facebook
radio2m_logo

winampwmpreal-playerquick-time

yt-1

УКЉУЧЕЊЕ У ПРОГРАМ

: 011 26 53 760

: radio.2m4

ПРЕУЗМИ АПЛИКАЦИЈУ ЗА ТЕЛЕФОН

app-storegoogle-play

Милан Миленковић: Ко је пригушио крике из Шумарица?

Милан Миленковић: Ко је пригушио крике из  Шумарица?

Не знам шта се десило са нама, са српским народом, кад има речи оправдања за стрељање у Крагујевцу, за стрељања у Крушевцу и Краљеву, за 18 логора „срБске мајке Недића“ на територији Србије, за сваку опачину коју је окупатор у овој земљи урадио…
За све смо ми криви. Вучићева прича је освежила, удахнула нови живот помало прецвалој и уморној колаборационистичкој причи у Сораба.
Тачно је: партизани су (некад са четницима, некад сами) пуцали на Немце по Србији, али ми према томе имамо однос као да су пуцали на Немце по околини Берлина, а не по Шумадији, као да смо ми напали Немачку. Откуд Швабе у Крагујевцу? У Србији?
Сви они што серу да је по конвенцијама забрањено пуцати после капитулације и да је држање талаца легитимно (што је, иначе, тачно), нека се сете да Немци нису поштовали конвенције, када је у питању објава рата и убијање цивила током масовних бомбардовања.
Шта је требало да радимо 1914. године, кад су Швабе почеле са масакрима у Мачви? Да обуставимо отпор, да не гину цивили? Да бринемо о народу? Да будемо Дража пре Драже? Да је тадашњи поручник Дража отишао до Мишића или Степе и предложио им да се не пуца на Швабе, да не гину цивили, добио би од њих метак, да се не мучи више.
Како смо успели да оправдамо овако масиван злочин? Како имамо симпатија за окупатора? Откуд то код нас?
Службе су сјајно шарлатанизовале Србе и од нас направиле Чехе: окупатор је мио, које вјере био!
Јадна, мизерна философија Данка Поповића и Вука Драшковића, да је требало седети, сачекати крај рата који ионако сами не можемо добити, поражена је у животу: Дражи се није посрећило, власт су узели комунисти. И поред тога, опет се та философија, овог пута у протестантско-вучићевској форми, потура Сорабима. Што је најбоље, жртве те философије, антикомунисти, уопште не оверавају да су је (ту философију) потуриле баш комунистичке службе. Шта су били Вук Драшковић и Данко Поповић пре него што су се посрбили?
Мене код тих вулгарних антикомуниста, који нису сами у екипи која производи причу, него у екипи која звечи, понавља је и гризе, највише забавља што ни после 30 година не капирају одакле је ветар њихове философије дунуо.

Насловна – хумке убијених ђака у Крагујевцу, октобра 1941?

About The Author

Related posts

22 Comments

  1. pera

    Milane, sta ima da te cudi ova situacija. Srbi su postali gradjani drugog reda u svojoj zemlji. Stalno se govori kako treba da se stidimo.Iz budzeta dajemo novac za NVO i filmove i serije koje imaju samo jedan cilj da pljuju po srbima. Novine ,,Blic,, (Nemacki vlasnik) prikazuju grozomorne slike o Srbima a kada se radi o drugim nacionalnostima daju samo inicijale……

    Reply
  2. Srba

    Srbi nikad nisu zestoko kaznili poturice ,danasnju petu kolonu. . Obračun bi trebalo da bude tako žestok da naredna deset pokoljena pricaju o tome kako su izdajnici Srpske Drzave bili kažnjeni.

    Reply
  3. Marko

    Novim generacijama i njihovim roditeljima svaka je zrtva nebitna. Oni poznaju sebe, druge vide kao slova i slicice na ekranu telefona.

    Srbija je naprecac postala zaista protestantsko drustvo. Pojedinac i bog, to je sve. U Srbiju je
    ova filozofija pre uvedena potrosnjom nego izborima, a Vucic je samo logican nastavak
    dugogodisnje fascinacije robama i potrosnjom.

    1983. ili 1984. u osn. skoli bili smo na ekskurizji u Jaseenovcu. Kustos je hteo da nam pusti film.
    Kad se ugasilo svetlo, neki iz grupe su poceli da urlaju i da s eglupiraju.
    Zena je upalila svetlo i rekla:

    „Kakvo je to ponasanje, nalazite se na jednom od najvecih stratista u povjesti“

    Tako smo, mi dorcolski klinci od Hrvata dobili lekciju o Jasenovcu.
    Ali to je bilo jos 1983.
    Tada su urlali samo neki.
    Danas bi svi gledali u svoj telefon.

    Reklame i kondicioniranje Po zapadnom modelu ucinile su svoje.
    Zato je Vuciceva vlast najbolja vlast za nas, ona se najbolje
    naslanja na nas mentalitet i komplekse. Nema morala,
    sve moze. Ne treba ti skola, mi smo snalazljiv narod.
    Sta je bilo u „Parovima“.

    Od 1830. mi smo hteli upravo ovo. U tome su nas sprecavale
    ambicije nekih vladara, neki intelektualci, i neke ideologije kao sto je bio
    komunizam. Sada imamo to sto smo oduvek hteli.

    Reply
  4. Rebis

    Nije lako razumeti odakle ova kolicina podcenjivanja OVE i nadolazece generacije Srbalja. Mi smo upravo CUDO sta smo preturili preko glava. I preostali. To se uopste slabo ili nikako ne razume. Primer, cak epifenomen: ove nase odbojkasice i uopste sportisti na vrhu sveta iz OVE Srbije. Tu je vlast, cela kasta cak i ceo poredak skoro potpuno irelevantan. Cudo zivota je vece od svega toga.
    Valjalo bi svi da se preispitaju, previse se misli i previse veruje svojim sudovima. Zivot i energije ove i sledecih generacija Srba u OVAKVOM i nadolazecem svetu su puni perspektive. Svima malo vedrine na celima bi dobor doslo kako za licno tako i za narodno zdravlje. I jos, ONI se NAS boje zato nas uspavljuju pa i samoporicannjima svih vsta. Mislite o tome.

