facebook
radio2m_logo

winampwmpreal-playerquick-time

yt-1

УКЉУЧЕЊЕ У ПРОГРАМ

: 011 26 53 760

: radio.2m4

ПРЕУЗМИ АПЛИКАЦИЈУ ЗА ТЕЛЕФОН

app-storegoogle-play

Милан Миленковић: Слабо капирање је егзактна наука

Милан Миленковић: Слабо капирање је егзактна наука

После мог текста Хероји и „хероји“, длака је фалила да будем линчован од овлашћених патриота. Неки од таквих су се, чак, чудили што не пуштам коментаре у којима ми помињу мајку, што је, у патриотској визури света, сигуран знак да су моја демократска расположења под упитником. Било је и претњи да ће ми пресудити по кратком поступку, због чега ћу почети да се тресем од страха чим завршим овај текст.[1]

Прво што ми се, у патријотском предистражном поступку ставља на терет је да нисам патриота.[2] Ту тачку оптужбе одмах прихватам и признајем да су тужитељи у праву. Помињући, наиме, у тексту самоубиство генерала Праљака, омакло  ми се да кажем да је то и херојски, и патриотски чин. На то су шампиони патриотизма одговорили да самоубиство није хришћански чин, уз потпитање зашто се ја нисам убио, ако сам већ патриота (што, опет понављам, никад нисам тврдио). Тиме су ме ставили пред тужан избор: ако се не убијем, нећу бити патриота, а ако се убијем, нећу бити хришћанин.

Пошто је неопатриотизам увек уско скопчан са неоправослављем, глупаве конструкције су неизбежне. Наиме:

1. Нико није дужан да буде хришћанин

2. Нико није дужан да буде православан

3. Ко ми, од неопрвославаца, нађе сентенцу из Светог писма која говори против самоубиства, частим га вечером; у питању су поповске баљезгарије и тумачење оних Христових речи које нису ни изречене и, најзад,

4. Ако су неоправославни неопатриоти у праву, Сиђелић, Коста Војиновић и мајорТепић морају овог часа да буду анатемисани као самоубице, односно не могу да буду српски хероји, већ само лош пример антихришћанског понашања.

Неопатриоте, генерално, имају своје мишљење о свему, само се не слажу с њим.

Што се самог Праљака тиче, српски хомо новуси не капирају просте ствари: ако одбијамо да је Хашки трибунал праведно судио Србима, морамо да одбијемо, ако мрву памети имамо, и да је праведно судио Хрватима. Хашки Левијатан мора да се одбије у целини. Овако, ако патриоти са квоцијентом интелигенције равним зеленој салати, кажу да је пресуда неком Муслиману или Хрвату праведна, а да су само Срби неправедно осуђени, Трибуналу се даје легитимитет, односно признаје се да је то суд правде, са одређеним промашајима. Хаг се, да је мало памети, као што није, мора одбити у целини, без обзира коме се суди. И ми, и Хрвати смо упали у клопку, а како смо паметни није ни чудо, да кукамо кад осуде неког нашег, а сециримо кад надрља неко други. Ни ми, ни они, нисмо смогли снаге да одбијемо Хаг као икакву мериторну институцију.

Што се тиче идеје да ни један непријатељ Срба не може бити јунак, она је идиотска сама по себи и не би требало да буде предмет иоле озбиљне расправе. Да ли су Праљакове трупе убијале Србе? Не, доносили су им белу кафу и кифле у кревет, као и ми њима. Даље: ако одбијамо, а ваљда нисмо толико луди да не одбијамо, командну одговорност када су наши генерали у питању, ваљда онда схватамо да би исто правило требало да важи за Хрвате. Ако Хаг није хтео или смео да успостави једнаке критеријуме, ми можемо и смемо. Овде, без обзира да ли се ради о Хрватима или Србима, навијање не помаже да се сагледају околности, људи и догађаји. Навијање је добро за стадионе, за политику и историју није.

Уосталом, пресуду Крајини није донео Праљак, него Београд и Пале, у којима су се ројили наши „хероји“.

Наши херојски генерали су се квалитетно завукли у гузицу Слободана Милошевића а, кад се серва окренула, штековали су се у гузицу Ђинђића и Коштунице.[3] Склапали су се лични аранжмани[4], коме кућа, коме издржавање за продицу, коме породични бизнис. Херојски су се певале оде Слободану, па после петооктобарцима.

Никада више хероја нисмо имали, него деведесетих, и никада горе нисмо прошли. Изгледа да је мањак хероја бољи за српство, него оволики вишак.

Нама, заправо, владају стереотипи, јер нас ослобађају потребе да мислимо и расуђујемо. Још једном понављам: хероји нашег доба су они момци који су, у рђавим авионима, полетели на НАТО кољаче, као и момци са Кошара, који, пре него што су та херојска дела учинили, нису склопили аранжман о становима, кућама, бизнисма и издржавању породице. Ако су они истог ранга, као они који су аранжмане склапали, онда с нашим мишљењем нешто није у реду.

Из закључка да сумњам у официјелне хероје, уследио је, не знам по којој и каквој каузалистици, закључак неопатриота да сам ја лично кукавица. Иако, као што рекох, не видим везу, мирне душе могу да кажем да нисам кукавица и да све те храбре новопатриоте позивам да дођу и да се лично увере, односно да њихову храброст ставимо на пробу.

Добио сам, како то код Срба ред и обичаји налажу, етикету да сам плаћеник (да’л страни, или домаћи, не могу да се сетим) и то од људи који се са мном возе истим аутобусом. Да сам плаћеник, ваљда бих имао макар раздрнданог „Југа“. За године плаћеништва, не стекох ни кола, ни гарсоњеру, ни било шта крупније од одеће и обуће.

Чуо сам и прозивке да сам комуниста и да сам Вулинов кадар. Тачно је да сам био у ПС и тачно је да сам социјалиста. И тачно је да сам изашао када сам увидео. То нисам никад крио и нисам се никад променио: то сам од младости и с тим ћу умрети. Иако живимо у времену у коме се, како нас учи наш председник,  само магарци не мењају, ја се, ето, не промених и сад добијам пацке од оних који имају исту философију као председник; променили су се и сад прогањају све оне који нису. Да је верски моменат у питању, они би били потурице, које прогањају оне који су остали у вери дедова.

Постало је већ бљутаво ово уобичајено српско дифамирање, јер се њиме не оспоравају аргументи, већ личности. Напишете текст и сазнате ко сте и шта сте. Нема везе шта у тексту пише, нема везе шта су чињенице, шта су аргументи и противаргументи: ви сте такви и такви! Колико год се трудио, дакле, дифамацију могу да објасним једино завишћу.

За читаву ову причу је важно следеће: хоћемо ли уважити чињенице, или ћемо понављати две деценије старе мантре, које нам је у главу усадила још Милошевићева пропагандна машина?  Патриотско-клерикалне будалаштине мантрају још само они који су плаћени или уцењени да то раде и они други, који лупетају услед неразумевања и незнања. На крају ове шарлатанизације, у коју је удробљено све, од Земље као равне плоче и Срба, народа најстаријег, до масона, илумината, ХААРП-а и ванземаљаца – прича које продају давно заврбовани кадрови служби, пророци и скидачи магије, они који су, до јуче,  носили петокраку, па намакли крстачу око врата, климактеричне бабе и теоретичари завере од заната, испливаће поново чињенице живота – хладне и неме. Од тога да ли ћемо их видети какве јесу и покушати да нешто са њима урадимо, или ћемо се правити да их не видимо, па ћемо и даље мантрати офуцане патриотске пароле, зависиће нам и будућност, а будућност припада онима који поштују чињенице.

Питања која, дакле, овде постављам, сасвим су независна од тога да ли сам ја фуњара, кукавица, издајник, кроатофил или Луцифер лично, а то су:

1. Да ли је херој онај ко склапа личне аранжмане са непријатељем?

2. Да ли је херој онај ко склапа личне имовинске аранжмане са властима да би отишао у Хаг?

3. Да ли је херој онај ко је, мимо уставне обавезе, дозволио пуч, па се, после пуча, слизао са пучистима?

Слутим да ће одговори, после уобичајеног запишавања аутора, бити типа „да, али…“, или „није то баш тако“, што је прави мач у рукама сваког патриоте од заната. Родољуб без релативизација и рационализација није прави родољуб.

Молим коментаторе, дакле, да се уздрже од коментара, ако не могу да одговоре на ова три питања. Слободно могу да напишу да сам ја унукј Анте Павелића, хомосексуалац, вуцибатина, или хрватски плаћеник, али нека одговоре на ова питања.

