумнијих Срба освојила на изборима невероватних 13,260 гласова, свега 36 740 мање него што Лучић има прегледа на неком од својих Ју Тјуб клипова…ето колико је број прегледа пресудан фактор…
Ово не наводим поспрдно, већ само са жељом да вам скренем пажњу да веом често користите своје аналитичке способности за потврду својих веровања и уверења, које и само време убрзо демантује, а онда су вам други криви.
в) Такође ме оптужујете за методолошку манипулацију, јер не наводим који је то ваш текст на који пишем коментар: „То је суштинска, можда и због недостатака искуства, методолошка манипулација због које нисам ни желео да одговарам на овај текст, признаћете врло битна, јер он може мени у наставку приписивати да сам изјавио ово или оно, и да са тиме полемише, што он потом и чини, а да је стављен линк мог (непостојећег) текста на дату тему, видело би се да ја заправо и нисам писао на ту тему, већ дао само пар реченица, те да он полемише заправо са једном конструкцијом, али можда је „важно је да поентира““.
Др Петровићу, најискреније се извињавам, текст је писан за ширу јавност, не за зборник научних радова. И поред тога Ви сте једини који је имао проблем да пронађе текст који је сам написао, а који је био повод за мој коментар, односно мој текст настао из њега.
Ако пишем о подршци Русије на претходним изборима, ако оспоравам ваш (ДСС) ексклузивитет у сарадњи са Јединственом Русијом, ако оспоравам ваш квази аргумент да је Спутник опоменуо Шешеља после избора, ако се осврћем на круцијалне догађаје који су се одиграли на Изборима 2016., а које ви поново тотално прескачете, јер се једноставно не уклапају у ваше закључке…., зар нисте у стању да претпоставите о ком Вашем тексту се ради?!?!
Ви сте између осталог завршили историју, колико се сећам тамо се учи шта је terminus post quem, односно време после кога се најраније могло нешто догодити; ако ја наводим резултате Избора 2016. и ваше мишљење о истим, очигледно је да текст нисте написали пре завршетка истих, а како сте између њих и моје реакције (terminus ante quem) објавили само један текст, не видим у чему је проблем, ово што радите личи на тражење длаке у јајету у недостатку озбиљнијих замерки. Колико видим ни проф. др Антонић ни читаоци нису имали проблем да разумеју о ком тексту се ради.
3) Deus ex machina – или разрешење мистерије ненаписаног текста
Прочитавши ваш одговор, утиска сам да до краја нисте ни сами начисто да ли сте или нисте написали оригинални текст на који реплицирам првим текстом. Поред горњег цитата којим ми приписујете методолошку манипулацију и у овом цитату истичете да ви никада нисте написали текст на који се ја позивам: „Одговор је по мени тај, да такав мој текст који он наводно овим својим ауторским текстом демантује, или хајде да кажемо полемише и не постоји.“
Ипак, на моју велику срећу, појављује се Deus ex machina, Слободан Антонић, који нема никаквих проблема не само да пронађе „непостојећи текст“ већ и да у њему издвоји ваше тврдње на које ја реплицирам и све то веома прегледно представи читаоцима у свом ауторском тексту.
На шта ви имате следећи коментар: „Професор Антонић у том правцу проналази те реченице и цитира их на један прецизан и коректан начин, док у случају г. Павловића је нешто други случај.“
Дакле, да резимирам:
Ваш текст на који ја реплицирам, а који не постоји по вашим тврдњама, из чега следи да ја измишљам, одједном се материјализује када вас проф. др Антонић цитира. Исто важи за нашу полемику, иако Вас ја преносим на непрецизан и некоректан начин, како тврдите, када проф. др Антонић налази те идентичне реченице са којима ја полемишем, ви кажете да то ради“прецизно и коректно“.
Ако се још неко читајући ово осећа збуњеним, верујте ми да сам се и ја осећао исто тако првих двадесетак пута, после се једноставно више нисам ни трудио да схватим.