    Reply
  5. Marko

    Marko,

    Od drugog Marka.
    Kažeš pojedinac i bog. Da je bar bog, jer u Bibliji postoje zapovesti koje kažu ne ubij, ne kradi, ne svedoči lažno, ne varaj ženu. Da su svi Hrišćani, bilo koje struje, verni samo tim zapovestima i ničem drugom, živeli bismo u svetu meda i mleka. Nezavisno od toga da li bog postoji ili ne. Čak da jednostavno, racionalno odluče, da je jako važno ne krasti.

    Da nema morala, nema ga, ali ne zbog protestanata, već i zbog toga, ali ne samo, što je većina Hrišćana ništa drugo nego folkorna grupa za zabavu sa ritualima, oni koji se obaziru na efemerne aspekte, ne na suštinu. Staviše, hrišćanstvo, naročito u Novom Zavetu je apsurdno, jer kaže da ne treba uzvraćati, već nuditi i drugi obraz kad te udare, ali barem je Stari Zavet bio sasvim jasan, oko za oko, jer samo to drži disciplinovane ljude da shvate da je jako skupo započinjati nasilje.

    Naravno da je između ličnog i opšteg jedino lično nešto konkretno. Ne postoji društveni interes, ne može 10 miliona ljudi da želi isto, to je logički nemoguće. Ali tu je zamka kolektivista da se zgazi lično na oltaru opšteg. U stvari, problem nije u ličnom, nego u odsustvu pravila. Ako društvo, indivualističko ili kolektivističko nema bazna pravila ponašanja, svejedno ide u propast.

    Jedina je razlika što kolektivisti misle da su ljudi marva, pa moraju da imaju pastira da ih uteruje u ta pravila ponašanja, dok individualisti kažu da su sloboda i odgovornost neraskidive, pa ko se ne drži pravila, da će lično trpeti posledice. Cilj uopšte nije da se svi uteruju, već da oni koji se ne drže pravila budu kažnjeni, ili da skroz propadnu. Kultura razumevanja važnosti pravila ne stiče se preko noći i direktno je proporcionalna prosečnom stepenu inteligencije. Glupi ljudi imaju tendenciju da žele sve i odmah i zato žele protiv pravila.

    Čemu služi uterivanje budala u red? Čim batina nestane, pobediće budale, a da ne govorimo da je tendencija svake batine da se brzo auto-korumpira. Stabilno društvo mora da bude svesno da se red isplati. Dok to kritična masa ne shvati, neće biti progresa, ni u jednom narodu. Ta svest je dovoljna kod malog broja ljudi, ali većem nego danas, da oni organizuju institucije reda, ostali će se sami prilagoditi, jer čovek nije ni dobar, ni zao, nego reaguje na stimulanse. Sasvim je dovoljan lični interes inteligentnih ljudi da red postoji, jer će želeti da žive, oni i njihova deca u stabilnom i prosperitetnom društvu. Lopuže i glupaci, sa druge strane, imaju tendenciju da žele haos, jer se u njemu mogu najviše da zahvate. U sistemu u kome je dozvoljen centralni monopol sile, ti najgori uvek idu na komandna mesta. Ukinite to mesto, i smanjićete drastično njihove ambicije.

    Ne budite toliko provincijalni, stvar nije srpska, ovo su opšta mesta u ponašanju ljudi. Dakle, bilo kom narodu nije potrebna sabornost, opšti interes ili otac nacije, već genetička selekcija da lopuže i glupaci ne pređu u drugu generaciju. Ne, naravno, gasnim komorama, već kulturnim pritiskom. Biti sažaljiv prema tim ljudima, davati im socijalnu pomoć itd, samo zato što su oni, jelte, Srbi, ili naši bilo koje nacije, svejedno je, oni su neprijatelji osnovnih pravila ponašanja. Sažaljivost prema ubicama i lopovima, vrhunac je mazohizma. Kad nismo sažaljivi prema njima, onda se i lično i grupno samo reši.

    Ali to svako od nas mora da radi u svom, mikro svetu. Ni jedan mega-lopuža to nije postao, pre nego što je ukrao 100 puta manje pre toga. Da je, na vreme, bio izopšten i kažnjen, od nas samih, ne bi stigao da postane veliki lopuža. Eto tako društvo samo sebe reguliše. Ali, ne, kolektivisti uvek misle da mora da bude čekić odozgo koji sve nameće, zaboravljajući da je u najvećem broju slučaja, onaj koji imaj čekić, najgora lopuža od svih. Kolektivisti su u stvari realno religiozni ljudi, oni su zamenili boga sa još gorom verom da neki čovek, bilo koji, može da bude dobar uterivač dobrih pravila. Kolektivizam se mora sprečavati svim silama upravo zbog biologije čoveka.

    Reply
  6. vilogorski

    Razumna intuicija, u sebi sadrži diskurzivnu – koja počiva na razumu, pojmovnom, logičkom smislu – rasčlanjenost / diferencijaciju / koja ide u beskonačnost i u isto vreme intuiciju koja integriše i vodi jedinstvu.
    U umu ovozemaljskog čoveka obe ove istine stvarna i zamišljena (konkretna i apstraktna) u velikoj meri odvojene jedna od druge svaka je strana nesavršena i nesveobuhvatna i dosta udaljena od punoće.
    Religiozni čovek stavlja u centar svog shvatanja sveta – Boga. Duboka vera ne traži intelektualne sudove i lukave dokaze o postojanju bića Božijeg. To ne znači da čovek koji veruje biva zadovoljan slepom verom – onim subjektinim uverenjem koje se oslanja na reči – „Ima Boga“. Naprotiv, diboka vera u Boga je najviši oblik znanja o Bogu – što je intimno, živo iskustvo koje čoveku govori i potvrđuje da Bog postoji.