[1] Ако ми се икад неко буде појавио на вратима са утоком у рукама, то ће значити две ствари: 1. Није патриота по занимању и 2. није ми претходно послао мејл да ће ме убити

[2] Ја то, имам хиљаде сведока, никад нисам ни тврдио. Чим чујем неког да сам за себе, а да није питан,  тврди да је поштен, да је швалер, да је патриота, или православац, знам да је реч о фуњари. За себе не говорим да сам патриота, да не бих упао у лоше друштво; мама ми не да да се дружим с таквима.

[3] Пети октобар је био класичан пуч, однсоно угрожавање уставног поретка земље. Војска има уставну обавезу да очува уставни поредак, иако се она стално оправдава тиме да она није формирана да се бори против  „свог народа“, што је само друго име за бекство од дужности. Она и није требало да се бори против народа, већ против групе пучиста. Уместо да заштити уставни поредак, војска је, на челу са нашим херојима, склопила дил са ДОС-ом (а то без странаца свакако није прошло) и прстом није мрднула, већ је храбро сачекала нове господаре. Нови господари су сажвакали генерале, искористили их и проследили у Хаг. У том преображају хероја у љубитеље ЕУ и атлантских интеграција, ми нсимо видели ништа чудно, јер нас је Бог тако паметне дао.

[4] Сасвим случајно, неколико дана после мог текста, чланак је објавио и Момир Булатовић, човек чије је лично поштење увек било неупитно чак и за противнике. Ово је линк чланка, да не буде да сам „извлачио из контекста“: http://www.nspm.rs/hronika/momir-bulatovic-velike-lazi-koje-su-promenile-srbiju.html

У једном делу текста, Булатовић каже: „Генерал Ратко Младић, главнокомандујући Војске Републике Српске, добио је гаранције предсједника Француске (и Америке) да неће бити окривљен ни пред једним међународним судом уколико ослободи француске пилоте, заробљене током ратних дејстава НАТО-а против његове државе. У својству изасланика предсједника, у РС је стигао начелник Генералштаба Армије Француске. Пилоти су се, живи и здрави, вратили кући, а генерал Младић је осуђен у Хагу“.

Булатовић можда и не региструје да је реч о личним аранжманима, али може ли ико, чак и овлашћени патриоти неоправославне провенијенције, да замисле војводу Мишића како склапа личне аранжмане са Немцима и Аустроугарима? Исто важи и за хероја Караџића:
„Радовану Караџићу, предсједнику Републике Српске, Ричард Холбрук, лични изасланик Вилијема Клинтона, предсједника САД, у присуству свједока (међу којима је био и овај аутор) је дао идентичну гаранцију. Услов је био да се повуче са функције предсједника Републике и овласти југословенску делегацију да преговара и одлучује у Дејтону, у Охају. Холбрук се страшно љутио што му је тражена и писмена гаранција, позивајући се на принцип да је ријеч шефа такве државе довољна. Ипак, коначно је и потписао тражени папир. Суд у Хагу није дозволио да се о том документу расправља и донио је осуђујућу пресуду“.

М. Миленковић, фото – А. Миленковић

Насловна – Питер Бројгел Старији, детаљ са композиције The Fight Between Carnival and Lent

About The Author

Related posts

42 Comments

  1. Vilogorski

    Poštovani Milane,
    U ovom tekstu koim se obraćaš kometatorima ja se ne prepoznah.Svi moji kometri su objavljni i hvala vam.
    Članak jeste izazovan, zato i nisam ulazio u dublju raspravu. Moram biti iskren neke tvoje misli nisam uspeo da dokučim.
    E sad postavljaš nekoliko pitanja koja su zaista, teška za odgovor, ali ovo je možda najizazovnije. koje se mora diskutovati, jer vekovima izaziva dilemu i oprečna tumačenja.
    Kažeš:
    „Ко ми, од неопрвославаца, нађе сентенцу из Светог писма која говори против самоубиства, частим га вечером; у питању су поповске баљезгарије и тумачење оних Христових речи које нису ни изречене“.
    U pravu si, da Hrist nigde direktno ne pominje problem samoubistva. Apostoli i kasniji duhovnici veoma teško ali slično tumače problem. Druge dve velike religije su po tom pitanju jasnije, ali u obrednom smislu sve tri imaju gotovo identičan stav. Samoubice se sahranjuju izdvojeno ili u nekom prikrajku.
    Boris Jojić promišlja – Svima poznata novozavetna priča o samoubistvu Hristovog apostola Jude, ostenzivno (pokazno) iznosi kritiku samoubistva. Njegov slučaj je primer odrođenosti od izvornog učenja o spasenju duše kao odrazu životnosti. Izdaja učitelja koji je ‘’Put, Istina i život’’ dolazi pošto Juda Iskariotski nije prepoznao mogućnost potpunog ostvarenja potencijala ljudskosti, odnosno lik božiji u sebi, a njegov suicid ima puno značenje homicida nad samim sobom.
    Aurelije Augustin, u svom spisu „De civitate Dei“, ovom tumačenju dodaje misao da je samoubistvo jedini greh koji ne može da se okaje, pošto počinilac više nije živ, a samo živom čoveku ostaje mogućnost pokajanja. Na jednom drugom nivou preseka, religijska priča o Judinoj izdaji Hrista, svakako, upozorava da zavist i očaj ne mogu da imaju udela u izgradnji ili restituciji selfa.
    ,Izdao Institut za psihijatriju,
    Klinički centar Srbije, Beograd
    Engrami vol. 26 – jul-decembar 2004.

    Reply
    1. Cika Zika

      Slozio bih se sa Vama. Takodje, ukoliko se razmatra Hristova beseda na gori moze se videti da on striktno zabranjuje ubistvo, ne govoreci – ne ubij bliznjega svoga, nego ne ubij generalno sto se samim tim odnosi i na sebe samog. Sa druge strane, ako samoubistvo ne bi bilo greh, onda cela hriscanstka filosofija ne bi imala smisla, jer Hrist poziva na trpljenje, na zrtvovanje, a to podrazumeva da si ziv. U suprotnom svako koji bi bio smisoa hriscanskog zivota ako bi bilo dozvoljeno samoubistvo. Onda bi Hrist rekao – samoubijajte se sto manje greha imate to cete lakse zasluziti carstvo nebesko, tako da ne bih bas sa autorom mogao da se slozim da su to – „поповске баљезгарије и тумачење оних Христових речи које нису ни изречене“. Ali, dobro, svakako akcenta ovog teksta je van ovog pitanja u okvirima hriscanske filosofije.

      Reply
    2. Владимир Павићевић

      U ovom tekstu koim se obraćaš kometatorima ja se ne prepoznah.

      Ја сам те препознао.

      „На то су шампиони патриотизма одговорили да самоубиство није хришћански чин, уз потпитање зашто се ја нисам убио, ако сам већ патриота (што, опет понављам, никад нисам тврдио). Тиме су ме ставили пред тужан избор: ако се не убијем, нећу бити патриота, а ако се убијем, нећу бити хришћанин.

      Пошто је неопатриотизам увек уско скопчан са неоправослављем, глупаве конструкције су неизбежне. Наиме:

      1. Нико није дужан да буде хришћанин

      2. Нико није дужан да буде православан

      3. Ко ми, од неопрвославаца, нађе сентенцу из Светог писма која говори против самоубиства, частим га вечером; у питању су поповске баљезгарије и тумачење оних Христових речи које нису ни изречене и, најзад,

      4. Ако су неоправославни неопатриоти у праву, Сиђелић, Коста Војиновић и мајорТепић морају овог часа да буду анатемисани као самоубице, односно не могу да буду српски хероји, већ само лош пример антихришћанског понашања.

      Неопатриоте, генерално, имају своје мишљење о свему, само се не слажу с њим.“

      Reply
      1. Vilogorski

        Dragi Vlado,
        Tvrdiš-Ја сам те препознао.
        Hvala Bogu gospodine Pavićeviću i bilo je krajnje vreme.
        Izmenismo na desetine misli. Ja tebi argumentovane kao uvek, ti meni uvredljive, iako to nisam zaslužio.
        Nisam se nadao da će to otići toliko daleko pa nisam remetio tok polemike dok je bila učtiva.
        Ali evo da prekinem donekle tajanstvenost. Mi se poznajemo, nadao sam se da ćeš me se stiti, ali najiteresantnije je to, što me ne prepozna. Evo i Maja se čudi kako me se ne sećaš.
        Stil mi je orginalan i lako prepoznatljiv.
        Ali dobro, to nije ni važno.Važno je da si ti meni živ i zdrav.

        Reply
  2. Владимир Павићевић

    Шта ти је овдје увредљиво?
    Једина реченица у коментару која припада мени је: „Ја сам те препознао“, остало је цитирање онога што је написао г. Миленковић.
    Ако мислиш да је у цитираном дијелу текста присутно нешто увредљиво, то треба да пребациш аутору; ја са тим немам ништа.
    И што би се препознавали по стилу писања?
    Ми који функционишемо по старим, изанђалим шаблонима мишљења, препознајемо се по имену и презимену. Вјероватно је да нам недостаје маште и знања, али шта сад да радимо.
    Мени је такође важно да сам жив и здрав – ето, изгледа да имамо неке заједничке приоритете.

