Зашто је тако мало учињено за суочавање са предстојећом глобалном катастрофом
Климатолози и други научници су у протеклих неколико година сукцесивно публиковали низ анализа које показују да нас у будућности очекује катастрофа уколико одмах не предузмемо кораке за оздрављење. Али да ли је једна четири деценије стара студија то већ предвидела?
Та је студија, објављена 1972. године као књига Границе раста*, предвидела је да ће индустријска производња почетком 21. века значајно опасти, после чега ће смртност да порасте услед недоступности услуга и хране. То ће на крају да проузрокује драматично смањење светске популације. Прецизније, предвиђено је да ће индустријска производња per capita почети стрмоглаво да пада од 2015. године.
Значи ту смо. Упркос годинама стагнације које су уследиле после најгорег економског слома у време Велике депресије, ствари нису тако лоше. Бар за сада. Иако су оригинални аутори Границе раста, предвођени Донелом Медоуз (Donella Meadows), упозоравали да њихова предвиђања не треба везивати за неки специфични датум, реални трендови у протекле четири деценије нису далеко од предвиђања која даје модел из студије. Скорашња процена закључака оригиналне студије из 1972. године потврђује да су сва њена предвиђања на путу да се остваре.
Нова истраживачка студија коју је објавио Грејем Тарнер (Graham Turner) са Универзитета у Мелбурну носи недвосмислени наслов Да ли нам предстоји глобални колапс? Као што видите из наслова, др Тарнер није оптимиста.
Он је само последњи у низу истраживача који звоне на узбуну. Претходног месеца ажурирана студија 19 климатолога предвођених Џејмсом Хансеном показује да ће континуиране емисије гасова који стварају ефекат стаклене баште подићи ниво мора за неколико метара у следећих 50 година, изазвати све јаче олујне ветрове и довести до значајног захлађења у Европи. Још два скорашња истраживања су показала да је човечанство већ осудило себе на раст нивоа мора од шест метара, а друга група од 18 научника је показала да је планета већ прешла неколико тачака са којих нема повратка. За све то време владе земаља и даље се држе идеје да ће „зелени капитализам“ уз помоћ чаролије извући човечанство из кључалог лонца.
ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ ПО СТАРОМ
Глобално отопљавање је данас бар призната чињеница премда је реакција светских влада јадно неадекватна. Порука књиге Границе раста није 1972. године била дочекана са добродошлицом; напротив, књига је била нашироко исмевана. Подешавајући параметре математичког модела ради тестирања различитих могућности, аутори су истражили неколико сценарија глобалног еколошког и економског модела и закључили да су „прекорачење и колапс“ неизбежни уколико се настави „по старом“, односно без значајних промена у економској активности. Није потребно рећи да до тих промена није дошло.
У моделу „по старом“, капитал потребан за екстракцију све оскуднијих ресурса постаје довољно висок да гуши друге потребе за инвестирањем истовремено кад ресурси постају исцрпени. Индустријска производња почела би да опада око 2015. године, али би загађење околине наставило да расте, а све мање инпута би било на располагању за пољопривреду, што би резултовало смањеном производњом хране. Повезано са опадањем услуга у здравственој заштити и образовању узрокованих мањком капитала, смртност почиње да расте око 2020. године а светско становништво се смањује по стопи од око 500 милиона по деценији од 2030. године. Према др Тарнеру:
„World3 модел је симулирао резерве необновљивих и обновљивих ресурса. Функција обновљивих ресурса у World3 моделу, као што су пољопривредно земљиште и дрвеће, би могла да еродира као резултат економске активности, али би та функција такође могла и да се опорави уколико се предузме промишљена акција или се штетна активност редукује. Стопа опоравка у односу на стопу деградације утиче на то када ће се достићи праг или се пробити лимити као и на магнитуду потенцијалног колапса.“
World3 компјутерски модел је симулирао интеракцију у оквиру и између параметара становништва, индустријског капитала, загађења, пољопривредних система и необновљивих ресурса, постављених тако да захвате и позитивне и негативне повратне спреге (feedback loops). Др Тарнер пише да промена вредности параметара само одлаже тренутак колапса. Садашњи бум у фракингу природног гаса и екстракцији нафте из катранског песка нису били антиципирани 70-тих година, али експанзија нових технологија у експлоатацији ресурса одлаже колапс за „једну до две деценије“, након чега се пад још више убрзава.