    Reply
  7. Marko

    Vilogorski,

    Ti reče „Naprotiv, duboka vera u Boga je najviši oblik znanja o Bogu – što je intimno, živo iskustvo koje čoveku govori i potvrđuje da Bog postoji“

    Hajde da otpakujemo ovu rečenicu, koja je ključ problema bilo kog verovanja. Učiniću to preko analognih primera. Um čoveka u zatvorskoj samici vrišti od užasa, jauče u sebi zbog velikog bola usled usamljenosti. Potreba, mu, vremenom, stvori praktično rešenje. Prvo veoma retko, zatim sve češće, počinje da razgovara sam sa sobom, da ubije mesece čamotinje. Kako vreme prolazi, razgovori postaju sve uverljiviji, na kraju i svesni deo uma postane ubeđen da više ne razgovara sam sa sobom, već sa drugim, realnim, sagovornikom. Neko čak zamišlja i ženu, pa samo-obmani i svoj vizuelni deo uma, počinje da joj viđa obline, dotiče je, uživa, spaja se sa njom. Samica više nije pakao, sada zatvorenik veruje da pored njega, leži drugo ljudsko biće. Što više veruje, njegovo, intimno živo iskustvo postaje realnije, i on je siguran da ono postoji. Samo što čuvar iza rešetaka, i bilo koji drugi objektivni posmatrač zna da je u ćeliji samo jedan zatvorenik. Vera je, dakle, pozitivna, benigna, ona nam daje snagu, da izdržimo u najtežim trenucima.

    Samo, nakon 10 godina, dođe novi kralj, proglasi amnestiju, pusti sve zatovrenike, pa se i ovaj nesrećnik nađe, ni kriv, ni dužan, na ulici. Deset godina je živeo u fikciji, promene koje su se dogodile u njegovom odnosu prema realnosti, možda su, nenadoknadivo kompromitovane. Ona fiktivna žena, koja ga je održavala u životu u zatvoru, odjednom se promenila, i ona je došla na slobodu, i ona želi nešto više, ona želi da spava sa drugim muškarcima. On zbog toga ludi, počinje da je mrzi, ali što je on više mrzi, to je ona raskalašnija, pohotnija, učestalija, šalje mu fotografije sa svojih erotskih avantura. Zatvorenikov um ponovo vrišti, pa zar ti, jedina moja uzdanico, da me izdaš. On počinje da maltretira, pa čak i ubija, u realnom životu, bilo koju ženu koja liči na onu imaginarnu. Dakle, vera, kada se nešto promeni, može postati i veoma destruktivna.

    Svako odstupaje od realnosti, je, u najvećem broju slučajeva, opasno po ljudsko živinče. Neko odstupanje može biti, slučajno i retko, korisno, ali obično kada zanemarimo da u realnosti postoji jama, mi u nju upadnemo i poginemo, mada može, u nekom retkom slučaju da se desi da ja jama plitka, a u da je u nju, pre 5 minuta, upala žena naših snova, pa je tako upoznamo i venčamo se sa njom. Statitistički, imamo jedan srećan brak na hiljadu skršenih vratova, ako ignorišemo da jama postoji.

    Uz to, ko koristi veru kao mentalni alat u svom životu, daleko je podložniji da gomila fikciju na fikciju, pa tako sa Javhea pređe na veru da mogu da postoje ljudski vladari anđeli, koji protiv tereta nagomilanih istorijskih dokaza da vladar uvek pojede svoje sužnjeve, veruje, da će baš sledeći vladar da zanemari biologiju i da odvede narod u raj.

    Na praktičnom nivou, međutim, vere su širokog opsega, postoje oni koji čvrsto veruju samo u zapovesti, i tada je vera korisna, jer je bolje da čovek, iz bilo kog razloga, pa i iracionalnog, veruje da ne treba krasti i ubijati, nego da društvo zahteva milione policajaca. Samoregulacija je uvek bolji način održavanja reda u društvu. S druge strane, kada vernici, recimo Hrišćani ili Muslimani, krenu da veruju, da je spas za čovečanstvo u primeni onih stranica Biblije ili Kurana gde piše da nevernike treba istrebiti, tada se ja uhvatim za svoj princip o nezapočinjanju, ali, da, uzvraćanju nasilja, i te Hrišćane ili Muslimane, uredno tamanim.

    Opet, ne možemo da isključimo ni deizam. Postoji veoma logičko objašnjenje, zašto je moguće da postoji Tvorac. Ako na racionalno pitanje na to ko je stvorio Svet i čoveka, odgovorimo da je to bio Tvorac, onda se obavezno nameće i sledeće pitanje, ako je za bilo koju kreaciju potreban neki prethodni kreator, ko je, onda, stvorio Tvorca, i tako ulazimo u bezgraničnu seriju pitanja i odgovora. Međutim, kako ipak čovek i realnost postoje, negde je, opet, logički, morala da stane ta beskonačna regresija, inače bi stalno jedno pitanje jurilo drugo, a Sveta ne bi moglo biti. To može biti sasvim dobro naučno objašnjenje za postanak Sveta. To naravno nije dokaz, već objašnjenje, ali kako je nauka odustala da se bavi dokazima, naročito nakon Poperove intervencije, već isključivo objašnjenjima, to može biti dovoljno. Da podsetim, razlog zašto ni jedna naučna teorija ne može biti dokaz je zato što je domen nauke realnost, a domen drugih disciplina, kao na primer, matematike je ljudski konstrukt. Zato su dokazi u matematici mogući, jer ljudi postaljvaju i aksiome i izvode teoreme, realnost, nisu stvorili ljudi, i priroda je zbog svoje veličine i kompleksnosti nesaznajna čovekovom umu, zbog toga, nauka ništa ne tvrdi, već objašnjava ono što zapažamo, dok matematika tvrdi. Deizam nudi, rekao bih, zadovoljovajauće objašnjenje o mogućnosti postojanja Tvorca. Deizam, mislim, da može da se smatra naučnom teorijom.

