Наука је одавно утврдила да је највеће растојање у космосу оно између дупета и главе, односно да је споро капирање егзактна наука.
Црногорцима, на пример, још није дошло из дупета у главу да пад Мила Ђукановића нема везе са литијама, већ са забраном Викинга Милу да краде на изборима и да купује посланике. Литије су само декорација, која има задатак да народ држи у уверењу да он управља својом судбином. Да ли је Господар Брда и Приморја са странцима договорио пензију, или су они одлучили да га откаче, сасвим је свеједно: литије су утицале на процес таман колико и утицај гама зрака на сабласне невене.
Овде се, у Сорабља, Вучић нешто огрешио о Викинге, негде је пробао да им завуче ручицу белу у џеп и протести на београдским улицама, као и неколико грубих текстова у светској штампи против Вучића су само опомена да се поврати у колонијално стање, односно да руке држи само у нашим џеповима, а не викиншким. Они су, мислим на протесте, ту да редефинишу Вучићев положај у односу на Викинге, а не на нас, ми смо у том односу колатерална штета.
Оно што ми је, међутим, занимљиво је следеће: како се учесници не запитају зашто сваки протест почиње заклињањем Вучићу да ће протећи мирно и да се ни најмањи инцидент неће десити? У реду, нека буду протести мирни, али зашто то мора унапред да се најави?
Даље: зашто нема полиције? Како полиција зна да ће све бити мирно? Не верујем да она своје поступање заснива на заклетвама опозиције да ће се понашати као деца цвећа, већ пре верујем да је једини начин да полиција буде сигурна да ће се на улицама одвијати ватромет пацифизма, да она сама организује протест, преко овлашћених представника. Било је много мањих протеста, на којима су се учесници такође заклињали да неће ни пикавац бацити на бетон, па је опет жандармерија излазила у оклопима. Полиција, изгледа, некоме верује, а неком не, а зашто – то је питање које надилази сорабски квантни ум.
Исто тако је занимљиво и како то прстен око РТС-а изазива пад Бате Гашића и распуштање РЕМ-а? Да ли можда треба направити двоструки прстен? Или окружити РТС у облику квадрата? Шта је боље? Шта боље ради? Другим речима, неко сјајно зајебава учеснике, који имају илузију да наносе неку штету режиму. Људима је, с правом, пун куфер и Вучка, и медија, и лажи, и беде и, смрвљени су тридесетогодишњим социјалним инжињерингом, лако пођу за сваким ко им понуди било какав релакс, или наду да ће се извући из чабра. Њима се само манипулише, а они се праве да то не виде..
Наравно, протести, ако Викинзи другачије не одреде, никада не успевају. Ако успеју, као 5. октобра, онда је то улазак у рђаву бесконачност, јер их ни тада није организовао неко ко нам добро мисли. Но, ако не успевају да оборе власт, протести имају смисао и циљ, а то је да, кад пропадну, а хоће, отворе нови круг безнађа код оних што каскају улицама. Кад протест прође, власт је мирна бар годину-две, јер се енергија, компромитована неуспешним протестима, не може обнављати сваких петнаест дана.
Вучић, ових дана, има много више проблема са својом екипом, него са противничком, јер је љубав између њега и ових Орка, које он врти, помало избледела. Кад је он дошао на влласт, Орци су били гладни, без баканџе и панталона. Он их је запослио, почели су да једу и да купују и сада им два сома не изгледају више тако велико као некада. Пас се дресира само кад је гладан, кад је сит слабо слуша. Вучић се саплео о људску пририоду. С друге стране, демографска пропаст, односно општа бежанија из Обећане земље и из Златног доба, довели су до мањка радне снаге и повећаних дознака из иностранства. радно место, можда не баш најбоље, више није тешко наћи. На радњама свуда стоје натписи: тражи се радник/ца. Плате су лоше, али ни поштански службеник, који тегли торбу од 30 кила, нема више. Вучић, другим речима,нема шта више да понуди телетабисима, а они „раде“ само кад имају корист. Структура Вучићевих бирача и симпатизера никад није била нарочита, али сада, на последњем митингу, скупила се мешавина друштвеног талога и болести зависности од јевтине ракије. Средњошколци су се разбежали и остали су само ови што се потписују палцем, па су и они почели да беже пре почетка митинга. Ако СНС има, а има сигурно, пола милиона активних чланова, сам Београд је могао да их изведе 100 000, да не довлаче нишче из мајчине. Али, изгледа да је отањило. Питање више није колико чланова имају, већ колико незбринутих чланова имају? Вучко је погрешио, ако је мислио да га багра заиста воли, она је волела само оно што је добијала од њега.
