facebook
radio2m_logo

winampwmpreal-playerquick-time

yt-1

УКЉУЧЕЊЕ У ПРОГРАМ

: 011 26 53 760

: radio.2m4

ПРЕУЗМИ АПЛИКАЦИЈУ ЗА ТЕЛЕФОН

app-storegoogle-play

Слободан Антонић: Колонијални естаблишмент у Србији

Слободан Антонић: Колонијални естаблишмент у Србији

„Пођимо од тога да смо колонија”, написао сам у прошлом тексту.

„Ама, знамо то, знамо”, била је примедба у једном од коментара који се појавио на сајтовима који су мој текст пренели (овде, овде, овде, овде, овдеовдеовде, овдеовдеовде…). „Него, зашто професор не напише – а шта даље?”

Али, драги читаоче, сазнање да је Србија колонија није тек „теоретисање” – то је први већи корак ка промени.

Јер, уколико схватимо да смо то што јесмо, знаћемо да из тог проистиче више практичних последица. А оне не мењају само нашу перцепцију политичких и економских дешавања у Србији, већ и наше свакодневно понашање.

Рецимо, ако сте колонија, ваш однос према странцима-колонизаторима  мора да буде другачији него према другим странцима, или пак другачији него што би био према странцима у некој сувереној држави.

Срби су, као и други традиционални народи, гостољубиви. Ми заправо волимо странце. Волимо да их угостимо, а поготово волимо да им покажемо да су њихове предрасуде о Србима погрешне.

У колонији је, међутим, такво понашање глупо и наивно. Сваки колонијални странац – онај који је из нације колонизатора и који је део колонизаторских структура (од гувернера до службеника) – наш је експлоататор и тлачитељ. Буквално.

Албер Меми у знаменитој студији Колонизатор и колонизовани објашњава да се, између осталог, колонија и препознаје по томе што у њој странци-колонизатори аутоматски имају далеко већу плату од домаћег становништва – за исти посао и за исти степен стручности.

И заиста, у данашњој Србији сваки Американац, Британац или Немац засигурно да има већу плату – и то вишеструко – од Србина. Без обзира на квалификацију. Да није то зато што Американци, Британци или Немци код нас обављају специфичне послове, оне које само они умеју да раде? – Аха-ха!

Моја пријатељица запослена је у филијали једне француске фирме у Београду. „Наши шефови били су Французи”, прича она, „и имали су шест пута већу плату од нас. После три године они су отишли, а ми смо унапређени тако што смо постављени на њихова места. Али, нису нам дали њихове плате. Наше повећање износило је тек 20% – за исти посао и за исту одговорност коју су имали Французи! Када смо питали зашто је то тако, из централе је стигао одговор: `Француске плате су за Французе, а ваше плате су према локалним приликама`”.

„У колонији се зарађује више, а троши мање, послови су уноснији, у каријери се брже напредује”, објашњава Меми (стр. 34). Колонизатор увек има већу плату од колонизованог. А колонизовани, заузврат, то сматра нормалним.

Албер Меми, францускки писац и есејиста

Та „нормализација” експлоатације у свести домаћег становништва извршена је колонизацијом ума (о томе више следећом приликом). Тако колонизовани не види да је добра зарада странца колонијалца заправо праћена производњом бедедомаћег становништва.

Главна добит колонизатора, наиме, долази отуда што колонизиовани може бити експлоатисан до миле воље – баш као и природни ресурси колоније, који се могу црпети до уништења. Та узрочно-последична веза није видљива на почетку колонизације. Но, она делује неумитно и како време више одмиче њене последице све су погубније по домаће становништво. После неколико деценија, у колонији више нема средње имућних. Постоје само богати странци и њихови локални политички лакеји – бескрупулозни припадници домаће елите који заједнички с колонизатором експлоатишу „урођенике”, и бесконачна маса домородачке сиротиње (Меми, 36–37).

Дакле, ваш симпатични комшија који је изнајмио највећи стан у згради, тај тридесетогодишњи Немац, врло културан, који је похвалио вашег сина да одлично прича енглески и који се љубазно осмехује вашој ћерки – а на ког све комшијке с ћеркама-удавачама бацају чежнутљиве погледе – он је, будући да смо колонија, експлоататор и вас и ваше деце; ваш „класни” непријатељ.

Већина нашег света то не разуме, првенствено због моћног идеолошког (пропагандног) апарата колонизатора и његових сарадника. Тај апарат је и направљен зато да нам замагли видике и да нам утуви пожељне представе. Али, хајде да анализирамо тај апарат, хајде да критички сагледамо његове носиоце, његове интересе, његову идеологију и његову пропаганду према „домороцима” (чему и служи ова колумна). И брзо нам може све постати јасно.

Можда је најважније да разумемо да против себе имамо озбиљан и моћан колонијални естаблишмент. Чине га атлантистичка (ЕУ и НАТО) бирократија, шефови и јапијевци из комапнија „10.000 евра дотације по раднику”, аутоколонијални (компардорски) политичари, домаћи „па-тако-је-у капитализму” тајкуни, лакејска системско-опслужујућа интелигенција – из медија, из културе, са универзитета, али и клајнербургерска провинцијска („паланачка”) елита која „само жели да живи као сав нормалан свет” (упореди: Меми, 49).

У вези с последње реченим не могу а да већ сада – иако о томе тек намеравам да пишем, не наведем један сасвим весео пример. Београд се често види као „најдемонскије” место у Србији, зато што су у њему, збиља, концентрисани локални припадници елите политичких, економских и културних колонизатора, затим домаћи компрадорски естаблишмент, безобзирни бубашваба-тајкуни, аутошовинистички културњаци итд. Али, обратимо само пажњу на то да елита из Новог Сада или, на пример, Ниша, такође гледа да не заостане превише за таквом „престоницом”.

