Када чујете реч „Гвантанамо“ одмах помислите на безакоње. То безакоње је сада у Србији. У овом тексту говорим о правним аспектима, а тек посредно о политичким.
Они их не премештају на своју територију, не због безбедбносних ризика, него зато што би морали да их пусте чим би крочили на територију САД. Нема основа за било какво ускраћивање слободе, па ни било каквог ускраћивања слободе кретања.
Американци штите свој правни предак: код њих важи устав, а код свих који прихватају те несрећнике- не важи. И све те политичке елите крајње непаметно, прихватајући затворенике из Гвантанама, прихватају разарање сопственог правног поретка. Што је сасвим поражавајуће, Американци уопште ни не крију да би исти ти људи, у секунди када би крочили на територију САД, били потпуно слободно, без било каквог права било ког државног органа да им прописује шта и када морају нешто да раде.
А шта је то правно у Србији другачије у оедносу на САД? Ништа. Апсолутно ништа.
Не постоји основ по коме се било коме на територији Србије може ускратити слобода, мимо уставних одредби. То наравно важи и за несрећнике из Гвантанама.
Према томе, немају они шта да се „временом адаптриају“- него одмах могу да иду где хоће и да напусте Србију у ком год правцу желе, а све у складу са правилима која И ИНАЧЕ регулишу боравак странаца у нашој земљи.
Вучићева објашњења да је све у складу са Уставом, законом и међународним уговорима, су чиста лаж. Слобода се може ограничити само у складу и на начин прописан Уставом Републике Србије, за сва лица на њеној територији. А како је реч о лицима против којих се не води било какав поступак, њихова слобода се не може ограничавати ни у најмањој мери.
Други део Вучићевог „објашњења“ је потпуно бесмислен. Он се позива на учешће наших војника у разним мисијама, које су све засноване на Уставу и законима. Какаве везе имају војне мисије у иностранству са ограничењем нечије слободе у Србији? Никакаве, наравно. Па зашто онда Вучић то уопште спомиње? Зато што не зна боље да лаже.
У протеклих два дана смо чули да вероватно постоји и неки документ који су ти несрећници из Гвантанама потписали са Американцима, пре него што су испоручени у Србију. Ако претпоставимо да такав некакав докумет и постоји, он у Србији не производи било какво правно дејство. Баш као што не би производио ни у САД. Два су одлучујућа правна разлога за то.
Прво, ти људи нису само робијали 15 година без правног основа ( само!) него су их дуги низ година мучили на научној основи. На научној основи значи да је патња непрекидна и недогледна, али смрт не долази.
И сад ми као треба да прихватимо да су они својом вољом у Србији и да њихов потпис нешто значи. Не значи ништа.
И друго, сваки уговор, споразум или било који сличан докуметн, којим се једно лице одриче своје слободе или дела своје слободе, је ништав. Зато што слобода не може бити предмет уговора. Такав докумет је супротно поретку, императивним прописима и моралу нашег друштва. Па тако ни киднаповани из Гвантанама не могу да се, у Србији баш као ни у Америци, било којим правним послом, одричу своје слободе. У целини или делимично.
Према томе, онога тренутка када ступе на територију Републике Србије, они могу у сваком тренутку да одлуче другачије, пошто је ништав уговор по коме се неко одриче свог уставом гарантованог права, као што је право на слободу и да напусте Србију у ком год хоће правцу. Свако ко би их у томе спутавао, па био он и из полиције или других безбедносних структура, тиме би чинио озбиљна кривична дела.
Сасвим су бесмислена и објашњења како и ми треба да сносимо део „терета борбе против тероризма“ зато што је Гвантанамо осуђен метод борбе против терорузма и у самој САД, па је бесмислено укључивати се у нешто што је и за самог творца нелегално и лоше.
Ћутање струке је оно што је за мене грозно. Ми се у толикој мери навикавамо на безакоње, да ту више никакво друштво неће моћи да се организује.
Па ће неки амбасадор или моћник својом вољом сутра да пропише да моја ћерка треба да буде лишена слободе и да јој буде прописана социјализација. А трговци људима ће нам показивати уговоре којима су се модерни робови одрекли „делимично“ своје слободе. Док ће Вучић настављати да нас храбри како је то све дивно и уз ноторно упозорење да не смемо да будемо изоловано острво.
Баш ме интересује каква ће бити реакција Саше Јанковића, пошто је реч о повреди уставних слобода које су у његовој надлежности. Које је Заштитник грађана дужан да штити. А добро би било питати Републичког јавног тужиоца да ли ће покренути поступак против Вучића због подстрекавања на извршење тешких кривичних дела.
Текст пренет са сајта НСПМ
http://www.nspm.rs/komentar-dana/gvantanamo-u-srbiji-pravni-ugao.html
