„Кроз три приче у књизи, аутор на занимљив и узбудљив начин, комбинује доживљено са фикцијом, остављајући читаоцу да сам пресуди, шта је аутобиографско, а шта конструисано.
Прошлост и садашњост се преплићу, док кроз динамику догађаја сваки од главних јунака, на себи својствен начин, постаје ТРАГАЧ.
За чим они трагају? Шта их гони да то чине? Која је главна порука? Колико је дело аутобиографско?“
Археофутура
Читаоци су рекли:
„Због мангупа сам остала до пола четири јутрос, ухватила ме књига! У њој сам препознала оног Милана, којег сам слушала све ове године… Милан познаје ствари о којима пише, није уопште шарлатан, или само писац који пише да би писао, јер не зна шта би друго радио. Много га волим, много ценим ерудицију коју има, али духовитост – понекада баш добро сакривена – ме стварно одушевљава..“
Љ. Ј.
„Те слике пред очима, дочаравање атмосфере и духа некадашњих времена навеле су ме на размишљање… Има ту пуно универзалног и за сва времена; натерале су ми сузе и жал за неким срећним временима, жал за донекле проћерданим данима, за драгим људима којих више нема, за мојом децом у далеком свету…
Истовремено јавио се бес због овог данас, због свеопште матријалне и духовне беде и да не идем даље…“
М. Л.
„„Очекивао сам добру књигу, али не оволико. Каква авантура!“
Први део приче ме помало подсећа на Драгослава Михајловића и роман „Кад су цветале тикве“. Ретке су те теорије освете у нашој књижевности, притом сте задржали дубину и тежину Вашим језиком чија поетика као да кокетира између тог „моравског“ језика, који сте више пута истицали у емисијама (одсуство динаридског заноса је за мене право освежење у српској књижевности), и строго декадентног описа Средње Европе, где чак осећам и неки хинт Кундере… Иако је прича релативно тешка, ниједног момента ми није било досадно. Ваше познавање података и судбинских аксиома нашег и суседних народа су невероватни. Не желим да Вас поредим са Црњанским, јер ћете помислити да сам ласкавац, али рећи ћу вам да је велика штета што живите у овакво време и са оваквим колегама. Имао сам и добар степен идентификације са протагонистима (барем са прва два, трећи ми делује као нека инверзија „Мајстора и Маргарите“). Сво време имао сам осећај да књигу пише усамљена особа, а Ви сте породичан човек колико сам схватио, те Вам одајем и признање за висок ниво децентрације. Срамота је да овакво дело буде самоиздато. Додирнули сте срце једном дубоко депресивном човеку, сломљеног срца. Хвала Вам на томе. У најбољем смислу те речи – велика „мала“ књига. Свако добро Вам жели Ваш верни слушалац.“
„Милан је по струци политиколог и један је од најумнијих Срба. Прочитао сам причу по којој је збирка добила назив. Одлична прича. Види се ерудиција аутора и одличан стил. Стил се не може надоместити пуким знањем. Или га имаш и самим тим вредиш као писац, или га немаш и осуђен си на осредње стваралаштво у најбољем случају. Милан Миленковић то није. Напротив.“
Г. М.
Фотографије начинио Ненад Недомачки.
Погледајте снимак са промоције Миланове књиге „Трагач“, коју је, 01. 06. 2018. године, у Новом Саду организовао Центар за културну обнову – Археофутура. Уводну реч дао је Никола Павловић, а потом је уследило обраћање аутора Милана Миленковића.