    Međutim, međutim, jedno je postojanje Tvorca, drugo je pripisivanje njemu, svega onoga što piše u religioznim knjigama. To drugo je sve samo produkt ljudske istorije, potrebe i manipulacije. Sve što u Bibliji ili Kuranu piše, iz aviona, smrdi, na sitno-živinske, ljudske, konstrukte. Mi možemo logičko empirijski da zaključimo neophodnost postojanja Tvorca, ali o njemu, ili o tome, ne znamo, ama baš ništa. Ni ti, ni ja, ni svi filozofi i teolozi od pamtiveka, do danas.

    I pored toga, deizam, nasuprot drugim naučnim objašnjenjima, ne radi posao, jer ne znamo ništa o mehanici tog stvaranja. Ne pomaže nam da stvaramo letelice, kompjutere, atomske časonvike. Teorija velikog praska, atomskih čestica i sl. je obogaćena našim poznavanjem konkretnih mikromehanizama, dok teorija o deizmu, ne nudi, barem, do sada, nikakvu upotrebnu mehaniku. Što je ne čini manje tačnom, ali trenutno tako stoje stvari.

    Međutim, iako je ova tema fascinantna, mene više zanima polemika o centralnom monopolu sile, i slepoj veri da on može bilo šta novo ili korisno da donese čovečanstvu. Liberali, ili uže gledano libertarijanci, nisu ludi kada postave sledeće pitanje: Kada Hobs kaže da reda može biti samo tako što će vukovi odlučiti da postanu ovce, da puste, za svoje dobro, da jedan ostane vuk, da ih čuva, uvek se nameće pitanje, šta ili ko će braniti vuku da ne pojede sopstvene ovce? Liberali stalno podsećaju na to da je biologija jača od kulture, koja je jača od filozofije. Zbog toga ignorisati najjaču ljudsku komponentu mora biti garancija za propast. Zbog toga, društvo ne sme da ima vuka iznad ovaca, već svi vukovi da ostanu vukovi i da žive u samo-regulativnom balansu, koji nije raj, u kome će uvek biti krađe i ubistava, ali će biti daleko ređi, nego u Hobsovom, kolektivističkom modelu. To neće biti da svako skače na grkljan drugome, nego relatvino mirna zajednica, gde svako zna, da može da računa da će mu grkljan biti prerezan, ako to on počne drugom da radi. Znanje o tome da su svi drugi opasni, drži društvo u visokom stepenu mira. Dok u društvu gde vuk vlada nad ovcama, kad vuk ogladni, a godina škrta, poješće sve svoje ovce do zadnje. Preveliki je luksuz za bilo kog čoveka da odustane od vuka u sebi. To je garancija da će biti pojeden.

    Reply
    1. Rebis

      Međutim, kako ipak čovek i realnost postoje…
      =====================

      Da preskocimo sve ostalo, i ovo je samo vera…neproverena glasina, sto rece onaj „nas nagradjivani“. Nego, malo vise radosti ne bi smetalo, manje bora na celu. Ugledajte se na decu. Njihovo je Carstvo.

      Reply
    2. hercegovac

      Marko samo gubiš vrijeme. Kad bilo ko spomene religiju jedine dvije stvari koje možeš uraditi su da prebaciš novčanik u unutrašnji džep i nabaviš solidnu motku/utoku. za Crnogorce važi i ako spomenu poštenje ili čojstvo i junaštvo

      Reply
      1. vilogorski

        Taj tvoj toponimski identitet je jedino što ti vredi,ostalo moj zemljače falš.
        Nemaš brate kapacitete da polemišeš argumentima već ti je , zamisli, utoka poslednji i najači argument.
        Ali nećeš ti da utoku upotrebiš već je giraš u rike čestitom Marku. To je neljucki. Ti hercegovac ovde vređaš čitavi jednu etnički grupu Srba. U redu da vređaš Milogorce, to bih i razumeo, ali vređaš brate Petroviće najsrpskiji deo Srpstva. Drugo gospodin Marko je dubok intelektualac, i nas dvoica vodimo jenu polemiku iz koje se zaključije totalna suprotnost prilasku filosofiji života. E ti to ne razumeš, a hoćeš da budeš u tom društvu, pa kad ti ponestane argumenata ti potežeš utoku. Al pametan se ti, utoku stavljaš Marku u ruke a ti komandiješ.
        Eto toliko dragi moj zemljače.Evo najnoviji dokazi Haplogrupa I2A govori da smo mi Iliri najstriji narod na Balkanu. U tu grupi spadaju Srbi, Crnogorci, Bošnjaci i Hrvati. Dokaz je dokaz i mani se mitova zemljče.
        Tako je to – OSTROGA MI !!!

        Reply
  8. vilogorski

    @Marko ne razumeš Hegela!
    Prvo su iz konteksta izvadio ovaj navod i on sam po sbei nije celovit. Tako da je on samo poluistina.
    Drugo izbegao si da navedeš iskaz ipred navedenog koi upozorava da:
    – Duboka vera ne traži intelektualne sudove i lukave dokaze o postojanju bića Božijeg.jer je to jednostavno APSOLUTNI PARADOKS .Tako da ovi međusobno povezani iskazi daju jasan i nedvosmislen sud.
    Tako da ovo kako ti tendenciozno tumačiš, dragi moj Marko još su Stari Grci krstili pojmom, sofizam mnjenja. Ti nepokolebljivo gradiš neku svoju teoriju neoliberalizma. To je meni simpatično, jer želiš znati. Mislim da si pošten intelektualc sa ubeđenjem da si na putu otkrića ‘svetog grala’ neoliberalizma i.razrešenja čovekove muke. Nisi Marko, čoveku je patnja imanentana i gnezdi se u potsvesnom subjektivizmu. Da nema te proklete lelujave patnje, tek bu onda u čoveku nastao pakao. Patnja je put i sazrevanje ljutskog bića ka bogocentricnosti.
    Liberalizam evo već 2 veka razgrađuje naše biće i čoveka istiskuje na periferiju smislene egzistencijalne paradigme.