    Reply
    1. Vilogorski

      Ми који функционишемо по старим, изанђалим шаблонима мишљења, препознајемо се по имену и презимену. Вјероватно је да нам недостаје маште и знања, али шта сад да радимо.
      Vladimire, ovaj gornji navod je jedino tačan. Jer tvoj sindikalni nagon da se bude neko, ograničava ti kreativnost. Ili je to sve pak maska da se bude bogat ko Krez.Bez obzira što se to bogatsto stiče preko leševa nevinih.
      Druga, namera ti je providna.
      Nemoj Milana uvlačiti u ovu igru. Čoveka cenim i njegovo mišljenje uvažavam, bez obzira na ugao gladanja stvarnosti.
      Ovaj tvoj lukavi sindikalni gest kojim hoćeš sukob domaćina i gosta narod tumači lepo.
      To se u narodu kaže:“Poturanje kuče pod lisiče“.
      Pozdrv moj dragi Vlado.
      Moj ti je savet – Menjaj životnu paradigmu.

      Reply
      1. Владимир Павићевић

        А ево ти опет Милан, кад га већ толико поштујеш: “ Узгред: ја имам име и презиме, имам некакву биографију, па би лепо било да, кад неко крене да кевће на мене, напише своје право име, ка’ што потомцима италијанских војника и либерала пристоји. Немојте да се кријете иза псеудонима. Ваши стари се тукли на Вучедолу, а ви не смете име да рекнете? Ма, немогуће! Ђе од див-хероја постадоше анонимуси?“ (текст „Велесамоиздаја“.).

        Са малим прилагођавањима, ово се лијепо на тебе односи.
        Дакле, ја јесам НЕКО – није то ни тешко бити, заиста: довољно је написати пар биографских података. Ето, просто, имам тјелесну форму, опипљив сам.
        Нисам, попут тебе, од чистог анонимног духа саздан.
        Друго, не бих имао ништа против тога да се г. Миленковић или било ко други сукоби с тобом, али мени то није нужно. Довољно ми је да ти се ја на главу пењем.
        Ја ћу се сукобљавати с тобом, макар сви, до једнога, укључив и г. Миленковића, били на твојој страни , иако нешто мислим да неће.
        Просто, динарски сам упоран (због тога ти бијах симпатичан, зар не?) ,а демократија ме не обавезује.

        Reply
  3. Miško Marenović

    Da li baš svako ubistvo nije po „hrišćanski“ ili može biti drugačije?…

    Da kažem i ja neku oko Božije zapovesti „Ne ubij“ kako ju je preveo Djura Daničić…

    Negde sam slušao jevrejskog rabina u Srbiji koji je, složićete se, dobar poznavalac Starog zaveta, kako tvrdi da ta hebrejska reč koju Daničić prevodi kao „ubistvo“, zapravo ne znači ultimativno ne ubiti u bilo kajvoj situaciji, već ne činiti ubistva iz ličnih i niskih pobuda…dalje veli da se to ne odnosi za ubistva radi odbrane zajednice, dakle iz viših ciljeva…
    Znači, rabin tvrdi da postoje dve reči: Jedna koja zbači ubistvo kao lični čin iz loših pobuda (ta reč je u zapovesti) i druga koja označava ubistvo iz „plemenitih“ pobuda, za opstanak zajednice itd…

    Na srpskom bi ova druga reč mogla biti „usmrćenje“ ..ali naravno da bi zvučala rogobatno da ju je Djura Daničić tako preveo…

    Slična je situacija i oko prevoda reči „dan“ kod stvaranja sveta za 7 dana…reč „jom“ koju Daničić prevodi kao „dan“ ne znači 24 časa, već samo neki vremenski period, ne znamo tačno koliki…mogu biti i miloni godina, što bi onda bilo podudarno sa naučnim objašnjenjima itd…

    Eto, to sam tako čuo od poznavaoca materije, pa vi sad primenite to i biće jasna razlika izmedju Jude i Sindjelića…
    Pozdrav svima…

    Reply
  4. Milisav Marenović

    Da li je zapovest Ne ubij ultimativna ili nije?

    Vrhovni rabin Srbije Isak Asijel, složićete se, veoma dobar poznavalac Starog zaveta, za razliku od novoveraca, ne tvrdi da je zapovest ultimativna!!!
    Naime, on ukazuje na „grešku“ u prevodu Djure Daničića, jer za ubistvo postoje dve hebrejske reči:
    1) reč „lo tircah“ što se prevodi kao „ne počini zločin ubistva“ kako zapravo i glasi Božija zapovest,
    2) reč „laarog“ koja se prevodi kao „ubistvo“…
    (Vojska i vera, NIC „Vojska“, Beograd, 2000, strana 150)

    Dakle, ovde se pravi kvalitativna razlika između ubistva iz ličnih i niskih pobuda, koje jeste zločin…i ubistva iz „viših“ ciljeva u odbrani zajednice ili svetinje…

    Naravno i Srbi imaju tu drugu blažu reč „usmrćenje“, ali bi ona zvučala rogobatno da ju je Daničić upotrebio u prevodu…

    Ma kakav bre rabin, mi smo Srbi, baštinici Vizantijske kulture!

    Ok, pre 1.650 godina Sveti Vasilije Veliki o ubistvu veli ovako: „ubijati nije dopušteno, ali ubijati u ratu neprijatelje i zakonito je i dostojno pohvale; jer se tako najbolji u ratu udostojavaju velikih počasti, i spomenici im se podižu kazujući njihove podvige. Tako jedno isto, po nečemu i u neko vreme nije dopušteno, a po neemu i u prilično vreme dopušteno je i dozvoljeno“ (Svešteni kanoni crkve, Bogoslovski fakultet, 447)….

    Kakav bre Vasilije Veliki, kakve on ima veze sa Srbima…mi smo bre Svetosavci!!!

    Za Svetosavce koji su zastupnici ultimativne teorije o ubistvu kao izrazito nehrišćanskom činu, preporučio bi da prelistaju Zakonopravilo Sv Save u izdanju manastira Žiče iz 2004. godine, u kome sv Sava pre 800 godina daje sledeću odredbu o ubistvu u ratu, zapravo parafrazira svete oce:

    „Ubistva koja bivaju u ratu sveti oci ne smatrahu ubistvima, jer i Atanasije Veliki u Poslanici Amonu monahu govori da su velike časti dostojni oni koji u ratovima hrabrovaše, i lepo je podizati im spomenike koji govore o njihovoj hrabrosti kako ubijaju protivnike i tvore delo zakonito i pohvale dostojno“…jedino predlaže tri godine zabrane pričešća zbog nečistih ruku, a ne duše… i ne samo to, u Zakonopravilu sv Sava pravi gradaciju i ličnih ubistava na hotimična, blizu hotimična (u afektu) i nehotimična…itd

    Slično tome i veliki kanonista naše crkve Nikodim Milaš pre 122 godine u svojim Pravilima pravoslavne crkve navodi isto pravilo sv Vasilija Velikog: „Ubijsta u ratovima nijesu oci naši smatrali za ubijstva, snishodeći (dajući oproštaj), kako se meni čini, braniocima čednosti (celomudrenosti) i blagočastija (Prave vere Hrišćanske). U ostalom vrlo bi dobro bilo posavjetovati da se takvi, pošto su im ruke nečiste, za tri godine uzdržavaju od pričešća.“…u zagradama je prevod Atanasija Jeftića u Svešteni kanoni crkve, Bogoslovski fakultet, Beograd, 467… dakle „braniocima Prave vere Hrišćanske se oprašta“…

    I najvažnije reči Hrista Boga, „preblagog, tihog učitelja“ u slavu svih onih koji se žrtvuju za zajednicu: „Nema veće ljubavi od one da ko život svoj položi za bližnje svoje“…

    Eto, mislim da je dovoljno referenci da probere svako šta mu odgovara…ima tu i za novoverce i za staroverce i za svetosavce i za ove koji su za ultimativno tumačenje zapovesti…

    Smatram da je ovo dovoljno da konačno napravimo razliku izmedju samoubistva Judinog i Sindjelićevog…pozdrav svima

    Reply
    1. Историчар

      “Господ убија, и оживљује, спушта у гроб, и извлачи.“ (1. Сам. 2, 6)

      Шаљем уз могућност да будем окарактерисан као „неоправославац“, „николајевић“ или нешто треће.

      Reply
      1. Александра Миленковић

        Moglo bi da prođe da je napisano:“Samo Gospod ima….“
        Ne boj se, nisi nikolajević. Ti si samo puki zlojeb.