Тако је, рецимо, Музеј савремене уметности Војводине, не желећи да буде у сенци Београда, за откуп снимка (на DVD-у) само једог перформанса Марине Абрамовић платио 80.000 евра (100.000 долара). Реч је о „делу” Исповест (Confession) у коме „уметница”, буквално, читав сат гледа у очи – магарца (видети овде).

Ето, то је колонијална Србија. У њој је сасвим нормално да странци имају шест пута већу плату од нас, и у њој је „cool” да се сат гледања у магарца плати 80.000 евра! А ко такву „уметност” не разуме, заправо је „сељачина” и „нациЈоналиста”.

Е такав „наратив” мора се деконструисати, да би се Србија ослободила.

Отуда прича о „колонији Србији” и није пуко теоретисање, зар не?

Насловна –  Fougeron, „Sakiet“
Текст пренет са сајта „Стање ствари“: 

https://stanjestvari.com/2018/02/13/antonic-kolonijalni-establisment/

About The Author

Related posts

4 Comments

  1. kašimbo

    Fizičkoj kolonizaciji prethodila je „žudnja“. Verovanje o „obećanoj zemlji na zapadu“ traje, ne od devedesetih i osamdesetih već, po mom skromnom sećenju, od pedesetih godina prošlog stoleća,

    Uzmemo li u obzir pisanija Šantića, Vojnovića pa ako hoćete i slikara Bukovca, sreća se je tražila u Amerikama još od sredine devetnaestog veka. (Zar nisu Tesla i Pupin primeri rečenoga?)

    Da li te trendove osnažuje beda, nepravedna domaća vlast ili okupacija, ishod je isti.

    Reply
  2. Vilogorski

    Teorija odraza ili dijalektički prelazak nužnosti u moranje uzrokovano neodgovornim i velikim zakašnjenjem od 18 godina čekanja,
    Ovo sve što se dešava je iznuđano a ne volja ove ili bilo koje vlade, ukoliko Vlada ne zatraži „uslige“ moćnih finanijskih centara, koji ujedno kreiraju globalnu politiku Srbija će bankrotirati. Svakome je jasno kao dan.U ovoj godini biće veoma problematično finansiranje budžetskog deficita, refinansiranje dugova i otplata glavnice ako ne ispunimo političke obaveze prema EU i svim zainteresovanim akterima. To će biti vidljivo od Nove godine, tu je razume se prvenstveno probem Kosova i njegovo političko razrešavanje. U takvoj situaciji, ako dođe do političkog skretanja od nužno „dogovorenog“ posledice bi prvo osetiti penzioneri, država će još više kasniti sa isplatama. Nakon toga bi se stopirala isplata subvencija, pa bi na red došla socijalna pomoć, zatim isplata plata državnoj administraciji, a na kraju bi i obaveze prema kreditorima prestale da se izmiruju.
    Mislim da je nemoguće izbeći ovakav scenario iako će uslovljavanja biti sve rigoroznija i sugestivniji od strane stranih planera a ne „kolonizatora“, sama reč kolonizatori je istrošen i izlizan pojam koji je pravaziđen. Danas se koriste suptilniji i manje iritirajući ojmovi Prijatelji sa dobrom namerom, oni koji vam žele dobro, itd. Što je u ostalom i tačno kad sami ne možemo da se dogovorimo.
    Stvar je krajnje jednostavna. Prvo mi nemamo nikakvu ideju kako dalje, drugo mi nemamo toliko moćne „prijatelje“ kao Severna Koreja, ili Sirija i treće mi nismo teliko interesatni velesilama koliko smo mi smi sebe ubedili.
    Posledice koje bi trpeli odbijanjem obaveza bi vodilesamoizolaciji, a nužno nepovoljnom zaduživanju,i imali bi manje dostupno zaduživanje na komercijalnom tržištu jer bi postali rizičniji dužnik.
    U ovakvom scenariju, ne dao Bog, da se desi Rusija i Kina bi samo donekle, ali ne dovoljno, mogle da ublaži problem Srbije sa finansiranjem obaveza, ali ne i da ga otklone, jer nedostajalo bi mnogo više novca.
    E sad bih ja najviše voleo tog Srbina, ili ti nekog spasitelja koji bi ove narvode osporio.
    Služeći se veoma jakim i sugestivno dokazivim argumentima da sve ovo ne bi zbilo kako navodim.

    Reply
  3. Vojislav

    Tekst je u vezi usadjivanja kolonizatorskog nacina razmisljanja domacem stanovnistvu, o kojem nadam se ne treba ni komentarisati koliko je pogresan i koliko je ocigledan, dok se tvoj komentar odnosi donekle o trenutnoj situaciji i mogucim buducim situacijama, koje mislim da treba malo „zanemariti“ i posvetiti se ovim „precim“ poslovima prvo.

    Rekao bih da malo previse gledas u buducnost i moguce posledice.

    Ne znam kako drugacije da ti odgovorim kontra argumentom i da li je uopste to moguce, osim da verujem da npr Stefan Lazarevic kada se vijao sa Muratom i Ugarima nije sigurno razmisljao kao ti, posto da jeste, ne bi izdrzao ni godinu dana da vlada tadasnjom Srbijom i onim sto je ostalo od nje.

    Takodje, nasa istorija ti govori da se takva situacija ponavljala mnogo puta, i da je to nasa sudbina.

    Djuradj Brankovic, Karadjordje, Milos, Kolubarska bitka, Kajmakckalan, rat 99. itd.

    Reply

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.