Како дође август, код нас почне лелекања над Олујом. Руку на срце, најмање лелечу Крајишници, они своја посла гледају, али медији и полудивља патриотска јавност просто повантзрају. „Злочин без казне“, „Зашто Европа ћути?“ и слични наслови, преплављују штампу. Кад Европа ћути двадесет две године, онда само кретен може да се пита зашто ћути.
Но, овај текст ће, као и толики моји текстови, бити јеретички, јер одступа од прокламованих истина и патриотских будалаштина.
Прво: наше замерање Хрватима што славе Олују показује инфантилност наше нације, која мисли да може и треба свакоме да одреди шта и како треба да слави, односно да су сви, па и Хрвати, дужни да заузму српско становиште и гледиште на догађаје.
Подсећам вас: и ми славимо своје победе над непријатељима и не питамо Хрвате да ли се то њима свиђа, или не.
Друго: туча из 1995. је била фер. Бацили смо коцку и изгубили. Да ли је, а вероватно јесте, издао Београд, или крајишки генерали, или је Крајина ослабљена тиме што је више Крајишника збрисало пре, него за време Олује – то су, све скупа, наше, српске ствари и Хрвати с тим везе немају. Нема смисла да њима припишемо наше неслоге, издаје и преваре.
И Хрвати су, 1941-е, бацили коцку, па их је Тито помлатио у Блајбургу и отео им 1/3 Бановине Хрватске, па их нисам чуо да кукају колико ми. Кукање је израз немоћи и недостатка плана, а и не тражи неки посебан напор. Ту смо шампиони.
Треће: да смо ми неке, рецимо, 1998-е, извели неку врсту Олује над Шиптарима, исто бисмо славили тај дан као национални празник. Што? Неко би овде пустио сузу за њима?
Ми смо поражени и морамо да сносимо судбину поражених, али да кукамо не морамо.
Злочини, почињени током Олује, редовна су појава у модерним ратовима. Ко сме да се закуне да ми ни једног цивила нисмо треснули за време ратова од 1991-е до 1995-е и доцније, током 1998-е и 1999-те?
Мени Олуја делује као договорна операција Београда и Загреба и број цивилних жртава је могао да буде далеко већи, да тог договора није било.
Пред жртвама стрељања у Крагујевцу, 1941-е, бледе све жртве Олује, али Хрвати су лака мета, а Немцима се више ништа не сме спочитавати, јер њима данас, скупа с Хрватима, лижемо дупе.
Хрвати би, кад не би били заслепљени мржњом, одличан потез учинили кад би све Крајишнике позвали да се врате и да им врате куће, имања и имовину уопште, али само под условом да не могу да је продају и изнајмљују. И сами би се изненадили кад би видели да број Крајишника који би се вратио тежи нули.
Оно што, бар мене, посебно брине, је што наше кукање над Олујом почиње да засењује злочине из Другог светског рата, који су били неупоредиво већи и организованији. Заборавићемо Јасеновац, Јадовно и Паг, да би лелекали над Олујом, а над Олујом лелечемо само још зато што Крајишници нису решили своја статусна питања. Кад их реше, заборавиће Олују, као што су заборавили и оно пре.
Ако смо иоле озбиљни људи, треба да се суочимо с тим да је Крајина трајно изгубљена и то највише због тога што Крајишници и њихове жене, који су осетили београдски и новосадски асфалт, нико више у Крајину не би могао да отера, таман да Хрвата нестане с планете. Тај процес, процес повратка у Крајину, једнако је безнадежан као повратак Срба из Србије на село. То нема везе с Хрватима, са Новим светским поретком, масонима и ХААРП-ом. Просто, са асфалта се нико у вукојебину не враћа, ма колико дирљиво о вукојебини певао и над њом плакао.
Будући да сам, оправдано или не, натуралиста у политици, сасвим легитимним сматрам отимање туђег, ако се има снаге. Хрвати нама, ми њима, без разлике. Ко је јачи, има право да отме и да гњави слабијег. То можда није лепо пред моралистима, али живот тако ради. Црногорци лепо кажу: „Ко се за своју главу не боји, с твојом може да ради шта хоће“ и то је велика истина – истина живљења, а не моралисања. Мене једна ствар силно забавља: и ми, и Хрвати, суочени са потпуним сломом нације, са демографском и привредном катастрофом, налазимо снаге још само за то да се мрзимо на истом језику. Да комшији цркне крава – како је то српски и са наше, и са њихове стране. Црћи ћемо гладни, држећи једни друге за гушу.
Његош, вечни Његош, каже: „Људи трпе, а жене наричу“. Код нас и људи наричу. Ако у нама умре, а умире, нагон за јуначком смрћу, за ратним походом, за веселим отимањем, за осветом (наши су стари певали: „За Косово-Куманово, за Сливницу-Брегалницу“, као израз жеље да се намире историјски дугови), немамо ми шта ту да се на Хрвате жалимо. Они су искористили наше слабости, а нису их измислили. Уместо да се, и поводом Олује, а, богами, и поводом ранијих ситуација, кад су двојица усташа водила по сто Срба на клање, загледамо у себе, ми нисмо пропустили прилику да се загледамо у другога, а себе аболирамо. Нације постају велике управо тако што прво постану одговорне, односно у себи траже разлоге што су, у некој историјској ситуацији, поражене. Ми смо као деца: увек је други крив и никад ми нисмо разбили лоптом прозор. Нису, у том погледу, ни Хрвати бољи: и они су, за све своје историјске недовољности и неспособности, окривили Србе. Ко их слуша, мислио би да би Хрватска данас била Швајцарска, да није имала Србе а, кад се Срба решила, потонула је, вођена својим најбољим синовима, до дна о коме није ни огла да сања кад је кренула да Србе прогања. Биће да је у питању неки балкански синдром, односно лако и често пребацивање одговорности на друге и трагичне, до те мере да се не може довољно нагласити, неспособности да се од сопствене власти тражи ма и мрва одговорности. Нас, мислим на Србе и Хрвате, може и дебил да води.
Хрвати, бејаше то пре пар година, крену у социјални протест, да траже веће плате и бољи стандард и, у пола протеста, неко им покаже ћириличну таблу и они полуде; забораве зашто су дошли да протестују. Скидање ћириличне табле им мења један оброк дневно. Исто раде и са нама ови наши преваранти: кад смо без посла, без прихода и гладни, добијемо фонтану, која мења око 600 калорија дневно по глави становника.
С овом памећу, коју имамо, и ми, и Хрвати, заслужујемо да нестанемо. Ми чак не умемо ни људски да се мрзимо, него онако, естрадно, са много декоративних елемената.
Једино кога ми је жао, када је Олуја у питању, јесу они момци код Петриње, који су се мушки борили, не знајући да су већ продати. Они су истински хероји.
