У сенци коначног пада Маријупоља, који је падао сваког дана априла и маја у Спутњику и на РТ, заборавило се како се ситуација на фронту променила од кад је први пут пао овај лучки град.
Над Украјином се надвио тмуран облак победе. Офанзива Руса у Донбасу је заустављена, као и она на југу. На североистоку су руске трупе враћене у Русију и први пут изгледа да би Украјина могла да добије рат.
На несрећу Украјине, за њу су и пораз, и победа, једнако лоши, или да кажем простије: њој је пораз, овако или онако, уписан, само је сада – парадоксално – победама над руском војском, себе довела у ситуацију да јој пораз обезбеде западни савезници, који ће је принудити на неповољан мир, да би Русији спасли образ и одвратили је од дивљања. Између осталог, Финска ће, без обзира да ли ће формално ући у НАТО или не, имати непријатељску границу према Русији, у дужини од 1300км и Санкт Петерсбург ће бити на 130км од непријатељске територије. То је грандиозан фијаско Русије и Запад ће морати да јој да неку компензацију, а Украјина је природно место за то. Русија ће бити компензована давањем неких украјинских територија. Украјина ће проћи као Србија после Санстефнског мира.
Већ је почело успоравање помоћи Запада Украјини и тиме минирање њених ратих напора. Реторика ће остати иста још неко време, али ће, испод те реторике, почети да се чују захтеви да се сукоб оконча брзо, док Руси не буду сасвим потучени. Украјинци, ако остану без оружја и муниције, мораће да пристану на услове Запада. Русија ће бити понижена, Украјина раскомадана, НАТО ће добити проширење, а Запад много енергената из Русије, којој ће бити потребне године да се поврати и еконономски, и морално.
У мит о руској моћи не верују више ни сами Руси, него још само шачица кремљофанатика у Србији. Украјина је своју компензацију већ добила – победила је на Евроизији, а територије ће морати да преда Русији, у неком обиму који ће бити одређен у Лондону и Вашингтону. Најава укрјаинске офанзиве у августу само убрзава њен пораз, који се ближи са сваком њеном победом.
Украјина ће, кад све ово протутњи, потонути у фрустрацију, јер ће видети да је била играчка Запада, а опет ће морати да, преко својих елита, буде у орбити тог истог Запада, слично као и Србија. Русија ће потонути у безисторичност, што је њено природно стање, из којег је, сваких пола века, тргну амбициозне вође, али све то траје кратко и поново се враћа у азијатски дремеж.
Путин је – а нисам веровао да ће то урадити – нападом на Украјину направио највећу могућу услугу Западу, јер је оголио колонијалну природу и Украјине, и Русије, које ће бити неограничено игралиште Лондона и Вашингтона. Истовремено, не треба се заваравати да Кина гледа на грандиозну победу руског оружја истим очима као овдашњи кремљоманијаци. Кинези ће умети да оцене ову авантуру Русије на прави начин – као фијаско на светској сцени и експлоатисаће слабости Русије на сваки начин.
Србија ће, из свега овога, изаћи осиромашена, додатно опљачкана од својих елита и фрустрирана због непријатног сазнања да је наш Велики брат знатно мањи него што смо мислили. Русомани ће све апсурднијим аргументима порицати стварност. Све ће остати исто, само тужније и вулгарније…
Насловна – Иља Рјепин, “Одговор Козака из Запорожја турском султану Мехмеду IV“, XIX век, детаљ