        Reply
        1. Историчар

          Није никакав проблем да од речи до речи гледамо шта пише у Светом писму. Где то Исус тражи од својих следбеника да празнују Божић, Васкрс и/ли крсну славу? Нема потребе да се објашњава уска повезаност наведених празника са старом (неки би рекли паганском) вером Срба пре примања хришћанства. Али, ако сте толико посвећени, буквалистички, сваком слову Светог писма – будите доследни па се одрекните свих тих празника.

          „Ваша (и наша) браћа из Босне су једнако била остављена од Београда током рата и нису имала много већу војску од крајишке, па су се одржала и кроз ватру и крв подигла до државе. Како је рат одмицао, Срби из Босне су јачали, вио сте слабили, али не због Београда, него због калкулације. Зато, данас, Срби из Босне ништа не траже ни од Србије, ни од Федерације, а посебно их боли дупе шта се о њима мисли у шехер-Сарајеву. Они су данас слободни људи који, иако не живе богато, ништа ни од кога не чекају и не траже.“

          Овај пасус није мој, већ Миланов из једног од претходних текстова. Сада испада да су та некада „остављена“ и „храбра“, а данас „слободна“ браћа била предвођена од стране најобичнијих калкуланата – Караџића и Младића. Какав је онда народ који их са оне стране Дрине већински сматра за хероје? И поврх свега – има ли ту доследности? Шта би могло да се појави у неком следећем тексту?

          У праву је коментатор KNIN – „Milenkovic tesko podnosi kontra cinjenice“. Далеко од тога да спорим изузетно промишљање аутора, проницљивост у великом броју написаних текстова и „поготке у мету“, али не треба истрајавати у томе да се по сваку цену буде у праву. Бесмислено је.

          Свако добро од „пуког злојеба“.

          Reply
          1. Александра Миленковић

            Šta si ti sad sa ovom patetičnom porukom hteo da kažeš? I šta je sporno u Milanovom citatu (izvađenom iz konteksta)? Kakve to veze ima sa Mladićem i Karadžićem (herojima koji herojsko delo nemaju, osim što je prvi dobar i popularan vojnik) i sa Milanovim generalnim mišljenjem o Srbima iz Krajine? I kakve veze sada ima Božić, Vaskrs sa onim što sam tebi odgovorila? Jesi li negde našao podatak da tvrdimo da su to hrišćanski običaji, pa ti onda tako odgovaraš? Ako se ko drži za banalno napisano, to si ti. Sve je bilo ok dok Milan nije napisao tekst o Krajišnicima. Onda si povantrzao i samo kevćeš, ne razumevajući napisano. Nisu dovoljni samo nagomilani podaci i činjenice, potrebno je i malo soli da se isti povežu. A ponekad i sposobnost čitanja između redova.
            Na kraju, koja je ta kontra-činjenica koja je zasmetala? Sa time se da lako nositi, ali sa glupošću, proizvoljnim psihologiziranjem, vređanjem, i to nazivati kontra-činjenicom? Ma, dajte…… Pravo da se nešto kaže nije baš neki razlog i da se to uradi.

            Reply
    2. Vilogorski

      Zlo čineći od zla se braneći tu zločina nema nikakvoga.
      U ovom slučaju, protivuečnost između dvaju načela ili između dvaju zaključaka koji su izvedeni iz podjednako verodostojnih premisa, izražava se u obliku teze i antiteze. Ovde se radi o uzroku i posledici, pa ako bi jedno bilo nemoralno, onda bi ovo drugo impliciralo i moralnost.

      Reply
    3. Cika Zika

      U delu koji govori o pozrtvovanju za druge i strdanje za iste bih se u potpunosti slozio sa Vama. Ali ubistva u ratovima, sta god sveti oci govorili o njima su Hristovom zapovescu od okretanju drugog obraza svakako zabranjena. Ali, to sto sveti oci tvrde je sasvim prirodno, ili sto bi Milan rekao naturalisticki. Moramo uzeti u obzir da hriscanstvo nije idologija, Hrist se ne poziva na vaspostavljanje casrstava zemaljskih, nego iskljucivo Carstva nebeskog koje je transcendentno. Samim tim jako je tesko Hristovo ucenje ovaplotiti u uredjivanju drzava, drustava itd. A kao sto znamo zapadni svet, sta god mi misili je hriscanska civilizacija i drusveno je uredjen na principima hriscanstva, sto se kosi sa pocetnom idejom, jer Hrist konstantno negira carstva zemaljska. I tako dolazimo do problema protivrecnosti. Svako drustvo se sustniski bazira na manjim ili vecim protivrecnostima, tako i pokusaj spustanja hriscanstva u temelje drustava. I mozemo pogledati Srednji vek. Dobar vitez je bio covek koji je spreman po svaku cenu da brani svoju ili cast drugih ljudi i da se dokaze i ubije ako treba. Sa druge strane vitezovi su sebe smatrali siromasnim bastinicima Hristove nauke, koji moraju redovno da posecuju crkve, da budu krotki i smireni, jer tako Hrist zapoveda. I tu je protivrecnost. Ne mozes u isto vreme negirati cast i ponos i biti spreman da ubijes zbog istog. Hrist to izricito zabranjuje. On se iskljucivo poziva na prekidanje lanca zla okretanjem drugog obraza, a ako treba i stradanjem. Tako da je razumljivo pozivanje svetih otaca na borbu u ratu i opravdavanje greha i ubistva u ratu. Oni su ipak bili ljudi svoga vremena, oni su simboli duha vremena u kome su ziveli. Oni nisu poznavali Hrista. Oni su pre svega bili po uticajem trenutnih drustvenih odnosa i hriscanstva koje je vec duboko bilo implementirano u osnove drzave, kao sto smo videli kroz odredjene protivrecnosti. Ali to je sasvim normalno, ako se drzimo hriscanske tradicije, jedino je Hrista zaobisao prvorodni greh i „prokletsvo“ koje svako od nas nosi, pa i najsvetiji ljudi su ipak ljudi sa svim vrlinama i mana koje coveka prate. I ne treba im zamerati to. Ovo je siroka tema i moze se zahvatiti sa raznih apsekata – etickog, estetickog, teleoloskog, ontoloskog itd. Cak i terminoloskog u smislu koji Vi navodite da postoje greske u prevodima ili realtivizacije. Tako da ne bih vise sirio diskusiju.

      Reply
      1. Vilogorski

        @Čika Žiko.
        Odličan kometar duboko promišljanje ali životno suvoparno.
        Ovo može da živi u svetu Hristocentričnosti ili Platonovih Ideja i da nam bude putakaz evolutivno- moralnog zrenja.
        Ovde se radi o zivotnoj priči stradalnika.
        O moralnom načelu u slučaju Praljak
        -Samoubistvo jedini greh koji ne može da se okaje, pošto počinilac nije živ, a samo živom čoveku ostaje mogućnost pokajanja.
        Verozakon ili temeljno načelo izvedeno pravilima logičkog zaključivanja sintetičkim postupkom, implicira.
        Hrist kaže: Ja sam put, istina i život. Niko ne dolazi Ocu osim preko mene .
        Jvanđelje po Jovanu 14:6
        Ova izreka sadrži tri pojma, put, istina i život. Put je Hrist, Hrist je istina, i kroz život se spoznaje Hristova istina.
        Deskriptivnim zaključivanjem samoubica odbacuje Hrista, jer sebi samovoljno ukida život i biva izgubljen.
        Samim tim skretanjem sa Hristovog puta i odricanjem od života nije vernik. Što dokazuje činjenica.
        Praljak u oproštajnom pismu zahteva da bude kremiran, a pepeo rasut po „Mirogoju“.
        Ukoliko je ovo tačno dogmatska rasprava o samoubistvu je i njenim etičkim implikacijama bezpredmetna.
        Da li su izvršili upokojenje i prekršili volju samoubice stvar je katoličkih svećenika.
        Dokaz je jasno izveden iz Hristovog načela.
        Ja nemam dileme

        Reply
        1. Cika Zika

          Naravno da ce svecenici ispuniti njegovu zelju. To je Hrvatskoj potrebno. Jer joj je potrebno da nekog heroja ugradi u temelj svoje drzave. Ako generalno posmatramo cela katolicka crkva je takva. Sto je po mom misljenju i normalno. Ona je iskoristila ideju o Hristu i napravila citav jedan hiljaduipogodisnji aparat vlasti. Nad Evropom i velikim delom sveta. Pape koji su pozivali na krstaske ratove katolicka crkva je kanonizovala, zar mislite da ce se usportiviti protiv Praljaka? Naravno da nece. To je njihova dokritna. I koliko god gorko nama bilo, mora se priznati, dobro im ide. Slomili su se mnogi sistemi i drustvena uredjenja, ali crkva nekako uvek opstaje. Pape uvek znaju sta hoce i uvek dobro citaju znakove vremena. Narvno, uspesni su zato sto ne samo sto ih citaju, nego ih cesto i kreiraju. Ako bismo gledali cisto naturalisticki, termin koji gospodin Milenkovic cesto pominje, Sveti Sava je napravio veliku gresku sto nije otisao po blagoslov u Rim nego u Nikeju. Sa druge strane, moje licno misljenje je da je da on nije samo bio diplomata, da je on zaista verovao u pravoslavlje i da je to bila motivacija za njegove postupke. Ali cisto politicki ako bi se gledalo, to je najveca nasa greska u istoriji. Da se razumemo, ja sam licno za ono sto je on uradio, ali ako izbacimo argumente vere koji su ipak za mene jaki, ispalo bi da smo se debelo zeznuli.