Крајишници су дозволили да им пола браће ухвати маглу пре 1995-те, дозволили су да их воде неспособњаковићи, попут Рашковића, Мартића и Бабића; дозволили су да их воде генерали који ни сами нису знали коме су лојални – Београду, или Книну; дозволили су да им се отме тешко наоружање. Ни једног тренутка нису дошли на замисао да су за све ово сами криви, као што ни ми не долазимо на замисао да смо криви што 17 година, овде, у Србији, влада најгоре што Србија има. Увек је крив неко други.
Према томе, немамо коме да се жалимо. Крајишнике занимају само још статусна питања, имовина, пензије и документа. Крајина је остала у песмама и користи још само за свадбе и весеља. Кад се организује, у Београду, неки протест против Олује, свих има на њему, сем Крајишника. Они гледају своја посла, немају времена да се баве тривијалним питањима.
Ја сам оно што се данас означава као Србијанац, немам кап динарске крви, нема родбину из Книна и Никшића. Не пада ми напамет да више жалим због Олује, него Крајишници. У Хрватску, док сам жив, отићи нећу, иако знам да тамо живе људи, а не крокодили и да Хрвати нису рогати. Учен сам да немам брата док не роди мајка и тога се држим. На индивидуалном плану, спреман сам да се дружим (и дружим се) и са Хрватима, и са Бошњацима, па и са Шиптарима. Не мислим да су, појединачно, гори од нас. Био сам ожењен Хрватицом и једнако је била добра, или лоша, колико би то била и Српкиња (мада су СрБкиње сигурно боље). Ено је, иако смо разведени, слави Ђурђиц боље него ја. Ипак, у мојој свести, можда сасвим погрешно, одлазак у Хрватску би значио да сам халалио Јасеновац и Јадовно, Паг и јаме, а ја то не могу, иако нико мој у тим јамама није. Мени Хрвати никог од фамилије нису убили, али путовницу не би узео од њих таман да ми 10 сома јура у њу муну. Ма колико се трудио, не могу да разумем Србе из Хрватске, или барем онај њихов део који нешто тражи од Хрватске. За крв се узима крв, а не путовница. Али, шта ја знам о томе, ја сам геџа, Копаоничанин, никакав Србин спрам Црногораца и Крајишника, који су цвет српства. Цела века слушам како је најлакше бити Србин у Србији, како је подвиг то бити у Хрватској. Нисам сигуран. Ми смо све примили, чак и гураве Словенце, а нас нико. Ко год од Срба да овде дође и одакле год да дође, ко да је у туђе дошао – само мисли како да отима, харачи и управља. Ми смо, за Србе са стране, не браћа, него хранљива подлога. Да не буде забуне: бар трећина мојих пријатеља су Крајишници и Црногорци и, веровали или не, и они то виде. Некад се и зезамо на ту тему. Кажу: ми смо дошли овде да вам поправимо расу, да вас научимо бизнису итд. Мој друг Боле им каже: а ми смо вам дали само станове, паре, положаје итд. Мало међупријатељско зезање.
Према томе, доста кукања и нарицања. Ако имамо план (а немамо) за повратак на Косово и у Крајину, вратимо се. Ако немамо снаге и воље, кукање ту помоћи неће.
Насловна – „Storm“ by Charles (Carle) Vanloo
Кукњава о којој се говори у тексту, неискрена и неаутентична (дакле, кич), служи политикантима у патриотском дијелу јавности као атест СрБства – прави Србин мора да плаче за Крајином или Србин није. И плакати се мора на тачно одређен начин; то је, дакле, у ритуал, у коме је све мање симболике а све више само пуке форме.
Други мисле да се кукњавом чува успомена, одржава култура сјећања, његује колективно памћење и томе слично. За разлику од претходно поменутих , ови други су добронамјерни али и незнавени.
Чување сјећања није само себи сврха – оно је инструмент за одржање народа, за његову историјску експанзију. Ако хоћемо да се сјећамо Крајине, онда морамо да чинимо све што можемо да је повратимо, ако не желимо да је вратимо, онда не треба ни да је се сјећамо. Сјећати се а не спремати се за реванш, јесте легитимно ако сте остављена дјевојка или Калимеро. Њима и припада приплакивање и кукање над судбином.
Уосталом, ни мит о Косову, Лазару и Обилићу није створен и подржаван из доколице, него да би се народ најприје одржао, потом и подигао а на крају побиједио. Тај је мит танка струна на којој се држало крхко јединство српског народа. Примјера ради, само захваљујући сјећању на Косово, ми у Црној Гори нисмо били до краја претворени у гомилу завађених племена, попут некаких српских Команча, Сијукса и Апача (као што ће нас одрицање и заборав вјероватно вратити у „индијанска“ времена, што и није неправедно).
Пројекат разбијања СФРЈ је почео рушењем Берлинског Зида. Геостратегијски пројектанти су после пропалих покушаја спасавања Југославије, доводећи овај простор на сасвим нове позиције, према новим светским начелима креатора, и распуштањем Варшавског Пакта покушавају да формирају асиметричну федерацију. Међутум деценијски нагомилаван национални, верски, културни гнав је ескалирао чим су се почела постављати питања о изменама и прекрајаима граница умируће Југославије. У том историјском интервалу пуштен је зли дух из полувековне запечаћене бице и ево до данас се вије на овим просторима.
Ватикан, Немачка су у то врема видно тежели ка отцепљењу данашњих чланица ЕУ тј. Хрвацке и Словеније. По принципу зона А и зона Б.
Тако да Краишници нису имали шансу да створе своју републику у тој свери интереса моћних. То је знало само пар људи из тадашсе власти. Милошевић и још неко. Жалосно је што то није схватио довољан број тадашњих интелектуалаца него је већина дувала у Слобине дипле или ћутала надајући се чуду.
Краишници су жртвовани ради неких других поравњања. Сада је овај источни део СФРЈ добио и нови географски назив, Западни Балкан, не баш случајно.
Проблем и даље није решен. И оно што брине је да после оволике патње народа не увиђамо потребу пружања руке помирења свих међусобно и опроста свих грехова учињених намерно или ненемрно.
Е, то је већ ствар великог духовног и религијског преумљења колективне свести. Све док то се не деси народи ће кроз патњу вршити суховно смочишћење до пуне зрелости и историјске одговорности, према себи својој будућноси и одговорности за друге..
Само хаос рађа новог човека..
Poštovanje Vama,
1) Kako su Srbi iz BiH stvorili svoju republiku „bez šansi u sferi interesa moćnih“?
2) Na koji način je moguće „duhovno i religijsko preumljenje kolektivne svesti“ koje bi dovelo do „pružanja ruke pomirenja“ i „oprosta svih grehova“ bez POKAJANJA?
Otkud Vam pravo da opraštate na veresiju? Na taj način i naše potomke dovodite u situaciju da opet dožive sve „tolike patnje“?
Zar nismo 18-te zarad Troimenog naroda i svetle budućnosti oprostili na veresiju Vražje divizije, pa smo 20 godina kasnije dobili Jasenovac kao izraz njihovog dubokog pokajanja?
Zar nismo i to oprostili na veresiju 45-te i malo kasnije dobili Krajinu kao izraz njihovog saosećanja?