Колико се, дакле, можемо поуздати у истраживање старо 40 година? Др Тарнер процењује да се реални показатељи околине, економије и популације у протеклим годинама „снажно поклапају“ са оним што модел Граница раста очекује од уобичајеног понашања „по старом“. Он пише:
„Уочена индустријска производња per capita илуструје успоравање раста, који је конзистентан са достизањем максимума у сценарију „по старом“. Према овом сценарију, индустријска производња per capita започиње изразиту промену и пад од око 2015. године. Уочена храна per capita се углавном држи у оквирима модела из Граница раста, са занемаривом брзином пораста у односу на брзину пораста становништва. Стопа писмености показује сатурацију тренда раста, док производња електричне енергије per capita… расте брже и у већем је складу са моделом.“
НАФТНИ ВРХУНАЦ И ТЕШКОЋЕ У ЕКОНОМИЈИ
Растући трошкови производње енергије након нафтног врхунца учиниће већину преосталих резерви нерентабилним за експлоатацију. Ово је критична тачка у сценарију колапса. Како је све више енергије потребно за екстракцију ресурса и како је њих све теже експлоатисати, нето енергија из те производње наставља да пада. Џон Мајкл Грир (John Michael Greer), писац који се бави нафтним врхунцем, примећује да, као што је све више енергије потребно за производњу челика у односу на период пре једног века услед нижег квалитета гвоздене руде, тако је и данас потребно више енергије за производњу енергије.
Нето енергија из производње нафте је драматично опала током година, пише Грир:
„Врста плитких нафтоносних поља која су изградила нафтну индустрију САД има нето енергетски однос од чак 200:1; другим речима, мање од кварта нафте је потребно да би се покрили трошкови екстракције барела нафте, све остало је чиста добит… Како се крећете према све нижим градацијама сирове нафте, ова привлачна једначина постаје све мање атрактивна. Просечан барел нафте из конвенционалних нафтоносних поља у САД данас има нето енергетски однос од 30:1… Количине нафте из нових извора, који су допринели садашњем паду цена, не долазе из конвенционалних извора са односом 30:1… Оно из чега су овог пута створене додатне количине су мешавина катранског песка и хидрофрактурисаног шкриљца, који су веома ниско на скали квалитетне сировине за производњу…
Озбиљна тешкоћа са сировином која се добија из катранског песка и шкриљца је да морате да уложите много више енергије у сваки добијени барел еквивалентне енергије него што је потребно са конвенционалном сировом нафтом. Прецизни бројеви су предмет полемике, а прорачун свих потребних енергетских инпута је врашки компликован процес, али је однос сигурно далеко мањи од 30:1 а кредибилне процене спуштају однос за катрански песак и шкриљце на ниво једноцифрених бројева. Сада се запитајте ово: одакле долази енергија потребна за екстракциони процес? Одговор је, наравно, из истих оних глобалних енергетских извора којима наводно катрански песак и шкриљци доприносе.“
Ова редукована расположивост енергетских извора и повећани трошкови експлоатације доводе до ивичне тачке о којој говори др Тарнер:
„Савремено истраживање везано за количине енергије потребне за екстракцију и испоруку јединице енергије добијене из нафте показује да су се инпути повећали готово за десет пута. Није битно колика је резерва ресурса ако се процес екстракције не може обављати довољно брзо или су неки други оскудни ресурси, потребни за друге сврхе у економији, такође неопходни и за процес екстракције. Нафтни и гасни оптимисти запажају да је екстракција неконвенционалних горива економична само ако је цена тако добијене нафте већа од 70 долара за барел. Они радо потврђују да је доба јефтине нафте завршено, али очигледно не примећују да су скупа горива знак ограничења стопе екстракције и инпута који су неопходни. Управо су ова ограничења оно што доводи до колапса у моделовању сценарија ‘по старом’ из Граница раста.“
НОВА НАФТА ЈЕ ПРЉАВА НАФТА
Тренутни пад цена нафте и гаса неће бити перманентан. Спекулације везане за разлоге због којих Саудијска Арабија, далеко највећи светски извозник нафте, наставља да фуриозно испумпава нафту упркос катастрофалног пада цене, често се концентришу на процену да су производне цене Саудијаца ниже него на другим местима и да стога они могу да привремено поднесу губитке како би истиснули конкуренцију која у таквој ситуацији мора да послује у црвеној зони.