          Reply
  5. KNIN

    Ne znam kako su drugi komentatori razumjeli Milenkovica niti me iskreno to zanima.Ono sto ja vidim to je da Milenkovic tesko podnosi kontra cinjenice.A te kontra cinjenice su da ima razumjevanje za teznje svih Srpskih neprijatelja i njihovo sirenje na Srpske teritorije.Posebno tu je izrazen njegov jak sentiment prema Hrvatima.Nesto manje prema Siptarima i muslimanima.Ali sve mu se to svodi na pricu kako su Srbi krivci za sve i to oni Srbi koji su zivjeli na teritorijama sa kojih su protjerani.Tesko pristaje kazati kako je srz sveg zla koje je Srbe snaslo u Beogradu.Nebitno kojem Beogradu dali Milosevicevom Djindjicevom Tadicevom Vucicevom.Cinhenica je a tu cinjenicu Milebkovic svjesno prikriva da je Beograd leglo Kroatofilije.Milenkovic grcevito brani Komunizam ali ga sto je po meni katastrofalno brani sa anti Srpski pozicija.I to pricom kako je Cetnistvo nesto lose za Srpstvo .Ono sto mi upada u oci to je da Milenkovic nije Rusoljubac i tu bi se slozio sa njim i ja nisam Rusofil.Moja familija je kompletno Cetnicki bila nastrojena i ostala.Ono sto mi kod Milana nije jasno to je da on kao ljubimac Komunizma kojeg u svohim emisijama ponekad grcevito brani.Da takav Milenkovic koji je ljubimac Komunizma je istovremeno PRITAJENI LJUBIMAC ZAPADA.I ja sam Milane neko kome je Zapad drazi od Rusije ali nisam ljubimac Komunizma za raliku od tebe.Zato kot tebe vidim veliku kontra diktornost.NISI LJUBIMAC RUSIJE I PUTINA ALI ZATO IMAS POZITIVNO MISLJENJE O KOMUNIZMU.Ja sam totalno anti Ruski i anti Komunisticki nastrojen.Jednostavno moja familijarna Istorija je drugacija mi smo svi Cetnicki nastrojeni.I ustrajavam i istrajavacu na ideologiji svoji predaka.A ideologija moji Predaka je bila Velika Srbija u okrilju Zapadnog Svijeta.

    Reply
    1. Александра Миленковић

      Dva pitanja:
      1. Šta je to ideologija?
      2. Gde si tako dobro savladao nepismenost?

      Reply
      1. KNIN

        Moju pismenost ostavi meni.Sto se tice ideologije Milenkovic sigurno nije neko ko ima cvrste ideoloske pozicije kojih se drzic esto stavlja akcenat na pretke ali zaboravlja.Da su nasi preci prije 100 ili 200 godina su bili gomila nepismenog naroda kojeg je ite kako bilo lako oblikovati po volji vlasti.Razlika izmedju tog vremena i danasnjeg je sto su tad vlastodrsci bili Bogovi u percepciji nasi predaka.Danas vlastodrsci za danasnji narod to ne predstavljaju vec naprotiv predstavljaju gomilu lopova.Danasnju omladinu je mnogo teze oblikovati po volji vlastodrzaca razlog je veliki tehnoloski iskorak.Milenkovic kad govori o napretku on pokusava obrazloziti da je spas za danasnju Srbiju vracanje na zivot i razmisljanja od prije 100 ili 200 godina dakle u zaostalost i primitivizam.Zato cvrsto stojim pri stavu da se Srbija mira Westernizovati sto vise jednostavno da se iscupa iz primitivizma Istocnog tipa.Koji je mnogo opasniji nego primitivizam Zapadnog tipa.

        Reply
        1. Александра Миленковић

          Ostala sam opet bez odgovora na postavljena pitanja. Molim odgovor na njih.
          Za mene je zaostalo i primitivno sve što se oslonilo na tehnologiju, a ne na svoju glavu. Šta kada tehnologija rikne, ko će onda misliti i delati umesto nas? Uostalom, osim tehnoloških promena, ne vidim ništa što je to bitno drugačije kod nas sada i pre sto godina (a i kod drugih). Zar Srbija već nije vesternizovana? Nešto ne vidim da ločemo kvas i slične andrmolje…
          Još nešto, zašto ne varvarizacija i decivilizacija Evrope?

          Reply
  6. Budenbrok

    Braco Srbi, pa kuda vode ove diskusije u prazno? I nadgornjavanje ko je pametini. Parafraziracu jednog naseg uvazenog ekonomistu – problem u Srbiji je taj sto se diskusije ne vode da bi se doslo do nekog zajednickog i konstruktivnog resenja, nego da bi se pokazalo ciji je ego veci. Ili po principu razmena misljenja je – dodjes sa svojim odes sa mojim. Urazumimo se malo, dok ne bude kasno. Vreme je najnenadoknadiviji resurs, sto ga trosimo vec 200 godina uzalud.

    Reply
    1. KNIN

      Ne moze doci do nikakvog dijaloga ili sloge.Zato jer je Srpski narod sastavljen od 5 potpuno razliciti mentaliteta, razliciti Istorijski dogadjaja, razliciti Monarhija i kulturnog prostora u kom su zivili,.Bukvalno sve je razlicito mozda na oko neko sa strane ne vidi te razlike medju Srbima.Ali razlike su ogromne cak i na nekim banalnim pitanjima.Ovdje gdje ja zivim u Vojvodini u mom komsiluku ima nas 11 porodica Krajisnika vjeruj mi da sa nikim od ovi lokalni Srbijancina ne komuniciramo cak i kad dodje do nekog komsijskog zblizavanjanja to je kratkog daha i obicno se zavrsi svadjom i psovkama i sa teskim prijezirom prema njima.Mi smo dva razlicita Svijeta generalno svi Srbi su Svijet za sebe.I siguran sam da se nikad nece ni oko minimuma nekog nacionalnog interesa Srbi sloziti.Kulturoloski aspekt je presudan pa onda mentalitetsko socijalno antropoloski ko ovo ne razumije tesko ce odgonetnuti zasto se Srbi ne mogu sloziti.Ima u Milanovoj emisiji jedan cest gost muslim Dragan da se zove.On po mom misljenju razumije odlicno sve razlike izmedju Moravski i Dinarski Srba .

      Reply
      1. Vilogorski

        @ KNIN
        Iskreno pokušavam da vas razumem.
        Na žalost vi ste u ovom i u svim prethodnim ratovima bili moneta za potkusurivanje.
        Te razlike među nama moraju se prevladati ili ćemo kao narod nestajati. Osnovni kohezioni faktor koji nas drži u vezi je religiozni.On je ujedno i najbitniji. Poštovani krajišniče vi ste cenu vašeg živeljna na ovom balkanskim prostorima debelo platili. Kako Austriji, Hrvatskoj, Brozu, Miloševiću,Tuđmanu. Tako da ste izbrisani i svedeni na statističku grešku u današnoj Hrvatskoj. To je jedan istorijski egzodus koji više niko ne pominje. Slično se dešava sa kosovskim Srbima.U Crnoj Gori se Srbima zatire kulturno istorijski identitet. Na svakom popisu broj popisanih se sve manje izjašnjava kao Srbun. Ono što najviše boli da mi ni danas nemamo minimalnih zajedničkih motivacija za zbližavanje kao na primer Jevreju. Mi nemamo u ovim teškim vremenima neki nazovimo ga Svesrpski Sabor na kojem bi pratili migraciona kretana našeg naroda danas po svetu.Za ovo je po mom skromnom mišljenju SPC najodgovornija.
        Da bi reagovali na međunarodne institucije, da obrate pažnju na dalju asimilaciju srpskog življa na Balkanu. I ono što je najbolnije najkvalitetniji deo mlade populacije odlazi u beli svet naročito iz sromašnih delova Srbije i tamo započinje neki novi život a svoje gnezdo ostavlja napušteno da ga tuđin naseli i u njemu rađa svoje tiće orloviće.
        Ja vam iskreno zelim da se što pre adaptirate na novu sredunu primite od starosedelaca ono što vam zivot zanači a da kroz vaše kraiške običaje zadržite ono što vas je kroz istoriju krasilo.