Zar i danas ne opraštamo Šiptarima na veresiju za 99-tu i opet ćemo u vidu njihovog pokajanja dobiti kolone Srba iz Mitrovice, Vranja i Kuršumlije…
Pa dokle bre više?
Odgovornost o kojoj pišete glasi: ČAST SVAKOME, VERESIJA NIKOME!
Tamo gde razum staje religija nalaže.
Problem je u nama u onoj verujućoj sveri.
Pitanja je mnogo i ona su srž naše tragedije. Na žalost kao i uvek ona su samo opšta mesta našg subjektivnig razmeđa i podela.
Sad Vam odgovaram samo zbog svog unutrašnjeg mira a ne zbog ubeđivanja. Svak bira svoj put, jer na jedini život ima strašno pravo, jer ga kao svako plaća svojom glavom.
Ako pratite događaje oko Kosova, vidite dva pristupa ovom problemu.Dva savremenika, dva Kovačevića, Duško i Siniša, dva poznata i priznata kulturna delatnika. Dva markantna intelektualca, koji su obeležili i razobličili jedan period naših zabluda. Svak na svoj način. I upravo ovih dana oni o problemu Kosova iznose sasvim suprotne stavova. Jedan Kovačević je za ovozemaljsku realnu Srbiju, da se orodi, oboži i umnoži a drugi je za carstvo Nebesko. Jeda sagledava realno stanje i biološku obnovu srpskog bića. Dok drugi razmišlja u sveri metafizičkih predela koji se kose sa sadašnjim realnim stanjem.Narod glasa i odlučuje. Dali je nešto dobro ili loše nije bitno, bitno je da je većinski i najvašnije demokratski 🙂 ASOCIJACIJA-Platonova priča o čobanima.
Na Vaša konkretna pitanja koja je lako postaviti a teško razumno odgovoriti, pa tako Vas toplo upućujem na Jevađele i Srari Zavet, tamo su sve zablude, tajne i nedoumice ispričane evo već milanijumima. I što je najbitnije traju. Daju neku nadu za održanje vrste.
Tamo imate priču o pravednom Jovu. Imate legendu o Avelju i Kainu.
Hrist propoveda ako vas neko ošamari Vi mu okrenite drugi obraz.
Smisao svi ovih poruka je da se lanac tragedije prekine.
O Oprostu ima Strašni Sud a pokajanje je kako individualno tako i kolektivno.
Oprost je najlekovitiji a i najteži podvig gordom čoveku i narodima. Dstojevski prekljinje- smiri se gordi čoveče!
Ako ste verujući u´redu, ako pak niste isto u´redu, izbor je Vas a rešenje je tamo negde.
Vidim Vi negodujete. Znači Vama moji stavovi nisu po vilji.
Primećuje se da za Vaše navode ne nudute nikakva rešenje nego i dalje izmirenje krvavih računa.
Ako ste za takva rešenja namirenja zub za zub, glavu za glavu, onda je Vas pitam — Da li bi Vi lično zrtvovači dest pravednika da bi mi bili namireni?Staljin je žrtvovao svog sina odbivši da ga razmeni za nemačkog generala.
Bio bih počastvovan da iznesete svoja rešenje i odgovorite.
Pozdrav,
Vilogorski, veoma cenim Vaše mišljenje iako je suprotno od mojega, a osim njega imate i stav koji branite argumentima i to mi se svidja…zato i mislim da je ovo mesto vredno polemike, pa ću Vam i odgovoriti…
Govorite o dva pristupa problemu čije su personifikacije dva Kovačevića…prvi je za „ovozemaljsku realnu Srbiju, da se orodi, oboži i umnoži a drugi je za carstvo Nebesko“. Ovako kako ste napisali čitaoca upućuje da ako se opredelimo za Carstvo nebesko da to znači smrt, dakle kontra od oboženja i umnoženja?!? što je i paradoks, jer oboženje i Carstvo nebesko valjda idu ruku pod ruku, a nisu oprečni?
ovo drugo „umnoženje“ vidimo kako nam lepo ide u okviru „oboženja“ sa „okretanjem drugog obraza“…veoma slabo, složićete se…dakle pasivnost za koju se zalažete ne može dovesti do preobražaja, nego do prividnog očuvanja statusa quo (koje mnogima u Srbiji odgovara) i daljeg propadanja velike većine naroda…
.teza koje prvi Kovačević i njemu slični navode da „nemamo dece za rat“, a odkud šiptarima deca kad ih ima manje nego Srba? pa onda „Srbi su okruženi šiptarima“, pa i šiptari su okruženi Srbima, pogledajte kartu…
pa kažu „naša deca nisu 10 godina služila vojsku“, pa šiptarska nisu služila 20 godina…
pa kaže „mi skoro da i nemamo vojsku“, pa šiptari je nikad nisu ni imali, pa im ništa ne smeta…
i glavni argument „njih štiti NATO“…pa što onda ne proteraju ono malo Srba sa severa i iz enklava? Pa čekaju momenat da budu sigurni da mi i Rusi nećemo reagovati, slično kao i za Oluju…
Dakle kako god da smo u jadnom stanju, opet smo u boljem nego oni i opet sve zavisi od nas…a to se namerno prećutkuje!
Pozivate se na Stari i Novi zavet…lepo…znate da Srbi jedini slave Krsno ime…e pa da vidimo na primer sv Nikolu najčešću slavu, on nije baš bio pasivan, nego je branio veru i fizički kad rečima nije mogao, pa lepo išamarao onog Arija, na šta su ga „drugoobrazijanci“ izbacili sa Sabora…
pa da vidimo onda sv Jovana Krstitelja,andjela u ljudskom obliku, ugled svima monasima…što nije on ostao u pustinji da se moli Bogu za spas čovečanstva, nego je došao da prekoreva narod „Pokajte se“, pominjao je sekiru koja odvaja trulo drvo od zdravog…caru je javno zamerio bludni život, mada su članovi tadašnjeg sinoda bili pozvaniji da pričaju, ali su ćutali da sačuvaju položaje (carstvo zemaljsko)…
da vidimo sv Iliju gromovnika…isto iz pustinje dolazi u gradove da izobliči lažnu veru u Vaala i Astartu (gradjanizovani trgovački oblik Sina božijeg i Majke božije) i opet protiv vlasti, protiv vladajuće iskvarene crkve koja prinosi na žrtvu upravo sve prorok i pravednike…
na kraju da pomenemo i Hrista Boga koji iz sela Nazareta diolazi u Jerusalim, centar finansija i svakakve izopačenosti…zašto nije ostao u selu? Ne, suprostavljao se itekao i to na sebi svojstven način..šiba trgovce, farisejima (za carstvo zemaljskih privilegija) oštro govori….
e njega baš Njegoš naziva učiteljem…i jeste…on je učitelj svih vitezova: „Da, viteza sustopice tragičeski konac prati, tvojoj glavi bi sudjeno za venac se svoj prodati“..to važi za sve vitezove i Lazara i Karadjordja i Sindjelića i Principa i majora Tepića…
Da li je njihovo delovanje bilo takvo da se “ kose sa sadašnjim realnim stanjem“ kako Vi kažete? Pa jeste..