    Reply
  9. Marko

    Ja se slažem potpuno sa tobom da vera ne traži nikakve dokaze. Katolici se ne bi složili, jer su oni najdalje od svih religija otišli putem dokazivanja, ali cilj mog teksta nije bio da opovrgnem tu tezu, nego da pokažem opasnosti verovanja, odnosno odbacivanja razuma i empirije. Cela ova diskusija i sa tobom, ali i sa bilo kojim čovekom od vere, je uvek, potencijalno gubljenje vremena, jer se nikada ne može znati gde su granice verovanja kod sagovornika. Jer, ako jedan um jednom raskrsti sa realnošću u jednom aspektu, sasvim je moguće, rekao bih, verovatno, da će to uraditi i na drugim poljima, čak bez i trunke zle namere. Pa će onda verovati u komunizam, u feudalizam, u matrijarhat, u ravnu Zemlju, ponuda je ogromna.

    Ali, hajde da se ponadam, da je tvoje duboko verovanje vezano samo za Jahvea, za trenutak, pa da onda nastavimo. Ti pominješ da liberalizam razgrađuje već dva veka i svet i čoveka. Ja ne znam da li mi živimo u 2 ista sveta, ali ja vidim 2 veka temeljnog razgrađivanja liberalizma, od strane vladara. Često kada 2 posmatrača imaju potpuno različito viđenje sveta ili je jedan vernik (ali, dobro, ostavimo to po strani) ili su u pitanju različite početne definicije. Liberalizam je skup ideja koji nastoji da se sila koristi što manje u društvu. Dakle, liberalizam je tendencija smanjivanja centralnog monopola sile, do svog ekstrema u anarho-kapitalizmu, gde su sve institucije, uključujući i one za održavanje reda privatne. (sudovi, vojske, policije kao mnogobrojne firme), i država kao monopol sile, nestaje. Gde ti, to, u svetu, vidiš smanjivanje monopola sile? Paradoksalno, toga ima najviše u bivšim socijalističkim zemljama kao Kina i Rusija, jer je tamo monopol sile bio izrazito veliki. No, i to se veoma brzo okreće, državna represija uvek menja samo način i sredstva, ali ne i cilj. Sve države sveta teže ili ka socijalizmu, ili ka fašizmu ili nekoj kombinaciji to dvoje. Sve to uključujući i zapadne države. Evropska Unija je tipičan primer ubrzanog povećanja represije. Ako je jedna Nemačka loša, EU je 100 puta gora.

    Koji su pokazatelji anti-liberalizma na Zapadu?

    – ukidanje robnog novca (zlata kao podloge papirnom novcu) i nametanje dekretnog novca (dolar ili euro kao toaletni papir).
    – ukidanje slobodnog bankarstva nametanjem centralne banke i regulisanjem rada privatnog bankarstva
    – nametanje kamatnih stopa
    – neprestano povećanje budžeta i povećanje zaposlenih u državnom sektoru
    – neprestano stanje rata sa državama koje mu nisu neprijatelji
    – regulisanje svih mogućih aspekata privrede, do bolesti
    – destimulisanje na sve moguće načine lične odbrane građana
    – destimulisanje privatnih policija i vojski
    – sve veća kontrola i suzbijanje svih sloboda građana preko kombinacije anti-liberalnih zakona, kontrolisanih medija i ucena i ubistava preko tajnih službi
    – i mnogo drugih …

    To što mnogi zapadni intelektualci svoj fašizam ili socijalizam zovu liberalnim, to je isto kao kada Šešelj sebe zove patriotom ili Kija sebe piscem. Šta sve neće ljudsko živinče da ispriča za pare, to znamo. Nije bitno ko šta kaže o sebi ili drugima, nego šta se radi. SAD su do pre Prvog svetskog rata sprovodile u nekoj meri liberalizam. V. Britanija, takođe, ali daleko manje, jer ne može liberalizam i kolonijalizam zajedno. Danas, to skoro niko više ne radi. Ali ne zato što on ne valja, nego upravo zato što on čini da vladari postaju sve manje bitni, a cilj svakog parazita je da nastavi da živi. Vlast je ukinula liberalizam, jer je on njoj neprijatelj.

    Oko definicija moramo biti precizni, ja nikada neću reći da je komunizam postojao u Rusiji, Kini ili kod nas. Neću kritikovati komunizam jer je bio loše implementiran. On jednostavno nikada nije ni postojao. On je besklasno, bezdržavno uređenje, u tim zemljama je postojala centralna vlast koja je regulisala sve privredne tokove, dakle nije bio besklasan, jer je postojala vladajuća klasa i klasa vladanih, država je postojala, a postojale su i materijalne klase od teške sirotinje do crvenih barona. To uređenje ne može se čak ni zvati putem ka komunizmu, jer je komunizam smanjenje uloge države, dok su sve te zemlje imale neprestano povećanje represije. Teorijski komunizam ću kritikovati neki drugi put, ali sam ga pomenuo da pojasnim šta je definicija, šta se priča o njoj, a najbitnije, šta se radi.

    Bilo bi korisnije da korisitš manje prideva i sudova, a više argumenata u sledećem odgovoru.

