Ала их је почастио…
Ведра страна села
Радио нешто по дворишту Вуле Мићовић из Губетина, а кућа му је у делу села званом „Поток“, кад ето ти, из правца Глогара, неких Ћуковчана са дрвима. Чује их Вуле по шкрипи металних шина на точковима запрежних кола које вуку краве; затегли људи гвинт на колима пуним продужне грабовине.
Препознао је намах браћу Ранка и Мулета, који су га увек са поштовањем дочекивали код њихових кућа у Ћуковцу кад год је ту пролазио, пошто је радио као болничар у Прокупачкој болници. Вазда би га отпоштовали и ракијом послужили, па ето му прилике да се и он њима на неки начин одужи. Тај пут од шуме до куће знао је да буде дугачак, то знам по мојем оцу кад смо се враћали из Купињака са дрвима. Више одангубимо у селу него у шуми док дрва спремимо. Мој отац није одбијао кад га зауставе људи и послуже ракијом, „да се не наљуте“ – врло је пажљив човек био.
И тако ти Вуле, иако коџа кабаст човек, на брзину оде у кућу и са прозора дохвати флашу са ракијом и чашу, па на пут, а Ранко и Муле таман пред капијом. Зауставише кола и онако уморни, на екс испише по чашицу ракије. Нешто им је била сумњива , али како да то кажу газди, који, кад виде како лепо попише, на зор им насипа још по једну.
Што је до њих, бранише се, али он упоран и попише још по једну, па тутањ низ пут ка цркви и главном путу.
Мало после притреба његовој жени маја (сирила) да усири сира, тражише по кући, па како не нађе приупита га:
– А, је ли, Вуле, где је она флаша са мајом са прозора?
Вуле се пљесну по челу !!!
Причаше после неки људи који су ишли уз пут од цркве да су поред црквене шуме видели кола са дрвима и упрегнуте краве, али никакве људе поред њих, што им било чудно.
Остала је загонетка да ли су Ранко и Муле имали времена да на време стигну до шуме или су окаснили. Нити их је то Вуле питао, нити су они причали.
Ево зашто Албанци не могу да поје биволицу на ТоплицУ и краву на МоравУ
Мало, мало, па Албанци са Косова и Метохије и из Албаније, овако нешто изјављују и објављују, иако сам потпуно сигуран да и они знају да то није тако, бар они писменији и објективнији. Лаик сам за историју, но, ево да покушам да то објасним на примеру мојега села Губетина.
Моје село у којем живим је поред реке Топлице-лепотице, удаљено око седам километра од Прокупља, а становништво је највише досељено из Сјеничког краја. Има их и са подручја Косова и Метохије, као и из других делова појединачно, од Власине и Ужичког краја.
Насељавање је вршено после ослобођења Топлице и Берлинског конгреса 1878. године, а из моје породице на путу приликом пресељења, на Голији, рођена је баба Анђа, ћерка Младена Прелића, касније удата за Јована Нишавића у истом селу. О куповини земље од предходних власника браће Шаћира, Бећира, Халила и Абдулрахмана Мустафића сачињен је уговор и оверен у тадашњим државним институцијама, тако да се не може говорити о неком отимању.
Овај увод је неопходан да бих објаснио како је дошло до тога да Губетин, који се по легендама звао Добротин, променио име због неког злочина турских оружаних снага на сабору у селу 8. августа, када је и промењено име за време борби претедената на престо, Мехмеда и Мусе.
Пошто се деспот Стефан одлучио да подржи Мехмеда, то је изазвало другог претедента за престо Мусу који је 1413. напао Топлицу и починио страшне злочине, међу којима и овај у Добротину. О томе је Константин Философ оставио запис:
„Турци су једне одводили, друге заробљавали, једне пленили, друге клали, као огањ ломећи и све сатирући…“
За време аустријско-турских ратова и то првог, од 1683.-1699. године, Срби су били на страни Аустрије и, након победе Турака, пећки патријарх Арсеније Чарнојевић је на челу многих српских породица 1690. отишао у Угарску. У другом рату, који су такође Аустријанци изгубили, одселили су се и Срби који су преостали, под Арсенијем IV, 1737. године, након чега је Топлица остала пуста.
У првој половини XVIII века Турци су населили опустелу Топлицу Арнаутима, од чега су у Горњој Топлици фисови Сопи, Красник, Клименти и др., а доњу и обронке Јастрепца Скопљани, Гушани, Нушани и други.
До друге сеобе у Губетину су живели Срби, али након тога не све до ослобођења 1876 године. Истовремено су суседна села Ћуковац и Доња Топоница били са мешовитим становништвом Срба и Арнаута.
Сада долазим до објашњења због чега Топлица не може бити албанска и због чега не могу да поје биволице на Топлици нити краве на Морави.
Године 1734. као јемци Ахмет пашином сарафбаши (одговоран за финансије- ризничар) за дуг од 1240 гроша, који је узет за поправку цркве у Прокупљу, гарантовало је 64 кметова и кнежева, као и 9 занатлија из Топлице, о чему је сачињен и сачуван документ. Из Губетина је потписао Живко.
Прокупачка нахија је захватала територију Топлице и садашњих општина: Куршумлија, Блаце, Прокупље, Мерошина, Житорађа и Дољевац са следећим селима – тада пописаним: Музаћ, Рашица, Јошаница, Драгуша, Сварче, Бресница, Меровац, Пашинац, Плана, Трнава, Рељинац, Речица, Баботинац, Бајчинце, Костеница, Џигољ, Девча, Крушевица, Прекашница, Коњуша, Шишмановац, ГУБЕТИН, Топоница, Бериље, Лукомир, Божурна, Подина, Глашинац, Смрдић, Житорађе, Јасенице, Бадњевац, Црнатово, Кочане, Пуковац, Орљане, Мекиш, Држановац, Ђакус, Бучић, Расовача, Батушинац, Балајнац, Градиште, Брест, Мерошина, Облачина, Биљег, Катулина, Судулица, Потурки, Коњувце, Ђешиловац, Клакош, Колчинце, Шарлинац, Сахиновац и Подине.
На основу овога јасно се може видети, а које би и друге доказе требало прибављати, да су тадашњи Арнаути, сада су то Албанци, пошто својатају Топлицу, провели на овим просторима једва око 150 година, од 1740. до 1876. године, и не видим на основу чега је траже. Треба имати у виду и да су правилно обештећени, о чему постоје уговори, тапије, лицитације и др.
Циљ овог мојег натписа је да се зна истина, јер сам приметио да и међу нама Србима има мишљења да је то њихово, па верујем да се ради највероватније о незнању или политиканству. Ако је у питању незнање нека провере, а ако је политиканство, то је онда друго. Интересантно је да су претходни становници узели за презиме име села, тако да сада на Косову свако топличко село има своје презиме.
Што се тиче нас моји преци су купили имовину од браће Мустафића, а сада Губетинија, што им уопште није аргумент да је Топлица њихова, а и они сами то знају… Ко хоће да зна, ко неће -све и да имаш хиљаду докумената, неће ти пооћи.
Ја што је до мене објасних, што сам знао и колико сам знао.
Насловна – Лудовик Басараб, „Воловска кола“