        Reply
      2. Budenbrok

        Naravno, ja razumem Vas stav i cak bih se slozio da se mi cesto ne mozemo sloziti i naravno da postoje razlike. Samo ponekad mi je krivo sto ih ne prevazidjemo da bi svima bilo bolje. Kao mlad sam ziveo u Nemackoj i primetio sam da je razlika izmedju Nemaca sa severa i juga, ne veca nego medju Srbima, nego cak veca nego izmedju Srba i Hrvata. Ali u svim aspektima. Sever je protestantski, jug katolicki. Dijalekti se nekada toliko razlikuju da ljudi ponekad izmedju geografski bliskih regija ne mogu da se lepo razumeju. I te razlike su cesto ogromne. Ali, eto prevazisli su to. I prevazilazenjem postali sila. Verujem ja da se oni ni ne vole mnogo, odnosno ne verujem da osecaju veliku pripadnost istoj naciji, ali jednostavno razumeju da je to kljuc njihove moci i opstanka. Ne kazem da se mi mozemo porediti sa njima, ali sa druge strane ne vidim ni zasto ne mozemo. Naravno u malom i prilagodjeno nasim uslovima. A uostalom i da ne mozemo, ne moramo se svadjati i redovno prepirati i kociti jedni druge. Od prepiranja nemamo mnogo koristi ako ga sprovodimo na ovaj nacin kao do sada. Prica u prazno nema smisla za mene. Ponekad imam osecaj da Srbi ne razumeju koncept komunikacije, sta je ona i sta bi trebalo da predstavlja. Ali, kakogod ja Vas razumem, cak se u nekim segmetnima i slazem sa Vama.

        Reply
        1. Владимир Павићевић

          I te razlike su cesto ogromne. Ali, eto prevazisli su to. I prevazilazenjem postali sila. Verujem ja da se oni ni ne vole mnogo, odnosno ne verujem da osecaju veliku pripadnost istoj naciji, ali jednostavno razumeju da je to kljuc njihove moci i opstanka. Ne kazem da se mi mozemo porediti sa njima, ali sa druge strane ne vidim ni zasto ne mozemo. Naravno u malom i prilagodjeno nasim uslovima. A uostalom i da ne mozemo, ne moramo se svadjati i redovno prepirati i kociti jedni druge…Ponekad imam osecaj da Srbi ne razumeju koncept komunikacije, sta je ona i sta bi trebalo da predstavlja.

          Процес о коме Ви говорите је болан и подразумијева отварање тешких тема. Питање ко су нам хероји је таква тема – они постају симболи које пратимо, оријентири нашег колективног постојања – није свеједно кога херојем означавамо. Питање наших локалних сепаратизама (крајишког, црнгорског, богами и србијанског) је такође битно и болно. Ту нас баш ни историја није погледала – Њемци су, макар у том погледу, имали више среће, уз Бизмарка и Молткеа приде. Но, да не ширимо тему.
          Мислим да је предуслов нашег народног опоравка у онемогућавању игнораната да учествују у политици а не у расправи са њима, што је разлог због кога слушам емисије и читам текстове Милана Миленковића.
          У расправи поводом два посљедња текста учествују људи који као да не могу да разумију чак и шта је тема приче. Какве везе, побогу, са темом текста има то да ли је самоубиство хришћански или антихришћански чин?! Гдје то Милан Миленковић покушава да то потврди или оспори ?! А погледајте бар половину ових коментара, изазвану једном једином реченицом о „поповским баљезгаријама“!
          Ово је сајт који се бави ПОЛИТИЧКИМ питањима – никад досад нисам наишао на један једини теолошки или моралистички текст на њему. Јер, какве везе имају вјера, теологија или морал са политиком, аман?! Како неко ко хоће да говори о политици може себи да постави питање да ли је убиство у рату оправдано или није, ако знамо да је рат крајњи вид политике?! Ко себи уопште ту дилему поставља, нека се батали политике! Ти су људи прије за манастир, што није ништа лоше, само не треба да се пачају у политику јер бркају ствари. Са њима нема смислене расправе, не зато што су они априори лоши као људи већ зато што не разумију. У политици ниткови који капирају ствари могу и да користе и да штете вашем циљу, већ према прилици; добри људи који је не разумију су кобни – они принципе претпоставе сили, спасење душе побједи и редовно пропадну, повлачећи народ за собом. Теолог може да размишља о некој чистој, апстрактној вјери, која постоји у космосу независно од њених носилаца; политичар сматра да без физичких носилаца тј. људи нема ни вјере, ни традиције, ни етике, ни морала, што искључује окретање другог образа, а укључује батину и акцију. Да би се вјеровало, мора се живјети, да би се живјело мора се борити. Ко о политици прича, о томе прича. Теолошке, етичке и естетске расправе о политичкоме су, ако се желе у простору политике (коме овај сајт потпуно припада), тлапња, губитак времена, залуђивање народа и тровање здравих извора колективне енергије, у чему се посебно истичу нововјерци, крштени између два испитна рока на факултету. Неко баци реченицу да је самоубиство нехришћански чин и већина се одмах, са теме да ли су наши савремени хероји прави или извикани, односно да ли ми треба да се на њих угледамо или не, пребацује на теолошке расправе да ли је Праљак лажно атестирани хришћанин чим тражи да га кремирају и да ли католички свештеници гријеше (а свакако да гријеше, како могу другачије ти папски архијеретици!) ако му одрже посмртну мису. Та комуникација ми се не чини здравом и не памтим да је, прије нововјераца, такво нешто постојало међу Србима. Оваква расправа може да постоји у кружоцима људи које занимају теологија или философија, али не међу заинтересованима за политику.
          Бизмарк, ујединитељ Њемачке, није се губио у расправама са свиме и сваким док је радио тај посао. Уједињење Њемачке је добро мирисало на барут.
          Треснуо Аустроугарску, треснуо Француску, треснуо Данску. Баш га је било брига шта попови о томе мисле, ако је и бринуо, није дао да га та брига омете!
          А о томе нису много размишљали ни Немањићи на Велбужду, ни Карађорђе на Мишару, ни Петар Цетињски на Крусима, ни Милош на Љубићу (а ни у Радовањском лугу, богами), ни Степа на Церу, ни Мишић на Колубари, ни Вукотић на Мојковцу… Колико је међу њима било синоубица, оцеубица, кумоубица, убица опште праксе, пљачкаша, освајача, или макар оних који нису имали дилему да ли да што више непријатеља буде послато на онај свијет, да их Бог распоређује према својој вољи… Неке од наведених, можда и најгрешније, је црква свецима учинила. А нама сви редом симпатични. Зашто је то тако?
          Постоји виц о бродоломнику који се нађе у мору и непрестано се моли: „Милостиви Боже, помози ми!“ На крају, Бог му се јавља и каже: „Добро, помоћи ћу ти, али махни и ти мало рукама!“ Наш народ ми јако личи на таквог бродоломника.
          Дакле, ако се нађете у мору, па умјесто да пливате, ви скрстите шаке у молитву, удавићете се. Да ли ћете тим чином стећи царство небеско, не знам, земаљско ћете свакако изгубити. Ако се не молите а пливате, можда ћете се и спасити. Ја бих радио и једно и друго, с тим што што је молитва вјера, а махање рукама политика. Не треба мијешати једно са другим.
          Бог би нам, тако говори наша традиција, лакше опростио да у таквом тренутку пропустимо молитву него да одбијемо да пливамо, ослањајући се на Његову милост. Наш Бог је увијек бог храбрих а не малодушних, који чекају да их од пропасти спасе Божја милост док они прстом не мрдају. Она се, а то неоортодокси одбијају да виде, у историји увијек огледала тиме што је ономе коме је поклоњена давала надмоћ над другим, а такви никад не сједе скрштених руку већ се не либе да исте испрљају. Сјетимо се Мојсија.
          Закључци: не води нужно свака расправа нечему добром, ма колико да је уљудна – ем има ствари о којима се не расправља, ем може да постане бескрајна, самим тим и бесмислена. „А ја зебем од много мишљења“, написано је у „Горском вијенцу“.
          Нису ни свака свађа, диоба или расцјеп лоши – не ваља да су „уједно овце и курјаци“. Стварањем вјештачког јединства по сваку цијену нећемо направити ништа. Ако у гајби имате једну трулу јабуку, временом ће иструлити све здраве. Обрнуто – да гомила здравих излијечи трулу – се никад није десило.