Da li je čitava naša herojska istorija „košenje sa realnim stanjem“? Jeste!
Da li je to hrišćanski? Videli smo da itekako jeste!
Hoćete rešenje za ovo mrtvilo, pasivnost i apatiju?
Pa evo, Njegoš ga navodi veću uvodu Gorskog vijenca, gde prvo tvrdi da ta nesreća, apatija i „kletva“ je posledica NAŠEG greha, a ne tamo neke zavere…usled čega „postadoše lafi ratarima“, dakle ropstvo i apatija…i navodi taksativno kako se iz toga izbavljamo:
1) Diže narod,
2) Krsti zemlju,
3) Varvarske lance sruši,
4) Iz mrtvijeh (apatije) Srba dozva,
5) Dade Srbu stalne (čelične) grudi,
6) Srpkinje opet radjaju Dušane i Obiliće,
E tek tada i samo tada, „blagorodstvom srpstvo diše, bježi grdna kletvo s roda, zavjet Srbi ispuniše“!
Koja kletva? Lazareva, prema dezerterima i onima koji su zadržali privilegije (carstvo zemaljsko), a nisu bili spremni na žrtvu za zajednicu (carstvo nebesko), i svoju sudbinu tako vezali za sudbinu naroda….
Koji Zavjet? Kosovski ili svetosavski?
Sveti Sava veli: „Mi smo zapad istoku i istok zapadu i osim Nebeskog Jerusalima na zemlji ne priznajemo NIŠTA“!!!
Zar 99-ta nije ispunjenje toga zaveta, kad ne priznajemo ni Amere ni Ruse?
A ko je zadržao privilegije (carstvo zemaljsko) i svoju sudbinu nije vezao za sudbinu naroda, to možemo lepo videti danas na TV-u ih ima koliko hoćete…e zato nas kletva bije gore nego ranije…
Dakle drugog rešenja nema, a ovo naše vekovno rešenje iziskuje žrtve…velike..
a ovo „Vaše“ pasivno rešenje ne iziskuje žrtve? Vidimo u zadnjih par decenija razmere tih žrtvi…razlika je u tome što ih ne podnose podjednako svi, zato iz sve snage upiru da proguraju tezu „drugog obraza“…
Oprostite na opširnosti
1.Zamerke „Krajisnicima“ da su podvili rep i zbrisali sa bojista, medjutim, sa druge strane, autor je u svojim emisijama navodio primer Folklanda, gde su Britanci pokrenuli citavu armadu za jedan obican kamenjar u okeanu i par desetina tamosnjih zitelja…i stada ovaca.Pominje se fer borba, ali ukoliko poslusate ranije emisije autora, cucete, u diskusijama sa slusaocima, kada pominje da Hrvati, Siptari, Muslimani tj Bosnjaci itd, mogu da zahvale (iskljucivo) stranom faktoru za svoje nacionalne „pobede i podvige“ 2.Autor je u svojim emisijama cesto hvalio psihofizicki odnosno sveukupan genetski kvalitet Srba „Dinaraca“.Sada bogami citamo ostre kritike na njihov racun. 3.“Srbijanci“ iz tzv uze Srbije i Srbi „Vojvodjani“, ruku na srce i nisu pokazali neki narociti trud i rezultat u ocuvanju tradicije i identiteta.Prodaju se majka i brat rodjeni za saku evra, tacnije za obecanja, za neku korist, neki materijalni benefit.Identitet se raspada maltene geometrijskom progresijom, ali se ipak bespostedno spocitava sve i svasta, izbeglim i raseljenim Srbima.Osporava im se, sta vise i srpski identitet, pa se etiketiraju kao dodjosi, profiteri, kukavice, pobegulje, kao „Hrvati“, „Bosanci“, „Hercegovci“, „Kosovari“, „Dinaroidi“, „Dukljani“, „Montenegrini“ i tako dalje i tome slicno.Autor takodje u svojim emisijama navodi kako smo svi genetski izmesani, niko nije, da tako kazem, „ciste krvi“, cistog genetskog pula, odnosno DNK.Ne znam stoga, po cemu su to „Srbijanci“ i „Vojvodjani“ toliko izuzetni.Nisu oni sareno cvece, mislim na „Krajisnike“, „Kosovare“ tj „Kosovce“, „Crnogorce“, „Bosance“, medjutim, „Srbijanci“ daleko od toga da su ,,krem srpstva“.Na nasu zalost, skupo ce nas kostati ova unutarsrpska trvenja, spocitavanja, nesuglasice, nesloga, netrpeljivosti, pa cak i otvorenja medjusobna mrznja.Ne treba izbegavati ovakve diskusije, cenim kod autora to sto razbija nase iluzije i zablude, medjutim, mozda ponekada i pretera.Slazem se sa dosta toga iz teksta, autor iznosi objektivne argumente, ali se vidi da je tekst nadahnut i nekim subjektivnim stavovima.Sve u svemu posle ovog teksta nisam ostao ravnodusan.Mislim da smo nacisto propali.Spasa nam nema.Mrzimo jedni druge.Mi Srbi smo pravi mali, potuljeni bednici.Kakvi potomci junaka, velikana…kakvi bakraci.I treba bogami da nas definitivno tresnu i skembaju.Toliko i budaletina vidi i shvata.Srdacan pozdrav za autora.
Postovani Djordje,
Prvo ste napljuvali Srbijance i Vojvodjane, a onda zakljuciste – „skupo ce nas kostati ova unutarsrpska trvenja, spocitavanja, nesuglasice, nesloga, netrpeljivosti, pa cak i otvorenja medjusobna mrznja“. Sta Vi konkretno cinite da se to promeni? I sami pljujete, a onda je zakljucak da je to lose po nase nacionalno bice. Ne razumem tu nasu srpsku stvar – znamo sta ne valja po nas, a ne cinimo nista da to promenimo. Cudno neko pleme smo mi.
Djordje,
eksluzivitet Srbijanaca je u tome što, uprkos svojim manama, vekovima nisu nigde bežali sa svojih ognjišta, naprotiv, BRANILI su svoje i još su drugi dolazili kod njih da se brane…
Moji su evo već 300 godina u Studeničkom srezu i dan danas ih ima…
Dakle, ekskluzivitet je u reči ODBRANA svog ognjišta po svaku cenu…
Neko će reći:“Pa ti Šumadinci i Starovlašani su 80% poreklom iz Stare Hercegovine i Brda! Zar se zlatiborske Ere ne zovu tako jer su poreklom iz Ercegovine?“
Jesu, ali Kradjordje i Lazar Mutap i Arsenije Loma i Jovo Kursula i Tanasko Rajić i hajduk Veljko i Miloš Obrenović su tek u Šumadiji postali junaci… zašto im očevi nisu dizali ustanke u prapostojbini? Zašto svi gore pobrojani imaju ulice u Beogradu, a nemaju u Andrijevici, Kolašinu, Bijelom Polju i Šavniku?
