Сигурно вам се догодило да седнете с неким у кафану, или вам дође у посету и, кад оде, ви осетите да вам је попио сву животну енергију, да сте у „battery low“ режиму. Такви људи су токсични и колоквијално се називају енергетским вампирима, јер имају способност да се хране вашом енергијом, зато што сопствену не поседују.
Познаћете их лако. Углавном вас не слушају и, док ви говорите, само хватају ваздух да, чим направите паузу, ускоче и одрже вам бесмислен говор. Ако вас и слушају, упадају са „да, али“, односно саботирају све што кажете и тиме обесмишљавају сваки дијалог и сваку размену мисли. Вариијанта „није то баш тако“ такође спада у вокабулар ових утвара. Уколико сте спремили, рецимо, сарму за ручак и вампир вас посети, пола сата ћете слушати како је на неком другом месту јео савршену сарму. Немојте се похвалити да сте дипломирали, или да сте се удали: чућете како је образовање само мит, а да је брак глупост. Немојте рећи ни да сте се развели: чућете да је брак основна ћелија друштва и рајска башта. Уколико помињете друге људе и кажете, рецимо:
– Јова је јуче пронашао лек за рак!, чућете:
– Нема шансе, Јова је био у СПС-у, ђубре једно.
– Ма тачно је, добио је Нобелову награду!
– Еспесеовци не могу да добију Нобелову награду!
Уколико вампира одведете у веће друштво, успеће – држите ме за реч – да све контаминира и да убије сваку дискусију за сат времена. Људи ће почети да ћуте, јер вампир има коментар на све. Свуда је био, у свим догађајима очевидац, за све га мајка родила. Ако и не успе да убије разговор, јер га екипа игнорише, њему почиње да бива зло, колабира, хвата се за главу и за груди и тако опет долази у центар пажње.
Неко је, не знам ко, рекао да се велики умови баве идејама, осредњи догађајима, а ниски духови се баве људима. Енергетки вампири спадају у ову последњу групу.
Оваквих несрећника је било увек, само што сте, пре појаве друштвених мрежа, могли да избегавате виђења и позиве и да охладите познанство. Сад то више не пали. Међу десет паметних, у неку озбиљну причу упадне вампир, посере по свему и свакоме и одлепрша лак као лептирић, док сви други увену као попишан цвет. Њихови најбољи пријатељи су, нехотимично, васпитани и пристојни људи, којима је тешко да вуцибатину блокирају и избаце из дискусије. Они, мислим на вампире, гоје се на туђој доброти. Тамо где нема добродушних, вампирима брзо напуне буљу шимикама.
Шта је њихов мотив, њихова егзистенцијална добит? То су, углавном, усамљеници од малих ногу, пакосна, бета и гама деца, која страсно и упорно мрзе боље од себе. Од четири основна животна става (ја сам добар – ти си добар, ја сам лош – ти си добар, ја сам лош – ти си лош и ја сам добар – ти си лош), вампири су везани за овај последњи. Нису добри ни у чему, осим у исисавању крви и енергије из некога, после чега се заиста осете добро, до следећег потонућа и тражења следеће жртве. Пошто не могу да буду добри, они нерегуларним средствима побеђују друге и тако себе уверавају да су успешни.
Често су окићени Данинг-Кругеровим ефектом,односно верују да је за свако знање потребно петнаест минута гледања Јутјуба. Мрзи их да уче, мало знају, али сасвим добро серуцкају по ономе кога није мрзело да учи и ко зна. Склони су дискфалификацијама људи и непријатељи су сваке мериторне дискусије. Дођавола с меритумом – уверења и расположења дајте! Кад дотле дође, да расположења и уверења надјачају памет, шампион је онај ко има најмање скрупула и ко је најдосаднији, а то је поље на коме доминира енергетски вампир. Он боље од нас зна велику истину: да завршиш школу треба од дванаест до шеснаест година, а да се посереш на нечију школу треба тридесет секунди. Особито воле да учествују у дискусијама о стварима о којима појма немају, јер су универзалне незналице. Пажњу, коју у регуларним условима не би привукли никада, привлаче точењем глупости, увреда и омаловажавања.
Највише их има на друштвеним мрежама, што је разумљиво и у политици, која усисава сваки људски шодер.
Једини начин да се ограниче је да се елиминишу из сваке приче и то одмах, на прву реченицу. Лично, осетим ли мрву токсичности, или пасивне агресије, трајно раскидам са вампиром, у року од максимално десет секунди. Истина, они вампири који су пуно пута откачени, намазали су се, па почињу приче пристојно и привидно нормално, колико да заглаве ногу у врата.
„Одјеби“ је пола здравља. Није моје да саветујем било кога, али ако мислите да ћете се ових уштви ослободити лепим разговором, едукативним приступом и пристојношћу, грдно се варате. Научите да их препознајете и да осетите пасивну агресију у самом зачетку, да не бисте дошли у ситуацију да вам исцеде енергију, или да од вас отерају све пристојне људе, који неће да трпе шикану.
Насловна – сцена из филма „Носферату, симфонија ужаса“ из 1922. године.