          Reply
          1. Budenbrok

            Slozio bih se sa Vama u velikoj meri. Naravno da su teoloske i filosofske stvari ipak teoloske i filosofske i sustinski idnividualisticke. Na to se i Hrist poziva – na pojedinacna spasenja, ne na kolektivno (u sta Jevreji veruju). I svakako da ideje o moralu, Hristu i celokupnoj metafizici ne mogu da se implementiraju u grupe i tako smo i dobili tradiciju
            koja je inspirisana Hristom, ali i mnogim drugim idejama, cesto ovozemaljskim. Prosto moj komentar ovde je generalno bio upucen na to da se kod nas ravijaju cesto prepucavanja koja nemaju smisla. Dakle, nije se odnosilo na to da li te debate vode necemu dobrom ili necemu losem, prosto primecujem da one cesto ne vode nikuda. Uopste ne vode nikakvom zjaednickom sadrzaocu bio on dobar ili los.

            Стварањем вјештачког јединства по сваку цијену нећемо направити ништа.

            Ovo ne bih mogao da posmatram jednostrano. Na prvu pomisao bih se odmah slozio, a onda vidim da je juzna Nemacka na silu uvedena u Ujedinjenu Nemacku. Apsolutno protiv volje i sopstvenih stremljenja koja su bila mnogo vise okrenuta Austriji. Pretpostavljam da su posle nekog vremena uvideli da je tako bolje po njih. Racunam i na silu da se ujedinimo, pa ako vidimo da posle 20 godina ne ide svak na svoju stranu. Naravno, ovo su obicne hipoteticke price koje verovatno ne bi mogle ni da se realizuju. Ono sto mi je ovde mozda bitnije, ako vec ne mozemo zajedno da budemo, sto nekako se cini da je tako, ne moramo ni da se prepucavamo. Ne moramo to svoje nezadovljstvo da uperavamo prema samima sebi, dovoljno problema imamo i spolja, sa drugima. Neka mirno koegzistiramo, svak u nekom svom pravcu, neki minimum postovanja i korektnih odnosa mislim da mozemo da zadrzimo.

            Треснуо Аустроугарску, треснуо Француску, треснуо Данску. Баш га је било брига шта попови о томе мисле, ако је и бринуо, није дао да га та брига омете!

            Ovo je zanimljivo, ali kada je probao da tresne katolicku crkvu, tresnula ona njega. Imao je Bizmark ipak sa popovima dosta problema. Naravno, to je bio rat na nivou politike, ne verske dogme, ali katolicka crkva ne samo sto je zadrzala pozicije u Nemackom carstvu, nego ih je i ojacala posle kulturnog rata (Kulturkampf) koji je Bizmark poveo protiv nje. Mislim da je jedan komentator ovde napisao to – pape uvek vrlo dobro znaju sta rade.

            Reply
    2. pera

      Odgovor je .KASNO JE ..i ponovo KASNO JE. Ratovi u kojima smo ucestvovali, a gurnuti smo u iste, i I i II svetski rat,unistio je svo dobro sto je krasilo nas naroda. Ostali su patrljci i deca invalida i trece pozivaca…Sada nas ispirisu Jerotici i jedan i drugi , To su sterilni i pogubni ljudi za nas narod sa cudnom prosloscu..

      Reply
      1. Budenbrok

        Pa, dobro, ako je kasno onda pustimo da nestanemo. Sve je to deo istorije.

        “ Ratovi u kojima smo ucestvovali, a gurnuti smo u iste, i I i II svetski rat,unistio je svo dobro sto je krasilo nas naroda. Ostali su patrljci i deca invalida i trece pozivaca…“

        Cime pravdate ove tvrdnje izuzev emotivno-pateticnim argumentima? Sta znaci – patrljci i sta znaci – svo dobro sto je krasilo nas naroda? Sta to znaci sa aspekta „merljivih“ cinjenica? Ok, svi volimo da ulepsavamo proslost i da mislimo da su nasi preci bili nadljudi. Ja mislim da su isti bilo kao i mi. Sto je beba koja se rodila pre 100 godina drugacija od ove danas? Mogu se sloziti sa vama da sistem u kome danas odgajamo decu pravi od njih kretene, ali ne vidim razliku u potencijalu koji bi ta deca mogla da ostvare. Ne mislim da je IQ, genetika, psiho-fizicka sposobnost itd. drugacija danasnjih ljudi nego oni pre Drugog svetskog rata. Kad se procita Domanovic, Nusic, Arcibald Rajs itd. ja licno sticem utisak da smo mi bili isti vazda. I takvi isti kao danas eto imali smo blistave trenutke, kao sto je bio onaj u Prvom svetskom ratu. Sto znaci da mozemo i sutra opet zablistati.

        „Sada nas ispirisu Jerotici i jedan i drugi , To su sterilni i pogubni ljudi za nas narod sa cudnom prosloscu…“

        Nisam siguran da znam na koje Jerotice mislite? Ako mislite na Vladetu Jerotica, voleo bih kada biste objasnili sta je sterilno i pogubno u vezi sa njim.

        Reply
  7. Вилогорски

    Па добро Владо јер ти стварно нећеш да разумеш или се правиш да не разумеш.!?
    Упорно наводиш воду на своју воденицу?
    Па онда нашироко образлажеш тему и саветујеш како да се води дискусија.
    Питаш себе и нас?
    „Какве везе, побогу, са темом текста има то да ли је самоубиство хришћански или антихришћански чин?!“
    Како нема? Јер Милан расписао награду за одговор.То је довољан мотим за догматско-интелектуално напрезанје да се проблем реши. Тежак проблем, од којег је сасвим очекивано Милан добио одста одговора који моги бити прихваћени као покушаји решавања дилеме. Сама есенција теме носи наслов, Херој или „херој“?
    Па то је суштина расправе. Јер злочин има или нема смисла. Ево једног необоривог историјског и незаобилазног примера на ову тему.Цело ремегдело Великог Достојевског „ЗЛОЧИН И КАЗНА“ је управо посвећено решавању проблема зла.
    Милану је циљ да придобије квалитетне коментаторе на тешке и актуелне теме. Зато и поставља изазовна питања и пише провокативне теме.Тада повећава број квалитетних слушалаца свог медија. Самим тум заузима бољу позицију на медијском простору. Што за резултат има већи утицај на јавно мњење.
    То је легитимно и оправдано.
    П.С.
    Остало ти је у коментару Владо, дуга и заморна историјско-славска прича.
    Нове генерације хоће да решавају суштину својих и колективних проблема који живот значе.
    Питају се: Ко сам је, чему ово моје постојење, где стреми моје Ја и којим путем треба ићи’?
    Владо време поставља озбиљна питања на која народ мора одговорити или ће залутати!
    Црне хронике у таблоидима овај мој закључак потврђују.

    Reply
    1. Владимир Павићевић

      Обавјештење: „јер“ и „је л`“ слично звуче, али не значе исто.
      Дакле, неписмен си, као што „вадикалу“ и приличи.
      Коначно, да схватиш: ТЕБЕ ништа не питам,а НИКОМЕ ништа не савјетујем. Демократија ме, како рекох, не обавезује па не морам да уважим ни твоје мишљење, ни мишљење осталих колега нововјераца. Стога, баш ме забоље уво како ћете да водите расправу! Тебе, узгред буди речено, ни лично не поштујем јер волиш да вријеђаш а немаш петље име да напишеш. Моје је само, то сам себи дао у задатак, да те млатнем (фигуративно речено, наравно), кад год почнеш да празнословиш, а тога не фали. Не дајем пет пара за „догматско – интелектуална напрезања“ нововјераца (одакле, побогу, вадиш овако рогобатне синтагме?!). Ви,нововјерци, замлаћујете овај народ, и то под псеудонимом. Ви га, нововјерци, наводите на то да мисли није важно како се из буле вадити, него да је битно да одговори на питање смисла постојања, на шта никад нико, ни народ ни појединац, не може одговорити, јер је то сазнање дато само Богу, не и човјеку. Није важно што нам вукови кидају комад по комад живог меса, није важно што су српска дјеца гладна, него, важно је: „Ко сам је, чему ово моје постојење, где стреми моје Ја и којим путем треба ићи“. О томе ћемо са владиком кад доведе „Ауди“ са сервиса. Покушај да се проникне у СМИСАО постојања води у лудило, има ствари у које се не чачка, чије познање човјеку није дато. „Тајна чојку човјек је највиша!“ Бесрамно у Божије улазите, а мислите да сте вјерни!? „Где стреми моје Ја“? Чист егоизам, лоше сакривен у квазирелигиозну обланду! Бестидни сте!
      Сад иди и проспи неколикио десетина милиона идеја по милилитру размишљања! А сјутра попу на исповијест!