4) Несташни неваљалко Железњак или Поново о методологији
Уважени др Петровићу, тенденциозно ме цитирате на ову тему и то на крајње ненаучни и неспортски начин, умањујући вредност моје аргументације на проблем Железњакове подршке СНС и СНП и од 3 извора које наводим, наводите само један и то најслабији, да бисте тријумфално рекли да су ми „ставови натегнути“:
„Павловић у наставку текста доста натегнуто износи своје ставове да заправо руска политика више симпатише СНС, па тако цитира текст који то заиста у свом наслову и потврђује објављен на Видовдану… Сергеј Железњак из Јединствене Русије дао подршку СНП-у и СНС-у! цитирано из Павловићевог текста..5“), али заправо у својој суштини то је далеко од тога, што је донекле разумљиво пошто у предизборној утакмици се низ медија у тзв. патриотској сфери утркивао у давању веће или мање подршке својим фаворитима.“
Не само да је овај мој аргумент који сте цитирали од најмање важности од 3 које наводим, већ га преноси и медиј који је најмање „близак званичној Москви“, како сте навели у првом тексту.Руску реч и пре свега Спутник као медије који су пренели ове вест не спомињете у цитирању мене, и зато кажете да су се медији у патриотској сфери утркивали у давању подршке својим фаворитима. Из тога следи да су руски медији (које сте изоставили приликом цитирања мојих ставова) дали подршку својим фаворитима, а они јасно фаворизују СНС (посебно Спутник). Моја оригинална аргументација везана искључиво за Железњака је гласила овако:
Јединствена Русија и СНС потписали меморандум о сарадњи http://ruskarec.ru/politics/2016/04/22/jedinstvena-rusija-i-sns-potpisali-memorandum-o-saradnji_586997
Сергеј Железњак из Јединствене Русије дао подршку СНС-у и СНП-у http://www.vidovdan.org/info/item/72209-s-rg-z-l-znj-iz-dins-v-n-rusi-d-p-drsh-u-snp-u-i-sns-u
Петровић подршку Косачова и Железњака назива неформалном и полутајном. Мене, будући да није дошло ни до каквог демантија или ограде од стране званичне Москве, интересује на чему заснива своје тврдње? Треба напоменути да је и руски Спутник пренео ову подршку и учешће на митингу СНС:
Железњак: Српском народу нико не може да диктира будућност http://rs.sputniknews.com/intervju/20160421/1105068879/Zeleznjak-intervju.html
Поново Вас морам упитати као студент: „Професоре, која логика стоји иза подвученог дела? Ово што изводите једноставно non sequitur!!!!“
Исто као што се споразуми могу склопити, тако се могу и РАСКИНУТИ! Ако је тачно да:“су тадашњи напредњаци предвођени Томом Николићем заузимали у опозицији сасвим друге ставове око кључних државних и геополитичких питања него што то сада у пракси чини Вучићев СНС.“, како ви тврдите, зашто Руси нису РАСКИНУЛИ ТАЈ СПОРАЗУМ, већ су потписали меморандум о сарадњи са СНС 21. априла 2016. године – који ни сада не спомињете?
„Наравно питајући провокативно Павловић зашто је тада руска страна долазила на митинг опозиционе СНС, а сада то не чини са постојећом опозицијом патриотском (додао бих него само потписује стратешке споразуме сарадње, што је заправо много више, али добро запажање је у добром правцу) је и то, да је тадашња СНС била масовна и добро организована странка,финансијски стабилна…“Овим вашим одговором сам апсолутно незадовољан, Подсетио бих Вас да „званичној Москви“ нпр. није проблем да да партији Мари ле Пен кредит, када се нађе у финансијским проблемима (ја на жалост нисам стручњак за Француску, али верујем да је то опозициона партија, слободно ме исправите), што то није случај са ДСС?Интересантан ми је и овај део: „додао бих него само потписује стратешке споразуме сарадње, што је заправо много више“, ово је погрешно на више нивоа, прво, др Петровићу, како лист Данас наводи у своме чланку, сви споразуми који Јединствена Русија потписује са српским странкама су типски и готово су идентични, ако знате нешто више слободно ме исправите. Дакле хајде да приступимо простом сабирању, будући да су СНС и СНП Ненада Поповића у коалицији, они имају минимум 2 споразума са ЈР и 1 меморандум о сарадњи, такође имају далеко присније односе и далеко већу традицију тих односа (СНС) од ДСС, док ДСС има само 1 споразум, потписан 24. марта… ипак, ко хоће да верује, њему докази и не требају.