Ако се овај сценарио оствари, несташица нафте ће поново постати актуелна а са њом ће и цена поново да порасте. Али тешкоће за економију неће нестати; сви лако доступни извори нафте су већ одавно исцрпљени. А извори недавног повећања производње – катрански песак и уљни шкриљци – значајно доприносе глобалном отопљавању, што представља нову опасност на хоризонту. Проблем везан за катастрофалну промену климе услед глобалног отопљавања је данас много боље схваћен него 1972. године, а ми већ сада трпимо последице.
Пошто је дискретно приметио да су ови гигантски глобални проблеми „наишли на озбиљан отпор од стране моћних друштвених сила“, др Тарнер закључује:
„Изазовна лекција из модела Граница раста је да се глобални еколошки проблеми обично међусобно преплићу и да их је немогуће третирати као изоловане феномене. Друга поука је да предузимање превентивне акције далеко пре него што се проблем манифестује има највећи значај. Нажалост, подударање измерених параметара са динамиком коју предвиђају Границе раста, указују на то да се ране фазе колапса могу очекивати у наредној деценији, а можда и да су већ наступиле. Из рационалне перспективе базиране на процени ризика проистиче да смо већ прокоцкали протекле деценије и да припрема за колапс глобалног система сада има већи значај од покушаја да се колапс избегне.“
Заиста отрежњујуће. Оно што је остало неизречено је питање зашто је тако мало учињено за суочавање са предстојећом глобалном катастрофом. Уколико бисмо се ослободили ограничења, није тешко препознати „моћне друштвене силе“ као најкрупније индустријалце и финансијере светског капиталистичког система. Све док имамо економски систем који дозвољава приватном капиталу да се неограничено акумулира на ограниченој планети и да истовремено екстернализује трошкове у систему који захтева бесконачан раст, нема праве перспективе за драстичне промене неопходне да се суочимо са веома болном будућношћу.
Ако је неко истраживање спроведено у прошлости, не значи да из њега не можемо да учимо чак и ако допустимо себи извесну меру скептицизма везану за сценарио брзог колапса након нафтног врхунца. А ако се вратимо још даље у прошлост, настављају да нас прогоне речи Розе Луксембург: социјализам или варваризам.
___________
* Granice rasta, Izvještaj istraživačke групе Massachusetts Institute of Technology za nacrt Rimskog kluba o dilemama čovječanstva, Zagreb (Stvarnost) 1974, 1978.
Превео ИВАН Т. ЛУКИЋ
Текст преузет са сајта Нови Стандард
http://www.politika.rs/scc/clanak/5669/Паукова-мрежа-српских-тајкуна
Ја имам резервације према оваквим порукама, јер
о Онај ко има моћ је склон да шири приче које вас држе у бризи и напетости, то из детињства знамо
о Западом влада есхатололошки поглед („Биће скоро смак света“) већ миленијумима, и то је мантра која се обнавља вешто користећи језик науке, док је у суштини одвојена од чињеница
о Теорија руских научника по којој је нафта обновљив ресурс који нема везе с фосилним пореклом се може показати као тачна
о Lewis Dartnell’s „The Knowledge“ је анализа технолошких могућности након велике глобалне катализме. Она показује да ће Пад бити доста мек, да ће након њега живот бити много удобнији него након великих колапса у прошлости.
