Гордови су били утврђена словенска насеља, слична онима која су градили Келти и Германи, а који су се налазили на стратешки истакнутим и битним, лако брањивим местима као што су брда, брежуљци, обале река, језерска острва и полуострва.
Стари Словени нису били хрпа варвара и нецивилизованих дивљака која је живела само по земуницама. То смо могли да закључимо већ на основу викиншког назива за Русију – “Гардарики” односно “Земља градова” – коју свакако не би дали територији на којој нема градова (!), а то доказује и савремена немачка и пољска археологија.
Данас ћемо зато кратко причати о “гордовима”, уз прегршт фотографија којима ћемо вам илустровати како је изгледао живот наших древних предака.
Модел старословенског горда у отвореном археолошком музеју “Грос Раден” у немачкој покрајини Мекленбург-Западна Померанија. Фото: Wikimedia Commons/Wolfgang Sauber
Гордови су били утврђена словенска насеља, слична онима која су градили Келти и Германи, а из њиховог назива се су развиле модерне словенске речи “град, город”. Оригинално, “горд” је на протословенском језику значило “ограђени простор”.
Модел старословенског горда из 10. века у археолошком музеју у покрајини Бранденбург. Фото: Wikimedia Commons
Та реч је у етимолошкој вези са германском речи “gard, gart” (рецимо: Штутгарт). Иначе, ради се о протоиндоевропском корену који се налази у многим језицима; енглеске речи “yard”, “kourt”, “garden” (код нас је та реч добила форму: градина), су такође у вези са тим кореном.
Модел старословенског горда у Мазовском војводству у Пољској. Фото: Wikimedia Commons/Robert Drózd
Оваква утврђења су постојала још за време Лужичке културе која је трајала у периоду 1300-500. п.н.е, и то на истом простору, дакле, на територијама данашње Русије, Белорусије, Украјине, Пољске, Словачке, Чешке и источне Немачке.
Рт Аркона на острву Рујну. На овом рту се налазио дуго времена неосвојиви старословенски горд са последњим великим светилиштем богова наших предака и храмом Световида. Фото: Wikimedia Commons/Klugschnacker
Грађена су на стратешки истакнутим и битним, лако брањивим местима као што су брда, брежуљци, обале река, језерска острва и полуострва. На једном таквом полуострву је био смештен и горд на острву Рујну, на којем се налазио последњи велики храм посвећен богу Световиду, а који је уништен у хришћанском периоду.
Горд Радуш у Немачкој. Реконструисан, пружа нам прилику да видимо како је у природној величини изгледао. Фото: Wikimedia Commons/Sebastian Schubanz
Типични горд је био група дрвених храмова и кућа које су биле поређане или у редовима или у круговима, а које су биле окружене с једним или више зидова од земље и дрвета, уз палисаде и шанчеве.
Цртеж изгледа једног старословенског горда, израђен на основу археолошких ископавања. Фото: Wikimedia Commons/RonnyKrüger
Неки гордови су били кружног облика, други су наликовали фишеку, док су трећи личили на потковице. Изглед горда је заправо у многоме зависио од тога на каквој је локацији био смештен; другим речима, географија је играла битну улогу у облику зидина.
Остаци зида старословенског горда на острву Рујну. Фото: Wikimedia Commons/Lapplaender
Велика већина гордова је била смештена у густо насељеним подручјима, на местима која су имала природне предности, али су такође грађена и на локацијама од тактичког, одбрамбеног значаја.
Реконструисана старословенска кућа из 10. столећа у отвореном археолошком музеју “Грос Раден” у Немачкој. Фото: Wikimedia Commons/Wolfgang Sauber
Најдаље су у развоју отишли гордови који су служили као места у којима су живели кнезови и жупани, па су се тако многи претворили у велике градове који и дан-данас постоје; током векова, сам горд се претворио у класичну цитаделу (на самом истоку словенских земаља у кремљ) са подграђем у којем су живео обичан народ.
Реконструисани старословенски брод из 10. столећа у отвореном археолошком музеју “Грос Раден” у Немачкој. Фото: Wikimedia Commons/Wolfgang Sauber
Међутим, многи гордови су и напуштени током векова па је од њих остало врло мало, тек назнаке: мање или више приметне хумне и кружни насипи земље.
Реконструисани старословенски храм из 10. столећа у отвореном археолошком музеју “Грос Раден” у Немачкој. Фото: Wikimedia Commons/Wolfgang Sauber
За велику већину података које данас имамо о гордовима можемо да захвалимо немачким и пољским археолозима и славофилима, који не само што се баве истраживањем ове материје већ граде и реконструишу саме објекте.
Издвојили смо још неколико фотографија. Обратите пажњу на у дрвету изрезбарени лик рујанског кнеза Јаромара, и на дубину његовог погледа. Као да нас позива да га отргнемо из заборава!
Реконструисана старословенска капијска кула са мостом, палисадама и насипом у отвореном археолошком музеју “Грос Раден” у Немачкој. Фото: Wikimedia Commons/Wolfgang Sauber
Реконструисани старословенски горд из 10. столећа у отвореном археолошком музеју “Грос Раден” у Немачкој. Фото: Wikimedia Commons/Ronny Krüger, Neubrandenburg
Реконструисана старословенска насеобина са гордом из 10. столећа у отвореном археолошком музеју “Грос Раден” у Немачкој. Фото: Wikimedia Commons/Wolfgang Sauber
Биста рујанског кнеза Јаромара изрезбарена у дрвету, положена на стуб и смештена на улаз у старословенски горд на рту Аркона. Фото: Wikimedia Commons/Mars 2002
Текст пренет са сајта „Balkan Press“