Нови покрет, око кога се диже галама, треба да подигне енергију нишчих и да их опет мобилише, али то се неће десити. Вучићу би највише помогло да јавна предузећа и државна управа отпусте 100-200 000 телетабиса, да се опет прихефтају на партију или покрет, јер само тај олош, који ради на буџету, неће отићи да врти пљескавице чак и за веће паре, него оне што добијају да смрдљају по канцеларијама.
Протести против Вучка нам имају, између осталог, задатак да мало мобилишу његове присталице, односно да им створе слику шта ће се десити ако Лав од Чипуљића падне с власти. Но, ни то не даје резултат: Орци су постали професионалци, тачно знају да, до каквих год промена да дође, само треба да пређу на страну победника и то је то. И победнику је потребан олош као бирач. Тадић, рецимо, није хтео ништа да да сиротињи, а сиротиња није хтела да му да глас и ено га сад, иде од медија до медија, као нека баба, и кука како је он све знао, само није имао ко да га слуша. Вучић је, први после Тита, почео да даје сиротињи. Но, љубав која се купује је увек орочена и нестабилна и сад Бич српски, Вучко, бележи дефицит обожавања, чак и код пензоса. У његове приче су, одувек, веровали само наивни и глупи, а они који су имали бар три вијуге, само су се правили да верују. Сада их мрзи да се праве, сити су лажне љубави и вере.
Чак и неоправославци су малаксали: спасовданска литија је била мршава. Истерала је попчад на улицу и војску, и богослове, и породице попчади и богослова, и опет танко. Уморили су се новоправославци од врлине. У реду, није ту неке врлине ни било, само су се претварали, али сад већ желе да се похвале иметком, колима и швалеркама. Шта ће ти све то, ако не можеш мало да се искурчиш? Уосталом, угледали су се на архипастире своје.
Читаво друштво је загушено, нигде ни поветарца нема. Бонаца. Сораб, кад потоне, а углавном тоне к’о камен, воли да рекне: „Ноћ је најцрња пре свитања!“ Ко то бар једном није рекао, у Сорабе не може. Само: ова ноћ траје. Можда је мрак најгушћи пре свитања, само што не пролази. Наша најбоља нада су, парадоксално, Викинзи, јер ће нас натерати да се сви иселимо и пробамо да живот створимо негде другде. Овде нећемо за двеста година. Код нас је и сам појам власти постао, у свести људи, неодвојив од пљачке и бахатости. генерације које су виделе власт која не пљачка, сада су пред пензијом, или у њој. Опет, идеја да ће розекошуљаши и мајкини рузмарини да оборе власт шетњом, сасвим је апсурдна. Чак и кад би странци оборили Вучка као Слобу, ништа се не би променило: розекошуљаши би и даље крали као ветар, као што су већ и крали под демократама, а једина би разлика била што не черече месо рукама, као Вучкови, него лепо виљушком боц-боц. И једни, и други су потомци лопова, само се породична грана рачвала, па је неко остао у сеоској рупи, као Вучкови, а неко је отишао на студије, па му сад дете шета у розе кошуљици. Исти дух влада и једнима, и другима.
Србија је дом за свакога, сем за поштеног човека.