о Технологије обновљивих извора енергије се развијају све брже, и то води да ће у року од четврт века углавном заменити нафту и гас
о Само прошле године, климатолози су у угледним научним часописима објавили на стотине чланака који побијају причу о антропогеном глобалном загревању (претражити 250 skeptic papers from 2015).
и тако даље
Иване, ја такође имам резервације према гомили непотркепљених небулоза које сте Ви овде навели.
Nikola, чим сам прочитао прве три речи вашег коментара, препознао сам му карактер: одбрусит, без конструктивног садржаја, непријатељски. Ви, Никола, избегавате питања и теме које су се отвориле. Заобилазите их, користећи управо једну вашу небулозу, док други читаоци, с можда више разумевања него што се ви претварате да га имате, виде да је све пре вашег коментара било у оквиру коректности.
Да вас питам, зашто покушавате да заобиђете питања користећи такву тактику дезинформације, у свету познату као правило бр. 9: „прави се тупав“?’
Тактике дезинформације и недостатак мозга препуштам Вама. То Вам је очигледно главна и једина специјалност. Делујете ми као један обичан бот, или као неко ко се сакупљањем погрешних информација интензивно труди да докаже неку непостојећу памет и могућност предвиђања будућности. Као доказ за то имате изворе које сте Ви сами навели. Левис Дартнел? Њега озбиљно схватају једино фанови научне фантастике и људи који се друже са Чика Алцхајмером.
Према томе, свака даља расправа са Вама се служи никаквој сврси.
Itekako vredi pročitati originalni rad (Meadows-Limits to growth) i ovu Turnerovu analizu, implikacije su veoma značajne i sežu znatno dalje od onoga čime se ti tekstovi originalno bave. Zanimljivo je primetiti da Meadowsov model predviđa kolaps čak i u scenariju sa neograničenom količinom resursa i energije (tj. da su svi resusrsi potpuno obnovljivi) samo iz drugih razloga, jedini scenario koji izbegava kolaps je onaj u kome je zaustavljen industrijski rast.
Današnja civilizacija troši enormnu količinu energije uglavnom iz neobnovljivih izvora i bez ikakve perspektive da nadje zamenu što očigledno ne može da traje beskonačno. Pri tome je glavna svetska valuta vezana za taj neobnovljivi resurs(petro-dolar) koji predstavlja kapital cele planete a ne nešto što smo sami proizveli i čija se eksploatacija predstavlja kao profit. Ovo je verovatno najveći izazov sa kojim se suočavamo, civilizacije su nastajale i propadale i ranije ali ovo je jedinstveno: ovde se radi o jedinstvenom ciklusu koji se odnosi na celu vrstu a ne na neku određenu civilizaciju. Ako se dopusti kolaps zbog iscrpljenih rezervi fosilnih goriva to je točka bez povratka. Više nema nazad, to jest napred u evolucionom smislu. Ni jedna industrijska revolucija više neće biti moguća, nema više jednostavnih goriva, resursi koji su nekada bili lako dostupni sada su na stotine metara pod zemljom i ako se izgubi moderna tehnologija ekspoloatacije oni su izgubljeni zauvek. Vraćamo se nazad u društvo sa manjom negentropijom (da izvinete na izrazu, Schroedinger je to prvi upotrebio u „What is life?), a kada nema mašina i tehnologije rad će obavljati ljudi. Kao i ranije kroz istoriju, jedini mogući oblici društva tada postaju robovlasništvo ili feudalizam u nekom obliku, što je diktirano drugim razlozima. Pretci i potomci će se tada najzad odlično razumeti, živeće isto kao i njihovi potomci, i njihovi potomci za 100 generacija, za 100 i 10000 godina biće negde 10-14 vek, nema dalje. Šansa da će Srpski seljak obrađivati svoju slobodnu Srpsku zemlju i čuvati svoje tradicionalne vrednosti su ravne nuli. Niti će biti slobodan niti će zemlja biti njegova (da izvine gospodin Milenković). Naša sadašnja znanja i veštine će postati neprimenljive ili potpuno izgubljene. Što bi Michael Jackson rekao: That is it! Nema dalje. A ovo je možda samo 2 generacije daleko, Danas rođeni klinci neće verovati da nam je nafta koštala 30$, njima će biti 3000 ako je bude bilo makar za petrolejku kad budu punili 50. godinu. Alternative? Pa dobro, svedi populaciju na „zlatnu milijardu“, napravi kastinjsko društvo nultog rasta i potpune kontrole pa će elita u njemu na miru posisati sve preostale resurse. Ne verujem da će uspeti, mada se ozbiljno radi na tome. Druga alternativa: pa, nadati se da će prva propasti pa da vidimo. Uz napomenu da fuzioni reaktori (ako su uopšte mogući, sa današnjim znanjem i tehnologijom nisu, možda nisu ni teoretski) ili bar usavršavanje postojeće tehnologije (torijumski ciklus itd.) mogu da kupe neko vreme ali sami ne rešavaju problem. Ceo koncept je pogrešan, samo bi puklo na drugom mestu nešto kasnije. Predpostavljam da će za 50 godina svet biti izazovno mesto za život, da se tako izrazim, a verovatno ću prisustvovati barem početku toga.
Na kraju, pošto se ta Meadowsova knjiga zajedno sa Rimskim klubom obavezno provlači kroz skoro svaku konspirologiju (Coleman, Estulin pa na dalje), na strani 195 Engleskog izdanja su autori povodom nekih mogućih rešenja između ostalig lepo upozorili: „…Ako se takav akt sprovede od strane bogatih država, to će biti finalni čin neokolonijalizma…“ Izvinjavam se što odužih.
Слоба БГ
Прво, хвала ти на својеврсном приказу књиге. Признајем да тек треба да нађем времена да је прочитам. Колико сам схватио, ради се о префињеној анализи која је вредна читања, макар и била погрешна у неком сегменту.
Друго, зачудио сам се што ти, као и други, кажеш каже да је свет „без икакве перспективе да нађе замену“ садашњим изворима енергија. Потенцијали за развој експлоатације енергија сунца и ветра су далеко већи од данашње укупне потрошње целог света.
Ето, „Sunce ti kalajisano“ (little_radojica) води онлајн дискусији наших инжењера око тога. Већ постојећи развој експлоатације ових енергија је довољно висок да улива велики оптимизам. Употреба соларне енергије расте експоненцијално.
Игнорисати ове чињенице …
Iako sam malo odužio komentar pa je možda nekome promaklo, poenta je bila da je da neograničen izvor energije NIJE ograničavajući faktor, čak i sa pretpostavkom da postoji kolaps je neminovan u ovim uslovima samo zbog drugih razloga. Lepo je što upotreba solarne energije raste eksponencijalno ali rastu i druge stvari, a neograničen eksponencijalni rast ima nezgodnu osobinu da nije moguć u nedogled, setite se one mozgalice sa jednim zrnom pirinča na prvom šahovskom polju, dva na sledećem…šta bude na zadnjem. Osim toga upotreba solarne energije na Zemlji ima neku tradiciju, nekoliko milijardi godina po prilici među svim živim vrstama. Sva energija koju koristimo, hrana koju jedemo, biodizel ili etanol koji sipamo u auto, ugalj i drvo za loženje, nafta… je solarna energija, proizvedena nuklearnom reakcijom na Suncu, samo je u međuvremenu promenila oblik više puta. Osim naravno nuklearne energije na zemlji, nju je omogućila neka druga zvezda koja je davno umrla i tada stvorila potrebne materijale. Da moje pisanije ovde ne bi bilo duže od Milenkovićevog ostao bih na ovome, pošto je cela tema veoma zahtevna i obuhvata mnogo više oblasti. Ovde može da se vodi lepa diskusija ali da ja znam rešenje sve one tipove na A bi zaboravili, od Aristotela do Anštajna i pominjali samo mene. Evoluciona biologija je jedina nauka koja ima odgovor na sve ovo, i on je za divno čudo uvek ispravan.
