facebook
radio2m_logo

winampwmpreal-playerquick-time

yt-1

УКЉУЧЕЊЕ У ПРОГРАМ

: 011 26 53 760

: radio.2m4

ПРЕУЗМИ АПЛИКАЦИЈУ ЗА ТЕЛЕФОН

app-storegoogle-play

Милан Миленковић: Мртво море

Милан Миленковић: Мртво море

Не знам како, али увек погодим шта ће Русија урадити на међународној сцени. У последње две године сам, без грешке, предвидео сва руска одступања и повлачења пред западним светом.

Кад наиђе нека криза, било она са руским дипломатама, који су протерани концем 2016-те, или ова садашња, у Сирији, ја типујем да ће Русија подвити реп и сваки пут се на мене баце русофили: „Ти си мрзитељ Руса, ти си говно, није ово Јељцинова Русија па да подвија реп“…

Кад се деси што сам рекао да ће се десити, не без сујете кажем русоманима: „Јесам ли вам рекао да ће подвити реп“ и добијем у контру: „Ти си мрзитељ Руса, није ово Јељцинова Русија, ти си говно„…

Негде се, сирочићи, потајно надају да ће Русија једном одговорити мушки и храбро, а опет се боје да неће и онда не заузимају став док цар Путин не изнесе свој потез, а онда, после неколико сати оплакивања, русомани почињу са сеирењем: „Наравно да се повукао цар, шта треба, да троши своје скупе ракете на обарање јевтиних америчких, да изазове нуклеарни рат, опет је издоминирао, матирао каубоје тралала„…

Одавно сам престао да се са верницима било које врсте расправљам о било чему, то је јалов посао, но их ипак чачкам, да видим докле њихова аргументација иде. Признајем: обичан сам човек, без интелектуалних способности, па чак и без просветљења, да бих разумео потезе цара, па питам русомане, рецимо, да ли би Америка дозволила да Руси, својим најбољим ракетама на свету, гађа Приштину, Подујево и Ђаковицу, само не Бондстил, односно да ли  границе утицаја престају на бодљикавој жици базе, или иду даље од тога? Да ли бисмо Америку, када би оћутала тако нешто, када би дозволила да цепају око њених база, да бомбардују њихове савезнике, сматрали мудром, или слабом, одговор је стандардно русомански: не разумеш ти то.

Посебно су слатки кад крену да објашњавају како Руси нису реаговали зато што су те ракете, испаљене на Сирију, углавном оборене, а нису ни гађале нешто посебно. Како су унапред могли да знају да ће бити оборене од сиријске ПВО и како су знали да иду „у ништа„? Одговор: „Не разумеш ти то, зна Рус шта ради!“

Постоји и тумачење да су Руси и Амери договорили овај напад на Сирију као позоришну представу и да, иначе, договорају, као добри партнери, све потезе на међународној сцени. Склон сам да верујем да је то партнерство веома ограничено, јер ми је тешко да замислим да Русија, чак и уз шаховски мозак Владимира Владимировича, генија кога свет још није упознао, са Америма договара какве и колике санкције ће јој ови увести, као и до које мере треба партнерски да снизе цене нафте. То је као партнерство слона и миша. Пошто су партнерски договорили интензивирање санкција Русији, сад настављају да договарају до које ће мера Русија попустити у Сирији. Тако гледано, можемо да кажемо и да смо ми партнери Европској унији и да партнерски договарамо како да Шиптарима предамо Косово.

Када предвиђам (и погађам) реакције Русије, имам у виду следеће:

  • У конфронтацијама са Западом, Русија се стално повлачила;
  • Русија је вестернизована земља, са неолибералном економијом и високим степеном корупције, што јој онемогућава отпор;
  • Отпор је додатно отежан тиме што је Русија мање-више деиндустријализована и критично зависи од извоза сировина, што Запад може да користи као полугу моћи;
  • Сумњам да Путин и његово окружење штеде у рубљама и те рубље држе у Русији;
  • Запад може да уведе санкције Русији, ова Западу не може и тај дисбаланс говори о дометима неке политике.

У обзир не узимам, када нагађам шта ће се десити:

  • Да је Русија земља слатког православља;
  • Да Путин има мозак као три Ајнштајна;
  • Да нас Русија никад није бомбардовала и да нас много  воли.