    Reply
  10. vilogorski

    @ Marko
    Moj odgovor je – da u tvojim preopširnim komentarima ne vidi se suština tvoje ideje. To sve što pišeš je kolokvijalna kritika postojećeg.
    Ovo me dosta potseća na zamorna predavanja sredovečnog profesora političkih nauka, po pitanji kratke kritike istorije političke filosofije i njenih refleksija na život.
    Ali evo, za kraj polemike, jenog fenomenalnog aforizma izrečenog od najpametnijeg Srbina iz vremena ‘strahovlade’ komunizma.
    Dušan Radović: Za razliku od doktora nauka, seljaci imaju više znanja nego stručne spreme
    Pozdrav dragi moj Marko 🙂

    Reply
  11. Marko

    Ko nema argumente, ima doskočice i aforizme. Međutim, nije ni to problem, vidim da tebi nije jasno o čemu ja govorim, kada kažeš da se ne vidi suština moje ideje. Kao prvo, ovde se ne radi o meni i mojim idejama. Ono što je bitno je što realnije opisati svet, da bi se znalo kako na njega reagovati. Dakle, ja sam ili dobar posmatrač ili nisam, moje ideje, ukusi i želje moraju ostati nebitne. Jedino što ovde nas mora da zanima je logika i realnost.

    Mislio sam da je sa mojim pričama o Hobsovim vukovima, koje sam ponovio 2, 3 puta postalo jasno o čemu govorim, ali ako nije, evo da budem veoma eksplicitan. Država, definisana kao centralni monopol sile je najviši vid zločinačke organizacije. Mafija po svojoj strukturi, domenu i snazi je humanitarna organizacija u odnosu na državu. Ako je apsurdno nadati se da će se proširivanjem Mafije usrećiti ljudi, onda je daleko iracionalnije usmeravati ikakvu nadu prema državi da donese bolji život. To je kao kada bi kugu, lečio tuberkulozom. Nije uopšte čudno što smo u istoriji videli gulage, koncentracione logore, ratove i bedu. Kad neko ima temperaturu, a ti ga isteraš napolje na kišu da se leči, kakav rezultat možemo da očekujemo? I uopšte, i ovde se obraćam Milanu, šta mi dobijamo od politikološkog znanja? Politikolog je kao espert za organizovani kriminal, pa onda kada jedna strana drugome slomi prste, onda on ume da predvidi da će druga strana čekićem da lomi cevanice. Ono što nama treba je znanje kako da živimo da sila ne bude aktivni, već reaktivni element u društvu. Od sve politikološke mudrosti, mi dobijamo samo objašnjenja kako se istorija vrti u krug. To bi bilo kao kada bi se grobari bavili rađanjem dece. Jer izlaz ipak postoji. Nauka je jedan blještavi primer da se znanje može otrgnuti iz mraka. Hiljadama godina znanje je držao vođa klana, zajedno sa seoskim vračem, to se vremenom pretvorilo u kralja sa sveštenstvom, isti princip, promenio se samo kostim. Tek kada je znanje oteto iz kandži tog nesrećnog dvojca, kada je uspostavljen decentralizovani princip, nauka je postala ovo što je postala, da ona ne pripada nikom, već slobodno tržište znanja odlučuje ko je u pravu. Nema predsednika nauke, nema Ministarstva za Fiziku. Nema eksperata koji vode nauku. Da su borci za nauku slušali politikologe, oni bi im govorili da su uvek gazda i vrač bili neupitni, da je tako bilo i da će tako vazda biti.

    Zbog toga ja uvek vraćam loptu na liberalizaciju društva. Naravno da neprijatelji tog uređenja, kao vešti paraziti, preoblače svoje agresorske ideje u liberalizam, da ga unakaze, ili da se njime okoriste, pričajući njemu u prilog, a radeći sasvim suprotno da zbune nepažljive. Najunosniji biznis je korišćenje drugih ljudi, i to vešti predatori, vladari, znaju, i oni su vrhunski majstori u tome, profesionalno im skidam kapu na veštini, ali svejedno su neprijatelji čoveka, nikako njegovi vodiči ka boljitku. I kao što vidimo, iz priloženog, ta strategija savršeno radi. Ceo svet, kao papagaji, pa i ovaj radio, ponavlja da nas uništi liberalni kapitalizam. A istina je 180 stepeni različita od toga. Prve 3 stavke koje sam nabrojao u svojim pokazateljima anti-liberalizma u prethodnom komentaru su toliko snažni, da kada bi razumeo sve posledice, urlikao bi od užasa. Radi poređenja, te 3 stavke su kako kada bih govorio da se novorođenoj deci vade oči, da im se, potom, vade creva, kojim ih onda davimo, da bismo ih na kraju kuvali u sopstvenoj krvi. Ali, zato, treba imati malo radoznalosti i pitati šta znače stavke koja sam izlistao, da ih bolje otpakujem, umesto da se paušalno i nadmeno likvidiraju veštim dosetkama Duška Radovića.

    A da ne govorim o Milanovim receptima za vraćanje ekonomije, tako što se nameće carina BMW-u, da bi se zaštitila proizvodnja domaće Zastave. Kao prvo ekonomija nije politikologija, tako da su ta predavanja van njegovog domena, a drugo, i ekonomija se malo odmakla od merkantilizma u zadjih 200 godina. A postoje i načini kako se demokratijom osloboditi demokratije, ali o tom potom. Već je dovoljno teško da priznamo da liberalizam ne samo da nije neprijatelj bilo čega, nego da on nigde i da ne postoji, a ono što ne postoji, ne može ni da uništava. I šta će vam uopšte taj prefiks neo. Kao, liberalizam je bio bauk, pa nam onda treba neo-bauk, da valjda, psihološki deluje jače i ubedljivije.

    Reply
  12. kašimbo

    Milane mnogo si ljut u poslednje vreme. Predlažem ti da ponovo pročitaš Tukidita (Istorija Peloponeskih ratova).

    Sve ovo danas, nije da nije bilo.

    Za bolje dane.