Добро, Ја сам већ кренуо у читање књиге „Границе раста“ – и сазнао да она уопште НЕ каже „kolaps je neminovan“.
Уместо тога, аутори књиге дају упозорења против раста индустрије и против конзумеризма.
Они се позитивно залажу за развој који је еколошки и социјално обазрив и одржив.
То је Ганди бриљантно сажео овим речима :
~ На свету има довољно за свачије потребе, али не и за свачију похлепу. ~
Олигархије су главне у похлепи.
Олигархије су такође они који шире страх и немир због последица _њихових_ похлепа.
Баш они воле да се ми бринемо о екологији, и општем људском штеточинству и грешности, док систем у коме су они на врху пирамиде треба да прихватимо као судбину.
,Усудићу’ се да кажем да сам против тога.
Колапси економских система се кроз историју стално дешавају. Шта је онда, крајња последица и закључак који треба о њима извући? Велики историчар капитализма Фернанд Бродел је већ давно утврдио да се увек једне те исте западне олигархије излазе све моћније из сваког од тих колапса.
И овај чланак којег је Миленковић пренео, и књига „Границе раста“, заобилазе, као киша око Крагујевца заобилазе тему система моћи и тачно ко шта узрокује. И тиме они наводе воду на воденицу гангстерских интереса.
Броделов историјски образац је различит од визије нашег домаћина Миленковића, по којој би управо након колапса почело наше поновно национално уздизање, са села.
Миленковић је, као и ја, заљубљен у обрасце пасторалног начина живота. Обојица мислимо да сеоски живот има велику перспективу. И одговорно тврдим да су наши преци опстали користећи мождане вијуге до максимума. Од преживљавања су стварали мале науке: шта се може којим делићем иметка. Прича о њиховом војничком животу и традицији,, ме подсећа на карикатуру где ситна риба покушава да поједе велику. 🙂
Sve ovakve studije, ili modeli kako moderna pseudonaucna svest voli da kaze, su u stvari upravo to..pseudonauka. Dakle rec je o interpolaciji nekog „modela naucnih istina’ na buduci tok. To se protivi i samom osnovu galilejske naucne metode“ a to je repetibilnost eksperimenta. tj. fenomena. Toga u ovakvim sistemima, pa ni u vecini tzv. hunanistickih ili cak i ekonomskih „nauka“ zapravo neima. Sve su to inteligentne, ali mainstram i akademske svakako, tlapnje. Svet ne sledi ni jednu od njih te stoga ni jednom od njih nije moguce projektovati buduci tok.
Verodostojni tok sveta je duboko skriven racionalnom posmatracu. Taj tok je u stvari inherentno ne-linearan. I vise od toga, on je hiper-dinamican. Mala, neocekivana duboko spiritualna promena u sistemu moze da prozvede izvanredne posledice, cak citav jedan novi poredak stvari u ljudskoj ravni i to za celu epohu unapred. Dakle bez obzira na sve strahove i zebnje mozda mi u stvari tek ulazimo u jedan potpuno novi, nekim tek slutecim tehnologijama, matematicko-prirodnim spoznajama i sl. omogucen Svet, jedan za sad jos uvek skriven Kosmos.
U krajnjem, rec je dakle vrlo cesto o samom polazistu, o vjeruju koje vodi pisce tj. modelare ovakvih i inih studija. Oni su ovde omedjeni jednom racionalistickom pragmom i vrlo upitnom interpolacijom. To je postala i inace mainstream praksa poslednjih cak decenija u svetu teoriske fizike ili tzv. naucne kosmologije. A u biti, ako samo jedna jedina mala osnovna pretpostavka ili aksiom takvih sistema bude oboren sledecim iskustvom ceo takav sistem, tj. model, kolabira. Samo se do tada veoma dobro zivi od prodaje postojece paradigme. Medievelna Teologija na delu.