Bilo je pobuna plemena i tamo, ali ni jedan nije doveo do slobode, već eventualno do mogućnosti da se i dalje ne plaća porez…
Dakle, nek Vam bude jasno da je zbog toga Šumadija i Stari Vlah MATICA Srpstva i da Srbi iz rubnih područja: CG, Hercegovina, Krajina, Kosovo, Vojvodina i pogotovo Beograd…imaju gde da se sklone, pa ne brane svoje krajeve po svaku cenu..
Srbijanci, pak, nemaju kud,(da neće možda porodica iz Gruže da se skloni kod beogradske porodice u 30 kvadrata?) pa zato svoju zemlju brane po cenu života, pa čak i po ceenu plate u činovničkoj službi…
Verujem i da će i neka deca sadašnjih Krajišnika i Kosovara, odrasla u užoj Srbiji, biti junaci u nekom budućem „ispunjavanju zaveta“…u to sam siguran….
Ako već mora da se delimo, ja bih podelio na Srbe činovnike i Srbe sopstvenike…na sinove ovih drugih treba se kladiti…
Gomila neznanja i gluposti. Prostor na kome ce postati danasnja Srbija se na desetine puta praznio i punio. I sam Karadjordje „bezi“ pred propast ustanka. Srbi su ocistili Dalmaciju, Slavoniju i Liku od Turaka 150 godina prije Prvog srpskog ustanka, a Turcima nijesu dali na Kordun i Baniju. Kako Aleksa Ivic veli u svojim istrazivanjima Srba u Krajini „dodjose Srbi sve od Biograda i Smedereva“. Dakle te kukavice, manje vrijedni Srbi, su preci mnogi Krajisnika, a ustvari Srbijanci? vidis li kolko ovo tvoje nema smisla?
Da ti Milane imas kucu, zemlju i blizu rodbinu u Hrvatskoj, grobove i secanja kao mi od tamo, nema te sile koja bi te zaustavila da odes i izvadis sve sta ti treba od papirologijje.
Koliko si samo pricao da nikada ne bi dozvolio narodnjake na radiju i da takvi slusaoci nisu sloj koji zelis da privuces pa si pogazio svoju rec da nw nabrajam dalje..
Mi smo se 5 godina borili protiv ustasa i ginuli dok ste vi iz Beograda sa njima pravili dilove i radili nam iza ledja. Kada je pala krajina niste sakupili ni 50 ljudi da protestvuje a sledeci mesec na derbi zvezda partizan doslo je preko 20000. Za vas iz Beograda najbolje je da se pokrijete po glavi i cutite, vi ste najgori sloj zivih Srba bili i ostali. Samo pametujete, radite po drzavu beskorisne poslove te sisate narodni novac i ziviite na racun nas ostalih kao pravi paraziti. Sramite se.
Није било протеста у Београду, и добро јe што га није било. Протест је израз немоћи. Када вам отимају територију, онда идете да је браните, а не да протестујете.
Sramote se vi gospodine za ovakav komentar.A ne mi koje nazivate Srbijancima jer ni Rusi nisu Rusijanci a ni Bugari Bugarijanci.Vidim kako ste odbranili Krajinu.A sad pljujete nas Srbe što smo vas primili u kuću.Ako.1945 ste sa braćom iz Like i CG pobili pola naše mladeži i zauzeli Dedinje.A mi odcutasmo.Pa ste pola veka se bratimili sa Hrvatima i Slovencima!!Nije smeo niko iz Srbije ni popreko da vam pogleda vašu „bracu“.A onda kad su vam dali račun za naplatu kukuj Todore.Uostalom moja daljina braća su bili tamo da vam pomognu.Pa kad su videli vašu „slogu“brzo su shvatili igru.Da ste ljuti na Hrvate ovako kao na nas Srbe i Beogradjane bilo bi iskrenije i zaista za žaljenje.A vi opet po starom kriv je onaj koji me pustio u kuću i dao posao stan kuće da gradimo.A naša deca idu za Australiju i Kanadu…Eeeeee.
Postovani Rade,
A kada smo mi Srbijanci krivi, sto onda ne potpisaste plan Z4, nego pustiste Tudjmana da lize dupe Galbrajtu? Sta su to Mile Martic i Mikelic mogli bitnije da imaju od dolaska americkog ambasadora u Knin? Ovako ste Tudjmanu napravili capras divan i dali mu odresene ruke za Oluju. Sa druge strane kada pljujete po Beogradu, setite se da su SR Jugoslaviji uvedene sankcije zbog vas koje su nam devastirale ekonomiju i ostale stvari. Ja razumem Vasu bol i gorak ukus u ustima, ali ajte da budemo racionalni da malo razmislimo, pa da vidimo da svi imaju putera na glavi. Uostalom sve ljude koji su proterani Srbija je kako tako primila. Pruzili smo vam koliko smo mogli i ne trazimo ni hvala ni nista, to je bila duznost Srbije, samo ne morate na pasja kola da psujete Beograd i Srbijance.
Sankcije Srbiji su uvedene zato sto su zeljeli vojno napasti Srbiju, te je prethodno trebalo omeksati zrtvu.
Rade,
1) ako su Vam kuća, grobovi i bliža rodbina tamo, šta tražite onda u mrskom Beogradu i u beogradskom javnom preduzeću?
Za čoveka je najbolje da bude sa svojima, a ne u mrskoj tudjini sramnih Beogradjana, da se zlopati po javnim preduzećima…
2) ako ste se 5 godina borili, kako je onda pala Krajina? Ako Vas je Beograd izdao, zašto niste ostali da branite ognjišta, nego ste baš došli ovde medju izdajice, koje Vam dadoše bednu činovničku službu?
3) evo po selima Šumadije na Domovima kulture i spomenicima su slike naših momaka koji su poginuli braneći Vaše kuće…pokažite obrnuti slučaj? Ne samo da niste branili naše, nego niste branili ni svoje! Ja moju kuću branim, bez obzira da li mi brat iz Beograda pritiče u pomoć ili zabija nož u ledja…ako mi je sruše, onda gledam da se osvetim…
4) a o „sisanju narodnog novca“, „parazitima“ i „beskorisnim poslovima“ po srbijanskim opštinama i javnim preduzećima za pristojne plate…to ste u pravu…samo ne znam šta Vam bi da se istrčite i priznate…
Zašto Srbijanac?Znači Rus je Rusijanac a Bugarin Bugarijanac.Nije ni čudo što nas sva braća zajebavaju tim imenom.Srbijanci!!!!A oni svi iz Bosne i CG su Srbi!!!
Belgija? Srbijanci ste zato sto ste iz Srbije. Pa bece vojvofjani valjda bit isrbijanci?
Da, da, u pravu si. Vojvodina nije u Srbiji, nego u Tunguziji. Vidim, stiže nam nova nacija – Vojvođani.
