Гледам ових дана као грађанин кога нико не пита за ништа… Кажем ли нешто, то обавезно не буде неком по вољи, па ми одговоре свашта. Додуше и ја пружам отпор, па истом мером одговарам. А да се и ја, а и ти што се барабар са мном будале по друштвеним мрежама, приупитамо, шта ће нам то, не верујем да би знали да одговоримо. Уствари знали би итекако – ми смо Ајнштајни, ми смо Тесле, ми смо …. од нас нико боље то не зна.
Ево, тренутно диже се нека ‘алабука око тзв. грађанских протеста (ако су они грађански и спонтани, ја сам Шарац – да вам не појашњавам ко је тај или Јабучило, ако вам боље звучи). И опскурни ликови који су на челу, и опскурне и маргинализоване групе, и ђаво би га знао који све ту нису окупљени – хоће да нам бољу будућност дају.
Није ми јасно што ту потенцирају некакву храброст, која храброст треба да подурлаваш по београдским улицама, а видим у једном истом кругу, нити видим борна кола, ни тешко опремљену жандармерију, ама бре, не видим ни полицајца позорника. Додуше изгледа и полиција мења методологију рада, геометарски броје ове што се буне, и није ми баш јасно шта тим бројевима постижу и једни и други. Врло је просто, обе стране лажу, само што једна страна лаже ТВ камерама, а друга геодетским уређајима.
Ако ћемо право у Београду лупи длан о длан, има да се окупи неколико хиљада доколичара, још нагласи да има неке џабалучине, да видиш стампеда. Ма те „побуне“ му дођу нешто свилене, те увече, те ту и ту, немој случајно да се мувају око владиних зграда, око амбасада, око невладиних штеточина, које овога реда нешто изгледа зајеба Трамп Србин – како му једно време тепасмо.
Па и мени, као простом и обесправљеном пензионеру, који овом приликом жестоко ризикује да га назову ботом, телетабисом, људском баљегом, и ко зна шта генијалцима може пасти на памет, не иде у главу зашто не иду и јајима, а ако неће јајима бар снегом, гађају амбасаде Америке, Немачке, Француске и Енглеске, ваљда им оне људске величине што носе око гуше меденице, знају или треба да знају, да сво зло од њих потиче, и да они да хоће могу решити то.
Ајде да ценим како су људи разумни, једанпут смо се качили са њима и лоше прошли, ал’ што не иду на Скупштину – да л’ је не палисмо и покрадосмо, зашто на ТВ Бастиљу, јер проваљивасмо и директора изударасмо, зашто на Владу не курдишу, а богами и на полицијске станице могу да их као некада разоружају, видиш да се и они завукли у мишје рупе, у страху од жестоких браће Трифуновић који су кадри и мегдан делити.
Ма људи и не шалим се ја овде уопште, него просто не разумем ово, како једни за другим устају градови спонтано, да се буне, а каква је то буна ако нема мало псовања, чепутања, гађања, неке модрице, неког исцепаног капута, бојим се да ће полицајци овако вођени заборавити шта треба да раде.
Све ми се чини да нас неко у здрав мозак, да не кажем шта. Не могу да верујем да у Србији нема паметних људи да реше ствар, него ја на то овако гледам:
– паметни, а алави пришилибиџили се владајућој странци као што су се увек хефтали уз њих кад су били на власти,
– они што су нас јахали, а опет би, сматрам да и ту има паметних људи, али су своју памет злоупотребили, и увек им Србија нешто дужна за борбу и није им исплаћено, почев од оног бубњара, закључно са оним багеристом и
– трећа група паметних људи је у дубокој илегали, зубе не бели, а ако их обели прве две групације скачу на њих – чувају позиције.
Надам се да ће временом та трећа група смоћи храброст, наћи следбенике и вратити нам достојанство и поставити Србију на месту које јој следи.