До суза се насмејем кад видим разне русофилске организације кад крену да попују  да одричу памет свакоме ко не следи Путинову генијалност. Реч је, у 100% случајева, о политичким мајсторима који су  1946. ушли у четнике. Тачно је, наравно, да у Србији постоји један број русофила и да је, ако је веровати анкетама чак 53% становника Србије проруски оријентисано, али се ове микро организације грдно варају ако мисле да им је ту берба: такве је већ обрао Вучић и то много паметније, него што ће их ови икад убрати. Русофили су ту не да нешто раде, већ да буду трошени, да буду политичко гориво. Како ствари стоје, само Вучић има довољно горива, док се сви заједно, од Двери и СРС, до микро организација, туку за безначајан проценат русофила и верника и још мисле да ће се за њих изборити подилажењем публици. То се неће догодити, а оставља горак укус због тога што ће морати да пољубе у дупе сваког свог русофилског и псеудоправославног присталицу и да га, на крају, проследе Вучићу. Окупљање присталица, дакле, на бази шлихтања лумпенпатриотама, не само да је јадно, већ је и неуспешно. Највећи број Вучићевих присталица је баш и одгајан по патриотским инкубаторима.

Они, који мисле да се у демократији баве политиком, треба да разумеју да је политичка партија, или организација ма које врсте, само роба. Можеш да је продаш, или не можеш. Ова прича, која се креће од лумпенпатриотске, преко лумпенрусофилске, до лумпенправославне, нема никакву шансу да прође. Кроз празно србовање, само окупљају немоћнике, да би их предали Вучићу. Ако је то задатак, онда им добро иде.

Механизам је овакав: пошто немају никакву конзистентну идеологију, нити су способни да је индукују, политиканти се прихевтавају на већ постојеће идеологије, рачунајући да ће и на остацима неке пропале приче прикупити присталице. То се и дешава, али то су махом отпаци од странака које су се већ усрале са том истом идеологијом. Разочарани, рецимо, чланови Двери, или ДСС, сада се окупљају у некој новој организацији, да са истом идеологијом још једном пропадну. Број таквих се не увећава, само се препакује. Ускоро ће им партијски шефови дозволити да играју, као у фудбалу, на двојну регистрацију, да истовремено буду чланови више удружења, само да се не разбеже.

Као што рекох, партије су роба, коју бирачи купују, или не купују. Свиђало нам се то или не, од тога се не може побећи. Продавци праве, међутим, велику грешку, прескачући Прву тржишну заповест: не вoли робу, већ купца! Ту их Вучић дере, јер је дезидеологизован и у људима гледа само бираче, док ови грешници, који робују псеудонационалним идеологијама, које су јадне да јадније не могу бити, воле робу, а не купца. Тиме сами себе терају на маргине.

Сваки патриота, који почиње политичку каријеру, будући да је сасвим неоригиналан и немаштовит, каже себи: пробај да раји потуриш русофилију, православље и патетични национализам, неко ће се закачити. Но, у првом кораку су се ухватили за гробље идеологија. Једва скупе пар стотина присталица, а онда, у страху да и то не изгубе, појачавају исту песмицу, па чак и утроје, што песма каже. Због погрешног одабира у првом кораку, у сваком наредном све скупа почиње да личи на гротеску. Чланство и симпатизери, у веома лепом проценту неписмени, пијани  и на ивици душевних болести, траже од партијских шефова све више патриотизма, русофилије и православља и гурају их у апсурд. На крају се све заврши екстремним србовањем и поразима где год се појаве. Радикалне патриотске приче коштају и, кад се носиоци прича испосте, а увек се испосте, на крају једва чекају да, одрекавши се великих планова о  самосталној владавини , негде партиципирају, макар у општини, да макар врате оно што су уложили.

Непаметни, уопште не уочавају да је шема постављена изван њих, да је неко, још пре четврт века поставио корелацију: срБски национализам=православље=русофилија. Та шема уопште није природна, већ је наметнута, али искрени срБски родољуби никад нису тако далеко отишли у размишљању, да би то схватили. Да се може бити родољуб, а не бити верник, и/или русофил, у тврде главе не улази.