Da ti Milane imas kucu, zemlju i blizu rodbinu u Hrvatskoj, grobove i secanja
kao mi od tamo, nema te sile koja bi te zaustavila da odes i izvadis sve sta ti
treba od papirologijje.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
O da, a kad ti treba, uvukao bi se u guzicu mrskim Hrvatima zbog koristi.
Početkom 1990-e s gnušanjem su gledali na hrvatsku šahovnicu, jer je eto
USTAŠKA je. Danas „ponosni“ Srbi žive u Hrvatskoj a nad glavama tisuće
„ustaških zastava sa šahovnicom“. Ne smeta ih, kao što im nisu mrske ni
USTAŠKE KUNE. Mrze Hrvatsku, lagodno žive u njoj, a na dan oluje gorke
suze liju nad neprežaljenom krajinom.
I ne samo to.Spetljali se sa Hdz-om pa zajednicki krali novac za poljoprivredne poticaje, manipulirali s glasovima umrlih, knjizili se na tudju zemlju uz pomoc lopova iz hrvatskog pravosudja, itd.
Britko, jasno, argumentovano. Ljuta trava na ljutu ranu,
Zalopojke nisu lekovite.
Нема се шта ни додати ни одузети! Браво!
Teško je sve ovo ćitati a ne poverovati u istinitost austrijskog istorijskog gledišta, o nama, koje je Medaković često izlagao u zatvorenim intelektualnim krugovima.Pa su ga zbog toga često svrstavali u masona.
Ajde da budem jasniji. Austrijanci su nas odlično skenirali.Međutin naš mit je sve realno potisnuo na mergine zbilje.
Evo Rajs se čita u narodu. Njegove poruke su jasne, dobronamerne i praktične, ali ne vredi, mi teramo po svome, guramo prst u oko najbližem. A volimo neke na daljinu o kojima ništa ne znamo, pa verovatno ih zato i volimo. Niko Rajsa da uvede u osnovno obrazovenje i vaspitanje. Da se lepo odslika naša stvarnost i da kolektivno pogledamo u taj ponor, jer ponort tako neumoljivo gleda u nas. Došli smo dotle da smo počeli da sebi i bližnjima prebrojavamo krvna zgnca i dešifrujemo genetski kod. Razume se onako po naški. srbski. Srbi, Srbijanci a ostali papuanci. Srbija je ovo brale, narod za ne poverovati. Evo kreće planetarni cirkus Guga. Trubači, gudeči, žena zmija, plesačice, igračice,skakačice, džeparoči, mađionićari, iluzionisti.Svega ima ali upitanosti – kuda mi to bre idemo? E toga nema. A što će nam? Kad smo mi i onamo po Božijoj volji Nebeski Narod.
Međutim istorijski zakon nužnosti evolutivnih promena svedoći drugačije: pametni narodi se adaptiraju a bandoglavi nestaju.
(Sve se menja, samo je promena večna)
Mudri Solomon,
Milosevic je zabranio potpisivanje Z4, samo mi jos navedite da niste upoznati sa tim?
RSK je imala municije da ratuje 4-5 dana, nafte za vojsku do 6 dana a znate zasto? 🙂 Pa braca iz Beograda su im uveli sankcije!
Procitajte knjigu „Pad Krajine“ pre nego nazivate ljude dezerterima i kukavicama.
Srbije nije dozvolila ni jedan MIG21 ili MIG29 da bude na aerodromu Udbine a znate zasto? Dogovorili ste se tako sa neprijateljem!
Srbija je izvukla upaljace sa raketa zemlja-zemlja 4 dana pre Oluje, a znate zasto? Imali ste dogovor sa ustasama nama iza ledja!
Trgovine u RSK su bile prazne 3 godine zbog sankcija iz Srbije.
I ne samo to, kada smo dosli u Srbiju zakljucavali ste se po kucama i niste dozvoljavali da napunimo kante sa pijacom vodom nego smo kao prosjaci trazili javne bunare!
I ne samo to, umesto da nas docekate kao braca vi ste nas silom slali na Kosovo kako bi uspeli ostvariti taj skriveni plan zbog koga ste nam uveli sankcije i prodali nas Tudjmanu, hteli ste da nasim glavama zastitite sebe i Beograd od siptara.
Sramite se! Vi ste najgori sloj Srba ikada rodjen!
Lupetanja i mržnje od Rada nikad dosta.Sad kad bi vratio se u 1945 godinu bilo bi teško nama.Jer „najgori sloj“ ,kako nas drug Rade nazva dobio bi po metak.Nije šala.
Zato ce Srbi zbog svojih intelektualnih i prije svega moralnih vrijednosti da zive u jednoj SrBskoj drzavi, Bg pasaluku.
Dragi Rade,
Lepo je to sto vam je Milosevic za sve kriv. Mikelic je svedocio da je Mile Martic sam bio protiv Z4 i da je pljuvao Galbrajta, jer se vozi na ustaskim tenkovima, naravno ne u lice. Ako vas bivsi premijer laze i prodana je dusa, to govori o vama sto ste ga birali.
Ja samo ne znam otkud u Vama tolika mrznja. Ovo mi sve govori u prilog da gospodin Milan apsolutno ima pravo u svemu sto prica.
Pa Vi nista ne govorite protiv Hrvata, samo protiv Srbije. Ta retorika i taj emotivni nastup je ceo srBski nacionalni prostor i doveo tu
gde je. Da Vi vise od 20 godina ne mozete da se pomirite da SMO izgubili rat i jos trazite neke imaginarne krivce. Pa, da RSK je bila totalno realna tvorevina. 14% stanvnistava Hrvatske da drzi trecinu teritorije i jos da je brani. Mozda, u narodnim epskim pesmama.
A i kada vec prozivate. Prebacujemo li mi vama sto ste stotinama godina verno sluzili „cesara“ austrijskog. Sto Vas je vise u Prvom
svetskom ratu ostalo u austrijskoj vojsci nego sto vas je prebeglo Srbima. Sto ste sa Hrvatima cistili Macvu. Sto vam ulica u Busijama nosi ime Svetozara Borojevica, austijskog feldmarsala koji se cak nije ni izjasnjavao kao Srbin, ali vasa megalomanija ga prisvaja iako nije gotovo ni srpski govorio, vec nemacki. Postovani Rade, kada su Srbijanci krenuli sa tresnjevim topom da se bore protiv Osmanlija, vise je Srba pravoslavaca bilo u Bosanskom nego u Beogradskom pasaluku. Pa se nesto ne secam da su se braca od preko Drine slamala da pomazu. U redu, jedno jeste nesebicno pomogli, kada je trebalo Beograd da se ocisti od Beogradjana, kada se sa tolikim zarom borbe osvajali Dedinjsko brdo 1944-e. A Boga mi i kada je trebalo presednistvo da glasa
da JNA brani Jugoslaviju Bogic Bogicevic, Srbin iz Bosne je odlucio u korist neodobravanja. Ja ovo sto sam napisao, sve je u cilju
samo da Vam objasnim da svi imaju putera na glavi. I dokle god to ne prihvatimo, bice nam sve gore i gore. Jer znate kako, uvek je neko drugi kriv. Bog, Milosevic, Nemcki, Amerikanci, Rusi itd. Ja znam da Vama krajiski ponos ne dozvoljava da priznate da ste pogresili, e zato vas je Tudjman i ocistio. A Vi jos uvek pljujte po Srbijancima. ja se ne osecam uvredjenim i opet bih se zalagao da vam se daju prava koja imaju Srbi rodjeni u Srbiji. A, da, doduse mi nemamo hrvatsku putovnicu, pa na aerodromu moramo da idemo na onaj salter non EU citizens.