Друго, који је разлог вашег потписивања споразума са Јединственом Русијом? Да бисте ви о томе писали анализе или да би то ДСС помогло у изборној трци? Сама чињеница да сте освојили збирино са Дверима око 90. 000 гласова мање него на прошлим изборимa (пад од преко 30%), а да је СНС поред свих својих погубних потеза (које сте тако исцрпно објаснили у својим претходним чланцима) освојио више него прошли пут не иде у прилог вашој тези да сте ви добили већу подршку Руса. Или то или је та подршка промакла не само мени, већ и највећем делу русофилских бирача (укључујем и СНС бираче) и који би несумњиво гласали за онога кога „званична Москва подржи“.
5) Никита Бондарев… или аналитика у служби веровања PART DEUX
Прво се за тумачење српских избора 2016. користи мишљење руског аналитичара, који живи у Москви, поред толиких српских аналитичара који живе у Беогаду и који се далеко боље разумеју у политички живот, јер су и сами узимали учешће у њему. Ево, мени пада на памет Бранко Павловић, те бих најтоплије препоручио свима ово његово гостовање, које неправедно има свега 1750 прегледа, а које је једно 83 светслосне године испред Бондареве анализе.
Колико видим ни ову изјаву Бондарева, руски Спутник „близак званичној Москви“ није пренео, иначе, преносио је неке друге Бондаревљеве изјаве раније, али ни једну једину о српским изборима (ја уопште не тврдим да су ставови Бондарева лоши за Србе, НАПРОТИВ- да је Руска политика на трагу ставова Гускове, Дугина, Бондарева, Решетњикова… нама би овде цветале руже, али то није случај…).
Бондарев је ВЕОМА ПРИСТРАСАН у својој „анализи“ и као и Ви пропушта да се сети свега што му смета да изрази своја лична уверења.
Бондарев каже: „Став Русије по том питању формулисао је почетком априла потпредседник Државне думе Сергеј Железњак. Он је изјавио да Русија подржава све српске партије које се залажу за јачање односа Србије и Русије – како владајућу, тако и опозиционе странке. У знак те подршке потписани су споразуми о сарадњи између „Јединствене Русије” и низа српских опозиционих патриотских партија, укључујући и коалицију Двери – ДСС.“
Бондарев заборавља да помене да је Железњак и виоки функционер ЈР и да је као такав дао отоврену подршку СНС и СНП, уосталом исто као и Константин Косачов (да не понављам овде линкове и већ изнешену аргументацију). Нетачно је да је споразум потписан са коалицијом Двери – ДСС, не може се са коалицијом потписивати споразум о међупартијској сарадњи, споразум је ЈР потписла само са ДСС, док су Двери присуствовале том потписивању.
„…пред изборе су Београд званично посетили Константин Косачов и Сергеј Железњак, што су српски бирачи захваљујући локалним медијима протумачили као да Москва пружа недвосмислену подршку владајућој странци, иако су те посете имале садржај који формално нема никакве везе са изборима.“
Прво, садржај тих посета је имао везе са изборима, јер је Железњак потписао меморандум о међупартијској сарадњи, немогуће је да Бондарев не зна за овај меморандум.
Друго, мене интересује, ако је он у праву и ако су посете биле тајне (што сте и ви тврдили у тексту који критикујем, а сада перете руке од тога) зашто их Јединствена Русија није дисциплински казнила, што нису изгубили своје државне функције – па они се мешају у међународне односе, будући да се један појављује на предизборном митингу, а други је дао интервју Спутнику да ЈР подржава СНС и СНП (не да је то њихов лични став) – и на тај начин су директно утицали на српске изборе! Што није уследио неки деман „званичне Москве“? Зашто Руси нису искористили Руску Реч, Спутник, па и саму РТ да стану у крај овој махинацији таквих дрзника и неваљалаца…
Такође у делу изјаве Бондарева, коју наводите: „Пред изборе се Поповић заклињао својим бирачима и својим руским пријатељима да ће подржавати Вучића само док се овај држи политике неутралности и јачања односа са Русијом. Уколико се премијер намери да уђе у НАТО, призна независност Косова или да се придружи санкцијама које је Европа увела Русији, Поповић је обећао да ће изаћи из владајуће коалиције…“
Овај део је погрешан на толико нивоа да га је могуће нападати из више праваца. Ограничићу се само на две ствари, а пропустићу да уопште покренем питање зашто би Руси подржавали некога за кога сумњају да ће урадити све то (Вучића), тако што ће му обезбедити бољи изборни резултат уласком Поповићевог СНП (важи за руског играча и има споразуме са ЈР) у коалицију са СНС пред изборе?!?!? Што га не послати у коалицију са ДСС-Двери, да њу ојача, пошто очигледно мора да се „куне“ својим руским партнерима, другим речима је завистан од њих, а они наводно подржавају Двери-ДСС?Колико се ја сећам и Вучић се у свашта заклињао бирачима па их превари, Вучић ту није ни неки изузетак, предизборна обећања, посебно у постдемократији не обавезују политичара према бирачима. Ипак, док не обавезују према бирачима и те како обавезују према центрима моћи. И ако Бондарев верује да висока политика функционише по принципу заклињања, нека му буде, његове заблуде његов проблем, али би ви требало да знате боље.
