Милан Миленковић: Противприродни блуд

Привредно и индустријски развијена Кина, са милијарду и по станвника и големим девизним резервама, једва чека да се збратими са бензинском пумпом у суседству, која има десет пута мање становника и моћ, а сваке године заузме два Бахмута, само да би увеселила слободољубиву гологузију широм света.

Кина, ако је паметна, а мислим да јесте (притом мислим на њену елиту), тежиће биполарном свету, у коме ће плен делити са Америком, или британско-америчким савезом. Са становишта државне политике (а не правде и сличних фраза) то би био мудар потез. Не постоји математика да се Кина и Русија, све и да нису конкуренти за исто тло, заједнички супротставе Западу. Русија Кини у тој борби може да буде само баласт. Само у лудој српској глави је могућ савез Кине и Русије, уз још нешто ситне бораније, јер Кина, у нашим буковим главама, једва чека да све стави на коцку за своје сумњиве и килаве савезнике и, наравно, за мир, правду и једнакост у свету.

Пошто Кинези, из неког чудног разлога, нису везани српским начином размшљања, свакако су приметили да Русија килави у Украјини и да није ни изблиза тако јака као што се мислило. Чајниз нашу садакадашку причу слабо пије, јер да је тако глуп, не би успевао да храни милијарду и по становника, а ми, са својом садакадашком памећу, не можемо ни пет милиона.

Чудно је како Сораб, који с рођеним братом углавном не говори, верује у братске приче у међународним односима. У нашој, тугаљивим причама изможденој машти, Кинези и Руси весело од милоште лупају прстенце једни другима и наздрављају вотком у част мултиполарног света, у коме ће сви бити једнаки, а правда ће стајати изнад грамзивости и себичњаштва. Бујна машта сере свашта.

Трећину живота слушам бајке о томе како се догађаји убрзавају, свет се динамично мења, нестаје униполарност, рађају се силе на истоку и опет, као и пре свих тих срања, видим Седму америчку флоту како плови Кинеским морем, а не видим флоту слободне гологузије у америчким водама. Очи и искуство ми противурече причама веселих мултиполараша и садакадаша.

Кина према западном свету стоји сама, Русија не може ни себи да помогне, камо ли Кини. Помоћ агоничној Русији је највећа глупост коју би Кина могла да учини. Ако им дају оружје, за које никако не можемо да се договоримо да ли га Русија има изобилно, или јој је потребно, Кина ће се оштро конфронтирати са Америком и Британијом, које чине 80% њеног извозног тржишта; ако Русији да лову, Путин и екипа ће ту лову одмах да поделе, до оног војника ни кутија цигара неће стићи. Сигуран сам да се Кинези не варају у погледу унутрашњег устројства руског друштва. Ако се, међутим, Кина приикључи Западу у пељешењу Русије, могло би да се закључи да је то рационална позиција а становишта кинеске државе. Прво да се узме шта се може, па после мултиполарни свет.

Ми, онако, српски и безмозговићки, свакоме пришивамо нашу русоманију и мислимо да су сви дужни да мисле као ми, па и Кинези, са осталим гологузим и слободољубивим народима света. Нисмо ни приметили да смо у тој љубави према Мајчици Русији остали сами. Евро у џепу, голф у гаражи, деца у Лондону, а срце у Русији – то љигаво лицемерје само овде пролази.