Ima intervju sa Slobom u kom su ga pitali dal je izdao Krajinu.. odgovorio je da ne moze on da salje mladice iz Srbije a sami Krajisnici nisu spremni da brane svoja vekovna ognjista.
Ocev prijatelj iz Cazina navodi da je vreca brasna tezine 25 kg kostala 750 DM.
Imas intetervju generala 2- og Banj. korpusa koji se cudio otkud 5-om bihackom korpusu Arm. BiH toliko mina za mb. 120 mm. Sve roba iz Srbije.
Iz Zagreba svake noci leti hel. Mi 17 pun oruzja i njemackih maraka za Bihac. A iz Srbije konvojima stize hrana i municija. Raketasi postave zasjedu a hel. svaki put preleti na drugom mjestu. Sve dok nisu
prestali obavjestavati nadredjene. Sto je rezultiralo obaranjem hel. s ukrajinskom posadom.
Budale se mlatile a pametni mlatili lovu na racun ovih prvih.
Dobro znamo da on nije poslao mladice iz Srbije. Da li nam mozes reci ko je branio Krajinu 4 i po godine i ko pobi 8000 ustasa?
Imas svjedocenje Atifa Dudakovica, komandanta 5. Muslimanskog korpusa u Bihacu u kome on veli da su mu Vojska Krajine i Babini muslimani pobilli vise boraca za par mjeseci nego Vojska RS za tri godine. Ko mu pobi tolke mudzhedine ako Krajisnici nijesu bili spremni, moj dobri Garonjo?
Medju tih 8000 „ustasa“ ima dosta neduznih civila, radi namjestenog rata u kojem su se obicni ljudi trebali ubijati. Cemu je sluzilo senlucenje i unistavanje sela i gradova?
Zasto Srbima mete nisu bile politicki i vojni vrh a ne zgrade i stale?
Posto se radi o 8000 poginuli vojnika, rekao bi da medju njima ima jako, jako malo „neduzni civila“.Tj. nema ih.
Поново ћу покушати да пошаљем одговор, будући да јуче није објављен. Текст је по обичају добар и ту нећу ништа додавати, међутим има неколико делова који су спорни.
1. „Како дође август, код нас почне лелекања над Олујом. Руку на срце, најмање лелечу Крајишници, они своја посла гледају, али медији и полудивља патриотска јавност просто повантзрају. „Злочин без казне“, „Зашто Европа ћути?“ и слични наслови, преплављују штампу. Кад Европа ћути двадесет две године, онда само кретен може да се пита зашто ћути.“
Европа ћути зато што је била саучесник у стварању Хрватске, како по питању међународног признања, тако и по питању „Олује“. Оно што је кључно јесте – да ли и ми Срби треба да ћутимо? Да се сврставамо на страну оних који су протерали готово четврт милиона својих становника и оних који су их у томе подржали? Да ли то онда значи да треба да будемо саучесници у злочину над сопственим народом само да бисмо били „интегрални Срби“ као Ви? Проблем у „лелекању над Олујом“ видим једино у томе што се то претвара у неку врсту (мени веома одбојног) кича – чланови и симпатизери СНС-а довлачени из свих крајева Србије у Бусије прошле године су проблем, не и само по себи обележавање 4. августа.
2. „Друго: туча из 1995. је била фер. Бацили смо коцку и изгубили.“
Туча из 1995. године није била фер и на то Вам је један од претходних коментатора указао. Свеопшта тучњава од 1991. (у Хрватској) и 1992. (у БиХ) је била таква да су једнима руке биле везане, а други поред своје две имали и помоћ са стране. СРЈ није смела да 1992. године у Бања Луку испоручи боце са кисеоником, а САД су преко Хрватске транспортовали муџахедине из арапских земаља да кољу по БиХ. Где је ту логика када се говори о „фер тучи“?
3. „И Хрвати су, 1941-е, бацили коцку, па их је Тито помлатио у Блајбургу и отео им 1/3 Бановине Хрватске, па их нисам чуо да кукају колико ми.“
Сваке године су у Блајбургу, не верујем да не знате.
4. „Пред жртвама стрељања у Крагујевцу, 1941-е, бледе све жртве Олује…“
Наравно, само су Срби из Србије страдали. Злочини над осталим Србима и нису злочини. Ко им уопште даје право да се зову Србима?!
5. „Оно што, бар мене, посебно брине, је што наше кукање над Олујом почиње да засењује злочине из Другог светског рата, који су били неупоредиво већи и организованији. Заборавићемо Јасеновац, Јадовно и Паг, да би лелекали над Олујом…“
Брине Вас зато што не увиђате одређене ствари. „Олуја“ и геноцид у НДХ нису одвојени већ тесно повезани догађаји. Зашто је након Старчевића и Павелића, Туђман нови „отац у Хрвата“? Па зато што је решио тзв. српско питање. Усташе су у периоду 1941/45 клале, католичиле и протеривале; а Фрањи је преостало да протера шаку Срба. Јадовно, Јасеновац, Паг и остала стратишта српског народа ће бити заборављена уколико сваке године будемо ћутали пред „еуропском и цивилизираном“ Хрватском. Данас ћутимо о протеривању, сутра о клању, прекосутра ће испасти да Срба тамо никада није ни било.
6. „Просто, са асфалта се нико у вукојебину не враћа, ма колико дирљиво о вукојебини певао и над њом плакао.“
Плаче се и пева о многим „вукојебинама“, само је разлика у томе где се налазе. Не знам зашто су „прекодринске вукојебине“ заслужиле да буду посебно издвојене?
7. „Уместо да се, и поводом Олује, а, богами, и поводом ранијих ситуација, кад су двојица усташа водила по сто Срба на клање, загледамо у себе, ми нисмо пропустили прилику да се загледамо у другога, а себе аболирамо.“
Никада се није догодило да однос убица и оних који су одведени на убијање буде 1:1, увек је број првих неупоредиво мањи. Не верујем да су Срби(јанци) који су водили сународнике на стрељање у Крагујевцу били бројнији од жртви. Уосталом, има ту много фактора – велики број људи некада ни не зна где и зашто их воде, ненаоружани су и рачунају да не могу да пруже отпор, уколико се све одвија у читавом комплексу заиста је упитно шта они могу да учине… Све у свему, беспредметно је расправљати о томе јер се ради о ситуацији у којој би мало ко био паметан. Најлакше је исту доказивати седамдесет и кусур година касније, притом представљајући те несрећнике као некакве овце које мирно иду на клање.