    Pozdrav

    Kašimbo

    Reply
  13. vilogorski

    Zboriš:“Država, definisana kao centralni monopol sile je najviši vid zločinačke organizacije“.Čist anarhizam!!!
    Država jedina ima pravo da vrši odmazdu. Zlo čineći od zla se braneći tu zločina nema nikakvoga. Tako je bilo i tako će biti, za vjek vjekov, moj Marko! I kontrolisani HAOS je bolji od kataklizme.
    -Blistave ideje najčešće vode do pakla – Kutr Gedel. Primer komunizma. Drtžava je najsloženija tvorevina koju je čovek smislio. Nije idealna ali je to jedino moguć opstanak civilizacije. Raj je tamo negde. To je samo osnovni princip nade za slabog čoveka.

    Reply
  14. vilogorski

    @ Marko
    Ono što je bitno je što realnije opisati svet, da bi se znalo kako na njega reagovati.
    Marko gornji navod je besmislica. Svet se ne može opisti realno. On se može samo percipirati približno kao fenomen.
    Na spoljni svet možeš kao subjekt reagovati samo približno. Jer tvoja reakcija je kauzalna posledica spletena od nagona, strasti, iskustva i stepena intuitivnog zaključivanja.
    Kažeš – Jedino što ovde nas mora da zanima je logika i realnost.
    Ova dva pojma su nespojiva. Logika i Realnost su komplemetarni.
    Aristotelova logika je matematički pojam. Ona je samo fikcija svesti i ona važi večno i svugde da su 1+1=2 ali to nisu apsoluti življenja. Da bidem jasan, realnost ignoriše logiku.Logika življenja u sređenim sistemima može da daje dobre i predvidive zaključke ali ne i apsolutne istine.
    Evo Marko primera iz života.
    Pretposavimo da ti i tvoja žena rešite sebi da podarite dete.
    Stupite u ljubavni odnos i ti u žaru svog zanosa snovidiš svoju nekadašnju veliku neostvarenu ljubav prema nekoj recimo bozanstvenoj LANI, ili pak supruga pak sanja Sašu,neku svoju simpatiju iz lokalnog fudbalskog kluba.
    E sad Marko reci ti meni ima li tu bilo kakve logike u tako uzvišenom trenutku?
    E na taj slučaj ni Sveti Oci nisu dali logičan odgovor a ne naučnici.Čovek je čudo Marko.
    Izvinjavam se na primeru ali to je lep primer životne negacije logike.

    Reply
  15. vilogorski

    Taj tvoj toponimski identitet je jedino što ti vredi,ostalo moj zemljače falš.
    Nemaš brate kapacitete da polemišeš argumentima već ti je , zamisli, utoka poslednji i najači argument.
    Ali nećeš ti da utoku upotrebiš već je giraš u rike čestitom Marku. To je neljucki. Ti hercegovac ovde vređaš čitavi jednu etnički grupu Srba. U redu da vređaš Milogorce, to bih i razumeo, ali vređaš brate Petroviće najsrpskiji deo Srpstva. Drugo gospodin Marko je dubok intelektualac, i nas dvoica vodimo jenu polemiku iz koje se zaključije totalna suprotnost prilasku filosofiji života. E ti to ne razumeš, a hoćeš da budeš u tom društvu, pa kad ti ponestane argumenata ti potežeš utoku. Al pametan se ti, utoku stavljaš Marku u ruke a ti komandiješ.
    Eto toliko dragi moj zemljače.Evo najnoviji dokazi Haplogrupa I2A govori da smo mi Iliri najstriji narod na Balkanu. U tu grupi spadaju Srbi, Crnogorci, Bošnjaci i Hrvati. Dokaz je dokaz i mani se mitova zemljče.
    Tako je to – OSTROGA MI !!!

    Reply
  16. Marko

    Vilogorski,

    Kada bi država bila svedena samo na to da se bavi odmazdom, odnosno da bude reaktivna kada neko započinje nasilje, a ne i aktivna sila, odmah bih na to pristao. Ali centralni monopol sile i legalno, a najviše u duhu njegovog konstruktora, silu koristi daleko više za komandovanje, odnosno da prinudi veliki broj ljudi da radi suprotno od sopstvenog interesa, čak i kada oni ne započinju nikakvo nasilje. Dakle država maltretira, osiromašuje, ubija i sasvim mirne ljude, a sve to pod izgovorom opšteg dobra, za koje se uvek ispostavi da su maskirani lični interesi vladara i njegove klike. Biologija važi za sve ljude, vladari nisu božanstva. Zbog toga, da, apsolutno, anarhija. Ali anarhija nije haos, kao što njeni neprijatelji govore, već veoma uređeno društvo (sa svim institucijama reda) u kome se nikom ne dozvoljava da silu koristi za komandovanje, već samo za reakciju na prestupe. (objasniću mehanizme u sledećim komentarima)

    Da li je ostvariva, zavisi od pameti i hrabrosti ljudi koji bi je sproveli. A šta je moguće, a šta ne, naveo sam ti primer nauke. Sve je uvek, tokom čitave istorije, bilo protiv nje. Ona je uvek elitistički bila zatvarana, jer je znanje uvek moć. Ali su đordano-bruni ovog sveta goreli na lomači da se izbore da se znanje otrgne iz ruku moćnika.

    Komunizam, ne samo da nije briljantna ideja, već je recept za temeljnu propast ili vrhunsku tiraniju. Bezdržavno, besklasno uređenje. Ovo prvo, u redu. Ali ovo drugo znači da moramo da genetski promenimo čoveka da budu svi jednaki, da svi isto pevaju, trče, misle, kopaju, isto su zdravi. A kako to ne možemo, onda neko mora, stalno, sve većom silom, da preraspoređuje, jer će oni sposobniji uvek biti daleko produktivniji i bogatiji, tako da će ili krv teći potocima, ili će sposobni prestati bilo šta da rade, jer im se neće isplatiti.