6) Проблематика цитирања Марка Јакшића
7) Петровићева промена ставова и прање руку
Цитираћу део Петровићеве реакције који се односи на Ненада Поповића и СНП: „Дакле јасно је да из прагматских разлога покушаја утицаја на будућу, заправо овде стару српску власт, Русија користи утицај Поповића да на њу има макар какав такав утицај. Јер ако режим и Вучић суптилно уводе Србију у НАТО као што је био ИПАП споразум, и предају и север Косова Приштини, то неће изазвати симпатије Русије, и логично је да руска страна има више симпатија према патриотској опозицији, али она је ипак опозиција и то се дозирано мора урадити, и задржати какав такав утицај и сарадња и са званичним властима у Београду, а далеко је од било какве, посебно не искрене подршке Вучићу.“
Ово је у дубокој супротности са оним што сте написали у коментару на свој оригинални текст: „http://srb.news-front.info/201… Moskovski news front intervju akademika Guskove negira energicno da Nenad Popovic ima rusku podrsku…“ (цео коментар се налази на вашем DISQUS налогу). Као што је у дубокој супртоности и са овим делом вашег првобитног текста: „Узимање на листу СНС странке Ненада Поповића, и других тзв. патриотских организација и појединаца, требало је да у рангу специјалног рата који се води од стране поседника медија у земљи да прикрије праве слабости и последице владања режима, и са дриге страме шрпграма патриотске опозиције, посебно листе ДСС-Двери.“
Цитат други:
„Дакле, пошто се начелно слажем са приступом професора Антонића и закључцима о уздржаној и суптилној, руској политици према унутрашњој политичкој сцени у Србији, где је јасно да руска страна не може, нити је то њен стил да директније подржи неку од опозиционих странака…“
Каква промена ставова у року од само 2 недеље…
7) О непогрешивости
Ово код вас као политичара, али и као аналитичара већ постаје симптоматично. Ви никада нисте криви и увек је крив неко други, ко ето на вас удара из Вама непознатих разлога… Шта више, Ви никада немате ни погрешне анализе, иако их неретко и само време демантује, ви то никада не признајете. Понављам, ја вама не спорим да се ви у добром делу водите исправном мотивацијом и жељом, ипак то не мења чињеницу да пречесто грешите:
У вашем првом тексту на који сам реплицирао се нисам осврнуо на вашу реченицу из уводног пасуса, овде ћу је навести јер може пружити увид на шта мислим: „По предвиђањима које сам дао и у текстовима уочи избора, како сам најавио више пута састав парламента би требало остати (у постојећим изразито недемократским условима у земљи) сличан оном претходном, с том разликом да у њега улазе листе СРС и листа ДСС-Двери, а за толико сам приближно сматрао да ће СНС имати мање мандата, и то се обистинило.“
Је ли вам није тешко да ставите неки линк ка тим текстовима, пошто ја не знам ни за један једини. Сећам се да сте давали тотално погрешне анализе (пошто је ово општепознато нећу наводити изворе, али ако их оспорите неће ме мрзети да их пронађем и наведем) и у текстовима и у гостовањима на ТВ и у радијским емисијама, попут оних на Снази Народа, у којима сте тврдили да ће доћи до „уједињења патриотске опозиције“, да ће доћи до СИНЕРГИЈЕ коалиције Двери – ДСС и интелектуалаца (у игри су били двоцифрени бројеви, цензус се није никада доводио у питање), у ауторском тексту писаном непосредно пред изборе позивате да се изађе на исте и констатујете следеће за СНС: „овог другог (проценат бирача) ће сигурно бити знатно мање од 50 %, а вероватно и мање од 40 % добијених гласова изашлих бирача, а услед велике излазности могла би да се спусти и на нешто преко 30 % добијених гласова изашлих бирача.“, како после оваквих кардиналних промашаја можете тврдити да су се обистиниле ваше процене? (у тексту се налази још неколико нетачних предвиђања)