Пошто је и публика, за четврт века, научена на шему, она игра по правилима: прво се изноји од патриотизма, провежба православље, чоколадира цара Путина и оде да гласа за Вучића, јер се код њега налази касица. Толико је просто и толико очигледно, да је просто бљутаво. Зато се сва срБска такмичења у патриотизму (јер су сви, испод прага свести, спремни на продају за рђав посао у јавном сектору) своде на једну једину ствар: ко је „искрени патриота“? Обратите пажњу: то је централни термин срБског политичког живота. Тамо где је искреност на цени, значи да има много лажова и фолираната. Ко о чему, курве о поштењу, а срБски патриоти о искрености.

Несрећни патриотски псеудополитичари покушавају да ову бесловесну масу, која је све само не верна, одрже на гомили и редовно се, после неког времена, укаке. То се одржати у форми не може. После неког времена, кад виде да су на шодер идеологији скупили људски шодер, и псеудополитичари схвате да морају да следе чланове, на путу ка СНС-у. СНС чак не мора да се бори за присталице, увек сами дођу и то највише из редова патриЈота.

Нигде се, на српској политичкој сцени, не осећа свеж поветарац, нове идеје, не осећа се присуство талентованих политичара, већ се све претворило у жабокречину, прежвакавање дотрајалих идеологија и рециклирање кадрова из партије у партију – своју, или туђу. Мртво море, што би рекао Домановић.

Благо Вучићу што овакве има за опоненте.

 

Насловна – Путин и Трамп грме…

About The Author

Related posts

10 Comments

  1. Vlado

    Gospodine Milane uzivam u svakom vasem tekstu i emisiji na radiju. Normalnom coveka izuzimajuci kremljobote jasan je poredak sila na svetskoj areni. Nas bi danas bombardovali gore nego 99, a ovi gore navedeni veruju da bi zapoceli rat sa Amerikom zbog nas, a gle iznenadjenja nisu zbog zemlje u kojoj imaju vojnu bazu i kako bi rekle nase patrijote ima Sirijaca, i gde Rusi ne moraju biti veci Sirijci od samih Sirijaca.

    Reply
  2. Вилогорски

    Русија ће једном одговорити мушки и храбро, Милане, не разумеш ти то°-°, зна Рус шта ради!“
    Путинов Распућин проповеда: – ДУГИНОВО ПРЕДВИЂАЊЕ
    : Ево како ће се завршити рат
    Руски филозоф и отац четврте политичке теорије Александар Дугин изнео је своје виђење завршетка великог рата који је започет америчком агресијом на Сирију.
    “Рат је почео. Дакле, немамо другу опцију, него да победимо. Биће тешко. Многи знаци – Света Земља, улога Израела, учешће катехона Русије и шиитског Ирана који очекује Махдија, Дамаск као место Другог доласка, Божанска предвиђања у САД и тако даље – указују на његову апокалиптичку димензију“, написао је Дугин на свом Фејсбук профилу поводом најновијих догађаја.
    Ево мојих одговора,
    Од рођења су ме уверавали да руси увек побеђују. Е сад цена није битна имају они људи. У ствари, шта је за њих чолавјек ниш, спрам велике и ганијалне идеје, Свете Русије.Е сад отац четврте политичке теорије „путинизма“ залази у област сатанизма, јер му је реалност ограничена због дубину проблема па иде у метафизику.Овде је по Александру и небеским знацима, како то Дугин види у својој кристалној кугли, лично нечастиви умешао прсте, и то је озбињна ствар.Израелци, катехон, шиити, лично Махтсија.Јер нам Дугин у поверењу открива други Христов долазак ће бити у гротлу сатанистичког зла који је напало Свети и древни Дамаск. И самом вољом Божијом пада нечастиви амерички Ука Сам и сотонина владавина на земљи престаје за вијек вијеков. И од тада наступа хиљадугодишњи мир. Каошто видиш тактика је јеноставна нема куд простије. Чекати судњи дан и његов долазак.
    У мом провиђењу сам мало пограшио. Очекивао сам да ће спасилац света са Небеса сићу на Црвени Трг у Москви, од миља званој четврти Рим и да ће ту лично Владимиру Владимировочу Путину предати жезло влдадара на земљи. али оно не. У овом случају тајно и стршно руско орижеје и није потребно јер би његовом употребом настрадало много праведника соне стране велике баре који има али не смеју да се огласе. А Спаситељу су сви драги и он је одабрао овај Богоугаоднији пута.
    Међутим видиш Милане и Бог није свемоћан Сотона квари нашу срећу 😎Или ја Вилогорски овај пут нисам добро изгланцао ову моју прасатару кристалну куглу наслеђену од баке ми гресшне Пелагије или је од велике употреба већи изгубила оно најбитније и драгоценије. А то је – ослаби јој спин ефекат конекције Вилогорски – Свевишњи.