    Anarhija je najbliža biologiji čoveka. Ona ne znači dopustiti biologiji da komanduje, jer to je džungla, već da čini da se razlika u moći između bilo koja 2 čoveka ili grupe minimizuje. Balans moći znači relativni mir i stabilnost. Slobodno tržište je tako efikasan selekcioni mehanizam, da zaista oni koji proizvode moraju biti najbolji. Tržište je toliko zahtevno da, kad god neko otme više moći, ili ako mu to čak, naivno, omogućimo kao pravo u slučaju države, prva stvar koju će uraditi je regulisati ili ukinuti tržište. Zato je liberalizam i uništen ili je blizu uništenja. Bogati moćnici ne mogu da eksploatišu, ako moraju da se takmiče na tržištu sa ostalima. Tržište je prijatelj malog čoveka, a neprijatelj onima koji imaju aspiracije za velikom moći. Da ovim svetom vlada slobodno tržište, ne bi postojale tolike američke baze. To što profesorčići po zapadnim državnim fakultetima hvale tržište ne menja realnost da američka vlast ne pojačava tržište, već puku silu. Ko hoće da vidi realnost on mora da gleda nosače aviona, a ne prazne izjave intelektualaca koji bi sve rekli za platu. Da ti profesori veruju u tržište, oni bi bili u privredi, kao što sam ja.

    To ne znači da su njihove ideje pogrešne, ali ne može neko u isto vreme da hvali slobodno tržište i da se ne buni protiv centralne banke, ukidanja zlata kao novca i da podržava američku spoljnu politiku. Milan užasno potcenjuje srpske intelektualce i administraciju kad ih napada što ne smeju da se pobune. Američki mediji i intelektualci su daleko bednije kurve od naših. Znam to dobro, pratim svaki dan. Primera radi, kad je crko onaj Mekejn pre par meseci, 100% mainstream medija ga je ispratilo kao mi Tita, kao jednog od najvećih sinova američkih naroda i narodnosti. Baš je bilo gadno gledati to. Jedini koji su ga nahranili onim čime je trebalo su bili libertarijanci u svojim mizernim Internet medijima, koji su na nivou Radija 2m po snazi i vidljivosti. Dakle pravi liberali su saterani u ćošak, jer je američki mainstream izrazito anti liberalan. Ova novo-levičarska bagra, glasači demokratske stranke koji sebe zovu liberalima su vrhunac hipokrizije. Oni su liberalni za gej brakove, ali bi zato bombardovali svaki komad Zemlje koji i pomisli na bilo kakvu suverenost. Republikanci, sa druge strane su isto to, samo nisu za gej brakove. I jedni i drugi žele da povećaju moć države, zbog sopstvenih, ličnih interesa pljačke, što lokalnog, što stranog stanovništva. Niko se ne buni protiv mejnstrima, jer svi žude da sutra oni to postanu. Borba nije za liberalizam, nego za nosače aviona i haranje. Liberalni kapitalizam nije podržan, naprotiv, već je tolerisan, taman toliko da proizvede dovoljno raketa za osvajanje. Političari znaju da on radi i da jedino on stvara bogatstvo, ali znaju i da kada bi ga pustili, da bi on njih eliminisao. Paraziti paze na to, ali na duže staze im neće uspeti. Ubiće tkivo koje ih hrani. Jedini razlog što oni to mogu da rade je što je nas liberala malo. Lukavi su političari, sve ulažu u propagandu. Gebels je za njih teški amater. Pa i vi ste im poverovali, kad kažete da nas razbija liberalizam. Nas razbija što američka čizma, što domaći mentalitet. I Nemce i Poljake gaze, ali oni bolje odolevaju. Treba učiti od njih, nisu ni sve kolonije iste, treba učiti od njih.

    Ne radi se ni o kakvom sanjarenju intelektualnog odmetnika. Ja nisam nikakav intelektualac, ja bih rekao da sam anti-intelektualac. Moj posao je u industriji, ja sam samo neko kome je muka od nemorala i neuspeha. Ne ubediše me ni staro-levičari, ni neo-imperijalisti koji su se preobukli u liberale. Mada sam u mladosti bio simpatizer leve demokratije, dakle socijal-demokratije, godinama sam preko knjiga o ekonomiji, istoriji i filozofiji razmontiravao, stavku po stavku, prethodna ubeđenja. Najteže je bilo shvatiti šta je pravi liberalizam, a šta njegova zloupotreba.

    Milane,

    Porediti danas Titov sistem sa današnjim, ništa ne govori o liberalizmu, ni u prilog, ni protiv. A i ne slažem se da je francuska revolucija bila borba između krupnog i sitnog kapitala. Tu se radilo o tamnoj strani prosvetiteljstva, o onoj struji koja je mislila da je moguće racionalno upravljati društvom. Društvo je neupravljivo. Može se silovati, ali se njime ne može upravljati. Jedino čemu možemo da se nadamo je da smanjimo ubistva i pljačku, upravljati ekonomijom je igranje boga.

    Reply
  17. vilogorski

    @ Marko
    Hajde da zaključim ovu polemiku jenom po meni objektivnom konstatacijom.
    Ja Marko fokusuram sve svoje stavove u sferu čoveka kao individue koja mora proživeti ovaj izazov zvani ŽIVOT.
    Ti pak imaš širok dijapazon i hvataš se u koštac sa globalnim problemima uređenja društva tražeći sreću za čovečanstvo.
    Evo za kraj ovog dela jedne lepe lako razumljive misli jenog pesnika.
    Mislim da su ovo reči Brane Crnčevića.

    ŽIVIM ISKLJUČIVO ZATO ŠTO SAM ROĐEN
    NISAM BIRAO NI NAROD NI VOĐE
    NA JEDINI ŽIVOT IMAM STRAŠNO PRAVO
    JER GA KAO SVAKO PLAĆAM SVOJOM GLAVOM

    POZDRAV

    Reply

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.