      Reply
      1. Vilogorski

        Ali kako uvjek u procjeni omašiš 100%?
        Niti sam novovjerac, a ne toliko ni starovjerac, niti demokrata niti egoista ali jesam Platoničar.
        E nepismen jesam, jer pismeni, sa kupljenim diplomama,vode zemlju i palamude o politici, ne uviđajući uzroke a posljedice tumače do u sitna crevca, i daju normalno savjete od kojih sve „cvjeta“.
        E moj dragi Vlado, ovi su još i dobri kakvi tek dolaze
        Univerzalni zakon društvene entropije koji je u punom dejstvu glasi:
        – DRUŠTVENI PROCESI PREPUŠTENI SAMI SEBI TEŽE OD LOŠIH KA GORIM- e ovaj opšti prirodni zakon nužne potencije traži vizionare i reformatore ogromne energije i odgovornosti. E takvog majka još nije rodila.
        Ma šta ti ja sve ovo bjesedim kad tebe interesije samo moje ime °-°
        Pozdrav,

        Reply
      1. Vilogorski

        Za pera,
        Nisu svi ljudi sposobni za razumno i apstraktno razmišljanje, a ponekad i za uočavanje različitosti u delovanju političkih aktera. Zaista dubinsko razmišljanje, filosofiranje, traganje za suštinom izaziva mentalni napor. Još ako to nije u harmoniji kolektiviteta, e onda je to jeres. Za neke je ovo što kažem zgražavanje prve vrste, ali siguran sam ne i za one koji imaju mozga u glavi. Zato mislim da je obaveza svih mislećih ljudi da, umesto da budu deo linč gomile i beslovesne navijačke rulje, budu svojom objektivnom i nepristrasnom kritikom u funkciji razjašnjenja stvarnog i mogućeg.
        Ne ciljati kritičara, već argumentima opovrgavati kritiku.

        Reply
  8. pera

    Vec dugo vremena gledam i citam kako peta kolona nadire r vrbuje placenike,koji su nase gore list.Budala i ljudi koji ce za pet para da zrtvuje i napljune svog rodjenog a kamoli nekog drugog.Verujem da medju oponentima i nazovi patriotama su lica koja pripadaju petoj koloni …..

    Reply
  9. Владимир Павићевић

    @ Буденброк

    Да ли ће се српство ујединити или ће се даље дезинтегрисати, ја не знам – историја ће показати. Бојим се да, уколико се дезинтеграција настави, дјелови некадашњег српског народа неће коегзистирати у миру – досадашње искуство указује на супротно. Уједињење чува српске главе.
    Ви разумијете ствари – јасно Вам је шта припада политици, шта теологији (кад сам казао да је Бизмарка била баш брига за попове, мислио сам на теолошке ставове; вјерујем да је итекако водио рачуна о цркви као политичком чиниоцу). Да ли ћемо се увијек слагати око пута и циља мање је важно, али дебата између таквих може (мада не мора) да доведе до неког резултата, односно да оправда оно што Ви видите као циљ комуникације.
    Како ја видим ствари, онај ко сматра да је циљ политике спас душе и откривање смисла постојање није само игнорант, већ је и опасан – он је лаик који хоће да оперише отворено срце. Да не образлажем даље, о томе је много боље писао г. Миленковић.
    Такве треба удаљити из политике, да не повриједе и себе и друге.
    То је први задатак на путу ослобођења и евентуалног поновног уједињења.

    Reply
  10. Nesa

    Svidja mi se tekst, jedino smatram da Vojska nije izvrsila svoju obavezu po Ustavu jos 90-tih kad je trebala pohapsiti svih 6 majmuna, Tudjmana, Slobu, Aliju i ostale Predsednike republika i izvrsiti vojni udar, to sam govorio tada kao podoficir JNA, ali nije vredelo, kad je vojni vrh da tako kazem odnarodjen od pripadnika vojske, oni gledaju samo svoje interese, i tad i sad.

    Reply
    1. pera

      Upravo tako i ja mislim…..Sve sto nam se desavalo, do sada, nije slucajno vec je to dobro osmisljena i sprovedena akcija, placena novcem i ulozenim vremenom sa ciljemi da nas dovedu dovde, da postanemo stado ovaca.

      Reply
  11. Rebis

    Slobodan majmun? To je upravo ono sto se podmece Srbima, a uostalom i postenim jugoslovenski orjentisanim ljudima, vec evo 30 godina. On je bio jedina verodostojna brana strasnom napadu na slovensku zajednicu. To ce priznati i slaviti tek Slavjani potonjih generacija. Prvi su vec oni iz Novorusije. Budni su.
    I usput, da je On samo jedan dan bio na celu one drzave danas bi se pricale druge price. No mozda i bolje ovako. Njemu su Ananke splele lepsu sudbinu – Vecnost.

    Reply
  12. Srba

    Naceretanije . Tresla se gora rodio se mis. Ideologija savremnog Srpskog patriote. Koji dublje od svog novcanika ne vidi nista. Mister dolar za modernog Srpskog patriotu je sveto pismo. Svi ovi tekstovi gore moze da bude al nemora da znaci. Tekstovi puni ideologije i pameti a od ideologije i pameti se ne zivi vec od reci *STA CINIS*jado kako kazu nasa braca Montegrinini.Pamtim dane kada su hteli da me hapse Milosiviceve patriote,pa kad su me vrbovale Djindjiceve pristalice pa itd svima sam dao jedan prost odgovor da ideologije nema ima samo Srbije..To su nekad znali nasi preci. Komunisti su uspesno povezali ideologiju sa slobadarskim duhom naroda sa ovih prostora vecinom Srba zato smo se mi Srbi najvise primili na komunizam kome posle svih ovih desavanja nemam ni sta da zamerim.Komunisti su mala deca za ove savremene demokratske, patrioteske opcije.Nemojte potcenjivati narode iz okruzenja oni su vojevali borbu za svoj narod i vecinu borbe su dobili nazalost protiv nas Srba. Bez obzira sto nam okolnosti u svetu nisu bile naklonjene. Da junastvo tih boraca nije za podsmeh.Da s razlogom su oni njihovi junaci .Pijenjem otrova u sudnici je cin kome bi se i Cezar divio.Slobodarski duh coveka nalaze da se ne povinuje nikakvim presudama. Al danas se Srpski narod povinuje i to jednom palmi, cekajuci u kilometarskoj koloni za par desetine evra.Ona scena je opasnija od atomske bombe za jedan narod. .Skrecem paznju srpskoj takozvanoj eliti da pazi kako se ponasa sa Srpskim narodom .Nemojda ga ponizava svoj narod kakv takav je. Jer nista nije vecno pa ni OKUPACIJA

    Reply
  13. pavle korgagin

    samoubistvo je poslednji čin borbe za nešto ili odustajanje od borbe i samim tim i života. kada je u pitanju sindjelić neupitno je da je reč o poslednjoj borbi, jedino preostaloj u tom momentu, ko taj čin ikada dovodi u pitanje. ali kada je u pitanju general praljak čini mi se da je u pitanju neprihvatanje presude koja mu nije bila po volji. da je to učinio kada su došli po njega da ga vode u hag to bih razumeo kao neki herojski čin generala kome može suditi samo njegov narod i istorija, ovako da je presuda bila povoljna po njega on bi iz levog džepa izvukao viski i nazdravio, nemam dakle simpatija za taj i slični čin. postavimo li visoke standarde da nekog proglasimo herojem, mi kao nacija, ne ja lično, bojim se da će malo ko ispuniti kriterijume. svakome ponešto fali, svakome se ponešto može naći, svako je ponekad morao sklopiti poneki dil zarad neznam čega, ali bezgrešnih nema. za mene je patriotizam voleti našu domovinu ovakvu kakva jeste, na sva zvona oglasiti heroje kakve imamo jer bolje i veće nemamo, što nas ne sprečava da izmedju sebe sagledavamo realnost ovakvu kakva jeste, ali svetu prikazujmu romansiranu priču. ko kod je čitao hajduk stanka zna o čemu govorim, zna da je to način da se prikažu naši heroji i naša istorija. neka je viski sto puta bolji od rakije uvek će mi rakija i sok od maline biti draži, uvek naša izvorna muzika nego madona, uvek moja zastava nego tudja. i nikada neću da hvalim tudjina pa ma da se ima šta i pohvaliti, neka je praljak heroj ali nije moj, hrvatski je heroj, meni nije ništa što bi ga i ja hvalio. ali mi svi patimo od toga da marimo za tudje da nam je sve tudje milije i draže, jal rusija, jal zapad, svuda bi da se negde udenemo, da ne ostanemo svoji u svojim opancima. da li nas neko hvali? da li za nas neko reče koju pohvalu? sluša li večeras neki stranac neku našu izvornu pesmu? teško, spali smo samo na sebe, pa bar mi da se ne kudimo, daj da pričamo o sebi, o zapadu i rusiji ima ko da priča. kad malo budemo cenili sebe više možda će nas i svet malo više postovati. i kad se izmedju sebe budemo manje mrzeli, nadgornjavali, delili, pametovali, častili zajedljivim komentarima imaćemo više energije za rad. za rad gospodo i drugovi, za prost, običan rad a ne samo za pametovanje. pitanjima i odgovorima kraja nema a prmalo je vajde od svega ovoga

    Reply

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.