У истом тексту се вајкате на мањкавости изборног процеса, што Вам није сметало да узмете учешће у истом и тиме му дате ЛЕГИТИМИТЕТ: „Ово је најпрљавија кампања, пре свега захваљујући медијима у рукама режима и под утицајем нама најненаклоњенијих сила…“, позната је она после битке сви су генерали, али ко Вас је терао да улазите у битку коју не можете да добијете – Ако сте мислили да ћете Вучићевој медијској машини успешно да супротставите 5-6 „патриотска портала“, неколико ЈуТјуб канала, и Фејсбук и Твитер и њихов невероватан потенцијал… могу само да се насмејем на то! Улога политичког аналитичара је да предвиди догађаје, не да се вајка после неповољног исхода…
Дубоко сам уверен да је крајњи домет „патриоских портала и медија“ да нам омогући место за какву такву критику и самим тим веома скроман утицај и контролу искључиво над „патриотском опозицијом“, док је крајњи домет интернета, друштвених мрежа и блогова да „анонимни појединац попут мене“ изнесе своје мишљење или критику, која ће поново бити делотворна само док се тиче опозиције или аналитичара наклоњених опозицији. Сваки покушај коришћења скромних потенцијала „патриотских медија“ и интернета у борби против медијске машине власти и центара моћи и нада да је то могуће је једнако наивно покушају да ваздушним пиштољем убијете медведа. Стога ја своје време у текстовима не трошим на критике Вучића… ко ово чита ионако не гласа за њега.
Незаинтересованост патриотске опозиције да ради на медијском пробоју на телевизије са националном фреквенцијом и у медије уопште, је свакоме ко је то желео да види већ тада био доказ да они у ствари иду искључиво на ЦЕНЗУС, односно збрињавање своје „задњици“, а да је цела прича о патриотизму, националним интересима, моралу… намењена искључиво наивнима (детаљније у мом претходном тексту)
Симптоматична је судбина Двери-ДСС, који су вођени апсолутно погрешном и наивном причом да ће уласком у коалицију доћи до простог сабирања појединачних резултата са прошлих избора, и да ће неком магијом доћи до неке синергије (чији сте Ви, др Петровићу, били један од најгласнијих пропонената), те да ће сигурно прећи тако жељени цензус барем за неколико процената.
Ја вас сада могу да питам зашто сте позивали на излазак на изборе у сваком свом медијском обраћању и уливали наду бирачима у потенцијал патриотске опозиције, занемарујући њихову неспособност, нестручност, разједињеност, личну нетрпељивост, безидејност…?
При томе се у сваком свом тексту жалите на „мекоокупациони апарат“, на немогућност пробијања „медијске блокаде“, спиновање… како ви мислите да фер и поштени избори, који су предуслов демократије функционишу у таквим условима? Ипак ви узимате учепће на њима.
Да ли сте ви свесни да је коалиција Двери-ДСС прешла цензус за 0,02% и да то великим делом није њихова заслуга, већ заслуга ДС-а и могуће, како их Шешељ оптужује, док је друга страна неприродно тиха, његове екселенције америчког амбасадора. Замолио бих вас да још једном прочитате део мог прошлог текста насловљен III) Протекли избори и нови ДОС, поготово његову 6. тачку у којој се бавим питањем шта сте све дали овој власти за „прелазак цензуса“
Наредне 4 године (ако толико протекне до наредних избора, а то не зависи од способности „патриотске опозиције, већ од странаца) показаће да ће улазак коалиције Двери-ДСС у Народну скупштину једино променити: „…одела, љубавнице и аутомобиле новопеченим посланицима, за нас обичне грађане све ће остати исто, ако не и горе!“, како је духовито формулисао један младић из Новог Сада у емисији Гнев Србије Милана Миленковића.
За те унапред изгубљене 4 године и ви сносите део одговорности, јер сте у својим настојањима да се нешто ради и политички дела, скроз пропустили да разумете шта и са ким!!!!
Zna li neko zasto je Bosko preumio? Jel on to imao neki ,,privatni slom“, neku ,,tesku situaciju“ u privatnom zivotu, pa se slomio, ili je ipak u pitanju samo zedj za novcem i privilegijama?
Mislim da je najviše u pitanju raskorak izmedju ambicija i uspeha Dveri