8. „Крајишници су дозволили да им пола браће ухвати маглу пре 1995-те…“
Шта мислите колико њих је „ухватило маглу“ спасавајући живе главе? Лако је живети километрима далеко од тих простора и блатити људе.
9. „Крајишнике занимају само још статусна питања, имовина, пензије и документа.“
Да ли је грех, како то апсурдно звучи, интересовати се за сопствену имовину? За земљу својих очева и дедова? Да ли треба бацити године и деценије свог поштеног рада? И где је ту на крају крајева логика? Они који се отимају око „путовнице“ никада неће имати моје разумевање нити моју подршку. Најобичнији шљам.
10. „Кад се организује, у Београду, неки протест против Олује, свих има на њему, сем Крајишника. Они гледају своја посла, немају времена да се баве тривијалним питањима.“
Има их, само се већи део њих прилагодио средини у којој живи и не прича „завичајним говором“ како сте то ономад написали. Ја сам спреман да се кладим да би ти несрећници навукли на себе још жешћи гнев када би одбијали било какву социјализацију. Елем, једино да извуку мртвог Бабића или Хаџића па да се уверите како не протестују само други за њих.
11. „Ма колико се трудио, не могу да разумем Србе из Хрватске, или барем онај њихов део који нешто тражи од Хрватске. За крв се узима крв, а не путовница.“
Слажем се, али увек када сам покушао да натукнем став како је непојмљиво бити конзумент било чега (хране, пића, музике,…) са Запада који нас је бомбардовао, то не би наилазило на одобравање. Иако је тешки мазохизам узимати туђе, да би у потпуности изгубио своје. Опет, чему издвајање? Мени су исти Крајишници са „путовницама“ као и млади школовани људи који одлазе на Запад.
12. „Ко год од Срба да овде дође и одакле год да дође, ко да је у туђе дошао – само мисли како да отима, харачи и управља. Ми смо, за Србе са стране, не браћа, него хранљива подлога.“
Деца протераних се од малих ногу сусрећу са оваквим спочитавањима. Стандардне мантре – „узели послове, сели у директорске фотеље“. Онда се мало запитате да ли је то истина, пођете од себе и своје породице и схватите да се ради о стереотипима најгоре врсте, јер ваљда смо припадници истог народа. Верујте, најмање 85% људи протераних није се овајдило од доласка у Србију, нити ће је на пасја кола извређати због тога. Грађани ове земље, као и сви други – ни бољи ни гори. Не делује ми као доследно са једне стране етикетирање као отимача и управљача свих Срба који су дошли са стране, а са друге аболирање Хрвата речима да нису ни крокодили ни рогати. Па нису ни сви протерани Срби незахвални господине Миленковићу, као она из текста „Крајишници, ђе ћемо по домовницу?“ која Вам се до данашњег дана није јавила.
Остатак текста је по обичају, на месту. На крају, мене занима само једна ствар. У случају напада на Републику Српску, као нешто што је уз Србију једино са српским предзнаком на Балкану (Црна Гора је то нажалост из дана у дан све мање и мање), ко ће је први издати? Другосрбијанци или србијанске патриЈоте? По мом мишљењу – мртва трка. Први ће то учинити из искреног уверења, други зато што то неће бити њихов рат и зато што је већ поменути курајбер ’14 на Дрини одрадио своје.
P.S. Објективности ради, дајте да једном отворимо дискусију о заслугама Срба из Србије за патње своје браће изван њених граница.
Поента није у ћутању – о Крајини свакако треба причати. Али, прича не може да буде сама себи циљ. Она мора бити у функцији – сјећање на Крајину, без помисли не реванш, је бескорисна и већ заморна кукњава – нешто несрпко и немушко, бар ја тако вјерујем. Кукњава је неефикасна и, што је горе, блокира могућност било какве акције. Да није тако, вјерујем да би странци забранили Вучићу и да помене Крајину, камоли да орагнизује јавне манифестације. Овако, своју озлојеђеност неки од нас „издувају“ на тим митинзима на којима се Хрвати опомену да то што су урадили није лијепо и да им се то не понови (већину, и то треба рећи, у суштини боли уво, посебно у сезони купања).
„P.S….“
Olujom su otjerani i Srbi iz R.S. a ’99-te i Srbi sa Kosova i Metohije.
Vidi vraga, mozda ta „matica“ i ne vodi pro srpsku politiku. U drugom sv. r. ambasada NDH u Bg. Devedesetih zajednicki bankovni racuni Bg. i Zagreba. U Sisku pobiju oko 100 Srba i nesto ne Srba i nikome nista. Gori je zlocin krivo parkirati. Jedan od zlocinaca s vise od 20 ubijenih mirno je zivio i radio nakon rata u Hrv. i Eu.
Prve vijesti o zlocinu su donjeli hrv. mefiji dok su srpski presucivali.
Beograd je skoro pa uvijek imao kvislinsku vladu, koja je svojom izdajom i pokvarenoscu stvarala probleme Srbima i ne Srbima. Tako da manjim dijelom stoji hrvatska primjedba o Srbima kao „remetilackom faktoru“ i to zbog povjerenja u bg. lopove i izdajnike.
Ovo za ijekavicu ti je tocno.Kad progovorim ijekavicom ovi „Srbijanci“ me nazovu ustasom. Jbg. moj je djed 1941 silom prilika jurio ustase sjekirom i vilama jer je su bg. „djenerali i politicari prvo naoruzali ustase preko macekove straze, a zatim su 1941 izdali i srpske vojnike utovarili u stocne vagone i poslali na rad u Njemacku.
Da su Srbi zivjeli u Austrougarskojo monarhiji nebi im se dogodio Jasenovac.
Kako rece Milan, kada je oslobodjen Bg. u srp. ustancima u Bg. nije bilo Srba. Pitaj Boga dragog od cijih su muda nastali ovi danasnji. Nacionalna pripadnost postaje anahron pojam.
Rece Karadza da AU i otomanski Srbi nemogu zivjeti zajedno. Zasto je to rekao?
Zalim zbog pravopisnih gresaka, kucano na tel.
a dta mi vojvodjani da kazemo. Pored navedenih imamo i vas srbijance.
A Vojvodina je na Marsu?
Zorane Vojvodjanine ,misliš li da ideš dalje pa za par godina zdravlje Bože ,budeš Sremac ili Banacanin u nacionalnom opredeljenju?Samo da što dalje zbrises iz Srpstva.A onda i iz Vojvodjanstva.Kao Montenegrini.Jer neki CG neće više da budu, ne samo Srbi, nego ni Crnogorci.Moj predlog je da pobegnete dragi Zorana što pre iz Srpstva i za svaki slučaj i iz Vojvodjanstva *Sremstva ili šta već.I odmah se priključiti Eslimima.To je em daleko em zdravo za nas preostale Srbe.
Dobar si Milane ,svaka cast za radio video emisije na you tube a tek sad otkrih i ovaj blog…Poz….