    Reply
  3. sinnabora

    Како се у том сталном повлачењу Русија нашла у Сирији !?

    Reply
  4. pera

    Boldovana slova napisana u tekstu i ja potpisujem.Ostalo je Milan malo preterao bolje reci karikirao. Zasto ? To jedino on zna…
    Da li ga razumem sto to cini? Smucilo mu se. Toliko ima retardiranih i podlih lica da mozda i treba da ih tako prikaze…

    Reply
  5. Rebis

    Ovde se govori o svemu, o pravdi i nepravdi, o mudrackom ponasanju Cara Vladimira(dok on vise brine o autotrkama, Olimpijadama i Mundijalima nego o jos to malo preostalih saveznika). itd. Rusija je zapravo odavno svedena na nesto jacu regionalnu silu, malo preko nivoa Turske i Irana, i nista vise. Ona nema moci da vodi realni rat izvan svoje zone uticaja. Zapad ima baze po celoj planeti, a mozda i u kosmosu. Razume li se ovo uopste, to nas zanima i to se mi pitamo, a ne spisak licnih lepih zelja.
    Sto se tice nekog konacnog scenarija, velikog definitivnog rata, on za sada nije tema osim za plasenje mase. I vojna vodjstva se nesto pitaju, vrhovi armada imaju odgovornost, svesni su velike crvene linije. I oni znaju za Boga i Sile Nebeske, makar ih ne voleli.
    Ono sto zaista jeste enigma za sve izvan samih centara zapadne moci je realno stanje ekonomije, tj, finansija celog tog Sistema. U svakom slucaju, bilo dobro bilo lose, pozicija Istoka, specijalno Rusije, ne biva laksa. Ona ocigledno promasuje i oteze svaku moguce direktnu akciju. U stvari se ponasa racionalno, po meri svog realnog polozaja u modernom Svetu. I tako ce da bude do daljeg, malo duzeg daljeg, izgleda.

    PS Oni, „zapad“, Imperium, ovaj put smatraju Rusiju VEC porazenu. Ona, Rusija, dakle MORA, urbi et orbi, da dokaze da NIJE. Tako je to ovaj put. Mada nama je stvar sasvim jasna..Rusija, u ovom formatu makar, i ne zeli polozaj Imperije.. racionalno se ponasa.To sto njihovo racinalno nije i „nase“, to je dakle samo nas problem.

    Reply
  6. bane

    Svakom dobronamernom građaninu je jasno da je Rusija vojno inferiorna i finansijski propala, da je totalno materijalno i duhovno osiromašena. Onaj ko je bogatiji i jači je uvek u pravu i trebalo bi ga podržavati, sa dozom cinizma i ironije koji priliče građaninu koji je odrastao na beogradskoj kaldrmi skadarske ulice. Rusofili su jadni i dostojni podsmeha jer su toliko primitivni da mogu da poveruju u poraz sile i nepravde, pa čak i u to da je Rusija na strani pravde. Mada, nisu oni najgori. Recimo, vernici se ne stide da javno govore i još se ljute kad im neko dirne u ono što su klasici naučnog socijalizma precizno definisali kao opijum za narod. Narugati se svakome ko veruje i nada se, čak i kad je u pitanju ljubav, najbolji je dokaz intelektualne superiornosti i potvrda životnog iskustva. A jeste i najisplativije.

    Reply
    1. Александра Миленковић

      Ne razumem zašto ovaj zaključak – „onaj ko je bogatiji i jači je uvek u pravu i trebalo bi ga podržavati…“
      Razumem da bogatiji može biti i moćniji, da se „pravo i pravda“ nalaze na strani pobednika i sl… Sve to mogu da razumem, ali to što konstatuješ nečije realno stanje u odmeravanju snaga, ne znači da treba da se staviš na stranu jačeg i sl… Izgleda da u Srbiji ništa ne može bez navijanja. (:

      Reply

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *