facebook

Милан Миленковић: Розмарина беба

Милан Миленковић: Розмарина беба

Ви сте, као што би рекли професионални родољуби, „полазећи од тешке ситуације у милој и напаћеној отаџбини“, решили да оснујете странку. Наравно, не одмах странку, ваља скупити 10 000 потписа, али се сасвим добро може почети и са удружењем грађана па, кад будете процвркутали пред срБским народом и кад он чује какве патриоте у себи гаји, ни 10 000 потписа неће бити недостижно. Важно је нешто радити, а не седети у ова тешка времена.[1]

Каква ће вам бити идеологија? Шта недостаје држави и народу? Шта им је одузето и шта треба вратити?

Никада ни једном срБском  политиканту кроз главу није прошла оваква мисао. Он кад прави политичку организацију, себи не поставља оваква питања, већ само једно, из кога следи читава идеологија, а то је питање: какав сам ја?

Он је, дакле, домаћин, светосавац да не може да живи колики је, мрзи НАТО пакт и ЕУ, а за Русију би дао и дупе и живот. Из ове интроспекције, следи идеологија: он жели да Срби буду у Бога верни, да имају, а не да немају, да се деца весело играју по парковима, а цвеће слободно расте и цвета, као да се по улицама и хаусторима свуда чује весели цвркут птица и патриотске поезије, уз тихо брујање мотора Аудија, којим свештеници обилазе своје стадо.

Пошто су људи, који се крећу по друштвеним мрежама у просеку нешто свеснији и боље образовани, они уочавају да на нету преовлађују десничарске идеологије, па одатле извлаче потпуно погрешан закључак да и они треба да иду у том правцу, односно да десничари, који су тренутно на сцени, нису спретни, као што ће ови нови бити. Потпуно игноришући чињеницу да је све што се данас шуња по српској политичкој сцени сабијено у десни центар[2] (јер се у њему налази ћуп с благом), уновачени политичар се баш ту гура, без икакве идеје да би баш одатле требало да се измакне.

Будући да се код нас политиком баве углавном интелектуалци, дакле плашљив елемент, они одмах скрећу у десни центар да се не би изложили гневу псеудоправославаца и псеудопатриота, који на сваки помен левичарења одмах урлају: „Распни га, распни“! Ради се о маргиналцима, углавном невелике интелигенције и јаког грла, али за интелектуалце, који имају нешто слабије живце, ово урлање безмозговића може да буде извор тешких снова и траума.

Опет, не сме се отићи ни много десно, јер те ту вребају (декларативно левичарске) проевропске и пронато партије, а пошто замишљени јунак наше приче жели да се увуче у гузицу бирачком телу, гледаће да избегне екстремне грађанере, не капирајући да између неких Двери, или Заветника, на пример, и ДС-а, или Саше Јанковића, у идеолошкој сфери, готово да нема никакве разлике: сви они су заговорници капитализма[3], „социјалне државе“[4] и суверенитета.[5]

Зато назив овог текста и гласи Розмарина беба, по истоименом филму Романа Поланског, у коме главна јунакиња рађа демона. Ти демони су наше нове, увек исте странке и удружења, са увек истим, старим причама и програмима.  Није у питању, наравно, будаласто веровање да ће нешто што сто пута није упалило, сада да упали, већ рад по плану одређених служби.

Политичко тржиште је као и свако друго: систем понуде и тражње. Ви, када бисте били произвођач некле робе, гледали бисте да производите ону робу која се тражи, а не ону које има изобилно и коју већ проиводи стотине произвођача. Овде, у Србији – гле чуда – сви се утркују да продају оно чиме је тржиште већ засићено: плитко, русофилско и клерикално десничарење. Долазите, онда, до сасвим логичног тржишног закључка да неко, ко нема коме да прода робу, њу и даље производи само зато што је субвенционисан да то ради, односно да му зарада не зависи од продаје робе.

Посебно је питање како у земљи, која је капиталистички пакао, не постоји озбиљна социјалистичка, или комунистичка странка? Тржиште за такву странку је велико и отворено, а нико не покушава да заузме почетну, дакле повољну тржишну позицију.

То питање нас тера да направимо корак назад и објаснимо како је, после 5. октобра, форматирана политичка сцена Србије. Да би наши гоподари симулирали политички спектар и политичку борбу у Србији, формирали су „псе евроатлантизма“ или, речником из Француске буржоаске револуције, Монтањаре и Санкилоте, а то су овде Чанак, Чеда Јовановић и бесне НВО, а сви заједно имају задатак да онога ко влада оптужују да не иде довољно брзо у Европу, да кочи реформе и да касни са применом људских права. Они су, кобајаги, левичари, таман колико је то био и Атила Бич Божји. Суштински, увек влада странка десног центра (ДС, ДСС, СПС или СНС) и никако њихове прокламације не треба узимати заозбиљно. ДС и СПС за себе тврде да су левичарске странке, док су, у политичкој пракси екстремно десничарске; за висину ваше плате ће се једнако борити Чанак, Ивица Дачић, Вучић, или Шутановац.

Привидно, дакле, постоји левица (Чеда, Чанак, Борис итд.) и центар (ДС, ДСС, СНС, СПС) али, суштински, у пракси, имате само десно и још више десно.[6]

Да би симулација политичке сцене била комплетна, центри моћи су формирали и „националну“, односно патриотско-клерикалну десницу, која критикује власт са привидно конзервативних позиција. Ове привидне конзервативце критикује она прва група монтањара и санкилота, приказујући их као „екстремисте“, правећи од мале маце-тигра.

Све је, дакле, једна представа, позориште, у коме нема ничег аутентичног, самосвојног и где сви само играју своје улоге. Да се то види, ипак је потребна извесна интелигенција, а  већина становништва је не поседује у довољној мери, тако да гро публике уопште не схвата да гледа игроказ, већ мисли да заиста постоји некаква конкуренција идеја.

Доказ да се ради о позоришту је изврнута каузалистика: уместо да се променом положаја, рецимо доласком на власт, афирмише сопствена идеологија, прелази се на идеологију онога ко је раније био на власти. Банални су примери „националисте“ и „легалисте“ Коштунице, који је, доласком на власт, прекршио Устав небројено пута и постао промотер антинационалне неолибералне економије, или Александра Вучића, који је, уместо да оствари обећања, прешао на идеологију Бориса Тадића и Чеде Јовановића. То је прворазредни доказ пакта са Ђаволом, односно доказ да странци одређују идеологију која се има спроводити и да се за власт може конкурисати само у оквирима те идеологије.

Шта спаја све актере политичког живота у Србији, иако глуме велику различитост?

Пре свега, спаја их рђав људски  материјал, који је у српској политици постао ултимативан. Великог патриоту од евро-атлантисте дели 5 до 10 хиљада евра, често и мање. Националне странке, попут СРС, или Двери, постале су расадник кадрова који иду по српским медијима и бране политику Александра Вучића, скупа са Заветницима, 1389. и сличним „патриотама“.

Друга тачка споја је капитализам. У Србији не постоје знатнија странка, или покрет, а да су антикапиталистички. Идеја да ће се глобализма ослободити онај ко развија капитализам је потпуно идиотска и то само говори о лажном антиглобализму у Србаља. Већина не разуме проблем, али и они који разумеју, само се надају да ће закачити неки динар од приче.

Капитализам је,, у светским размерама, достигао свој чудовишни стадијум и више никад и нигде неће бити „хуман“, па ни у Русији, коју кремљофили овде призивају, у вери да ће ропство у Руса бити подношљивије од ропства у Викинга.[7]

Трећа важна спојка, цемент, заправо, српске политичке сцене је новац. Политика кошта, а да би се дошло до новца, обично мора да се да дупе, односно да се за њега размене идеје, понос и достојанство. Цене свега овога убрзано падају, тако да ће се идеје давати за мало бољу вечеру. За пар година и за право да се пипне кока-кола, колико да се види да је хладна.

Онај ко има мало мозга, мало тестиса и мало поштења, морао би да своје бављење политиком започне са овим принципима и да их свуда истиче:

  1. Својина се мора вратити народу;
  2. Мора се укинути капитал-однос у друштву;
  3. Потпуно поништење (а не преиспитивање) приватизације и строго, примерно кажњавање свих оних који су је противуставно спроводили;
  4. Одбијање да се врате неправедно узети дугови;
  5. Егземпларна казна за трговање националним интересима и крађе са нивоа влсти;
  6. Распуштање садашње администрације, која је потпуно контаминирана корупцијом и кршењем закона;
  7. Нема изласка на окупаторске изборе;
  8. Политика има да се води у јавном, а не приватном интересу.

Можда овакав програм изгледа нереално, али има више изгледа на успех, него клеро-патриотски програми, са мирисном нотом русофилије, који ничу на петнаест минута. Такви програми су мртворођенчад и служе само да допринесу игроказу који се овде приказује.

Природа организације, која може да спроводи овакав програм, морала би да буде следећа:

  1. Мала, кадровска,  не масовна организација у којој су интерперсоналне везе снажне, а не конкурентске;
  2. Учлањење по позиву, што ће рећи да организација позива онога за кога оцени да то заслужује;
  3. Флуидна структура, да службе не могу лако да уђу и развале организацију.

Оваква размишљања су пут ка оздрављњу друштва, али не и оздрављење само. Ипак, од разумевања се мора почети и мора се знати правац оздрављења. Да ли ће се моћи успети, или не, диктирају многе околности, од којих неке данас не можемо ни предвидети. Оно у шта смо се позитивно уверили је да нити неолиберални концепт, нити нулти конфликт са Западом, нити русофилско-патриотско-клерикално запомагање, не дају ништа. То је погрешан правац, правац у „ништа“.

Од већине народа се, наравно, не може очекивати да разуме историјске процесе и да препознаје раскршћа, али баш зато су потребни снажни, самосвојни појединци, који схватају да су демократски процеси окончани, односно да су баш они гаранција пропасти. Мора се, и то ултимативно, голог опстанка ради, размишљати на постдемократски начин, а не робовати фантомима покојне демократије. Важно је да макар мала, конзистентна група, разуме шта се дешава и да жели да овлада процесима. Народ, у целини узев, ионако не схвата шта се збива, а и онај ко би слушао налоге конфузне гомиле, не би био озбиљан политичар.[8]

За један народ је свеједно да ли ће бити жртвован  Молоху евро-интегрција и НАТО пакта, или квазитрадиционалистичким идеологијама, са мирисом тамјана и распеваним Козацима. И једно, и друго, воде у умирање нације. Потребни су нови, свежи и храбри путеви. Неће сваки од њих бити успешан, можда ни добар, али за ове, којима смо до сад ишли, тачно знамо да су промашени и да воде у смрт.

 

[1] Поново Сун Јат Сен: „Лако је делати, тешко је разумети“.

[2] Иако су српске политичке партије разнородне по називима и програмима, политичка пракса им је десно-центристичка, јер господари тако хоће. Гурање у десни центар гарантује да ће бити само борбе између партија, али не и борбе идеја, што би могло да представља проблем за господара.

[3] А са њим, знали они то или не, и заговорници ЕУ и НАТО пакта, јер их тамо не води Вучић, већ капитализам. Део мозга, који би требало да ово укапира, недостаје „искреним срБским патриотама“. Баш одабир капитализма, као продукционог односа, пре или касније доводи све патриоте на касицу тог истог капитализма, који их, онда,преобликује у европејце и евроатлантисте.

[4] Од које више нема ништа: фондови за социјалу су све празнији, а велико је питање колико ће се и пензије још исплаћивати. Социјална држава је, већ данас, мит. Увек је била лажна, јер је претпостављала хумани капитализам, што је исто као када би неко претпоставио искусну, невину девојку, али је држава ипак успевала да наметне капиталистима порезе и, кроз њих, неку врсту социјалне државе. Претпоставка за тако нешто је био суверенитет. Пошто је суверенитет данас веома ексклузиван и не поседјује га више од десетак држава на свету, социјална држава је капитулирала пред наднационалним капиталом. Она је прошлост, за коју се залажу наши десничарски паметњаковићи.

[5] Док нас, истовемено, подводе Русији, у име тог истог суверенитета.

[6] Србима се никад довољно не може објаснити да бити „лево“ или „десно“ није ствар изјаве партијских лидера, или танких програма, већ питање односа према својини и расподели у друштву. Десница протежира приватни сектор и врши приватизације, левица даје предност колективним облицима и својине и национализује и конфискује оно што су десничари завалили.

[7] Човек никад није начисто са овим гласовним променама; мислим се да ли је правилно рећи „робски“, ако је већ „србски“? Ми нисмо српови, него Срби, па је зато „србски“, а не „српски“. Следствено томе, ми нисмо ропови, него роби, па се, ваљда, и пише „робски“. Морам да питам неког од патриота са несвршеном средњом школом да ми објасни ове недоумице.

[8] Черчил каже: „Све илузије о демократији се изгубе после пет минута разговора са просечним бирачем“. Томе се нема шта додати.

***

Насловна – плакат филма Романа Поланског, „Розмарина беба“.

About The Author

Related posts

26 Comments

  1. Вилогорски

    Милане, свака ти част !
    Нешто најбоље што прочитах до сада.
    Зашто то кажем? Зато што је текст изузетно структуисaн.
    У првом делу веома аргументовано анализираш садашњу полутичку сцену у Србији.Једном речју ХАОС.
    Средишњица је изузетно важна и прилично јесно дефинишеш правце политичког размишљања, који временом може лако еволуирати у нову политичку докртрину, која толико треба и недостаје овом народу /идеје, идеје, идеје /. Само оргинална идеја, реална и применљива политичка доктрина, која би покренула учмалост и дала нову наду у правду, поштење и окрепљење, може се примити у народу.
    Сматрам да си добро укапирао нови српски алгоритам, који би почео да решава проблеме.
    Завршница ти је исто тако одлична.Већина народа неће одмах схватити поенту. Међутим има ту једно „али“. Народ ко народ, кад види да се у својој околини буди оно мало неучмалог духа, ето и народа.
    Нешто слично и по свему судећи оргинално даје и Драгаш. Али то је већ беживотно, јер остаје годинама мретво слово на папиру.
    Тачно, ни на истик ни на запад. Креирати оргиналан програм који одговара стању и бићу овог народа.
    Власт да преузме интелектуална елита, уведе просвећену диктетуру.И да одговара за своје потезе који уопште неће бити лаки.
    Једини услов је да народ подржи тешке реформе. Нешто слично као што се десило у Јежној Кореји 60 – их. У Србији сада живи више од 60% транзиционих губитника. То је велика маса потенцијалних гласача за демократске промене.
    Зрело је за тешке подухвате.
    Е сад да ли има таквих лљуди који би преузали тај ризик ? Питање је?!
    У сваком случају радује ме твој правац размишљања. И оно што је најважније то се мора десити кад тад.
    П.С.
    У овај програм унети и ову тачку.
    Комплетну државну администрацију и кључна места у науци, привреди, просвети, здравству поставити младе наше људе кои су у иностранству и који су се доказали, знањем, поштењем, образом и ево резултата. Они би верујем, радо прихватили да помогну својој замљи.
    Тако нешто је већ урадио Сингапур.
    Поздрав.

    Reply
    1. Владимир Павићевић

      „Нема изласка на окупаторске изборе…Мора се, и то ултимативно, голог опстанка ради, размишљати на постдемократски начин, а не робовати фантомима покојне демократије“, каже Милан Миленковић.

      „У Србији сада живи више од 60% транзиционих губитника. То је велика маса потенцијалних гласача за демократске промене.“, каже Вилогорски.

      Ала си га разумио, свака ти част!

      Reply
    2. KNIN

      Po mom misljenju politicka scena u Srbiji je odlicna realna i jedino moguca.Vucic je Bogom dat da njega nije i SNS mnogo ljudi u Srbiji bi bili kruva gladni.I ja sam clan SNS i zahvaljujuci SNS ja sam preko moji Krajisko SNS veza dosao do zaposlenja u preduzecu za odrzavanje puteva.Ogroman broj mladi ljudi kroz SNS je dosa do radnog mjesta.Vecina Krajisnika koliko ja znam glasa za Vucica bas iz ovih razloga jer garantuje siguran posa.Jos ako se to pidudari sa rodbinskim vezama moze se doci do izuzetno dobrog radnog mjesta. Ja znadem jednog mog zemlhaka iz Krajine koji nije ima ni svih 8 razreda osnovne skole.Preko rodbinske veze se zaposlio u Zrenjaninski vodovod i radi na kontroli kvaliteta vode.Nije tu Vucic kao Vucic bitan ja bi svoju SNS clansku karticu sutra zamjenio i sa clanskom karticom DS.Samo ako bi mi garantovali siguran posa.Od neceg se mora ziviti gladan se ne moze biti

      Reply
      1. Вилогорски

        КНИЊАНИН
        Христ балги рече – Не живи човек само о хлебу него и о свакој речи што излази из уста Божјих – Е Господе наш Исусе Христе, тешко је следити Твој пут и ности твој крст кроз живот.
        Постадосмо слаб материјал, Ово сведочи велики бард Брана који давно записа..
        Хлеб
        Приметио сам у најгушћем мраку
        како ми се глава удвара стомаку.

        Остадосмо тако, без птица и неба
        стомак мој и глава и комад мог хлеба.

        Животе, не умем да живим без тебе,
        нисам избегао да ти служим, хлебе.
        Брана Црнчевић

        Reply
      2. Посматрач

        Поштовани Књињанине,

        Читам да много хвалите Вучића, тј. не њега као личност, већ Вучића као персонификацију политике, која је омогућила некоме из Крајине да са једва завршеном основном школом врши контролу воде у Зрењанинском водоводу !?! Зато није ни чудно што Зрењанинци немају исправну воду за пиће годинама ! Та, Ваша искривљена логика ( у суштини анти државна и анти национална) је главни разлог зашто нема посла па се онда мора радити то што Ви и Вама слични радите! То и тако више не пролази ни у Ирану где владају „затуцане“ верске муле (можете видети у директном преносу путем интернета ако га нису угасили!). Док је таквих као Ви и Вама сличним биће све мање и мање јавних предузећа где ће се моћи запослити све више и више таквих Књињана!

        Reply
        1. Dragan

          Браво Посматрач! Како време пролази, све више разумевања имам за Хрватску олују. Решили се људског смећа.

          Reply
      3. Od Knina loza, a bistar kao boza

        Mogao bih ti napisati par pametnih rečenica, ali ti ih (na žalost) ne bi razumeo, jer ti kvocent inteligencije ne prelazi visinu telesne temperature Ti i tebi sličnima sa istog geografskog područja ste smeće ljudsko. Stoka u obliku ljudi, glupan do glupana, papan do papana. Vi ste neopevana stoka, ljudski smrad. Najveće kukavice koje je ljudska rasa izrodila.

        Kako je to bilo daleke 1995 godine:

        – uvlačili ste se Miloševiću u pakšu
        – kenjali ste po hrvatima
        – hteli ste nezavisnu Krajinu
        – pevali četničke pesme
        – busali se u grudi „junačke“
        – vojevali po kafanama
        – uživali u vajdici koju je rat donosio

        I šta je onda bilo 1995 godine?

        1. Hrvat je opalio iz puške
        2. hrabre knindže su se usrale u gaće
        3. svi ste napunili Pampers
        4. počeli ste da kmečite
        5. skočili na traktore i bežanija za Srbiju

        Ovde ste kukali kako ste jadni i gladni, a svi ste pokupovali nekretnine. Onda ste (malo po malo, godinu po godinu) zaposeli javna preduzeća, opštine, policiju itd.

        Ostali ste i dalje primitivna stoka, stoka koja za malu vajdicu daje svoju smrdljivu, usranu, kraišku guzicu.

        Danas ste u Srbiji okupirali gotovo sve institucije, jer volite hleba bez motike. Neobrazovana, neopevana stoka na funkcijama, a kvocent inteligencije ekvivalentan broju cipela.

        Jeb`o vas voz koji vas don`о, a i Milošević koji vas udomio, zajedno sa tadašnjim mediokritetima-sendvičarima.

        Kada je hrvat zapucao

        Reply
    3. Goran

      Vilogorski sta cekas? Osnuj stranku, pokret, udruzenje gradjana… Preuzmi vlast i ove poput „Kninjanina“ posalji iza resetaka, na prinudni rad.

      Reply
  2. KNIN

    Koje mlade ljude postaviti u nauku i slucne pozicije? Vecina lokalni Srbijanaca sa zavrsenim fakultetima to jest Srbijanske omladine nakon sto se iskoluju u Srbiji .Gledaju da se isele iz Srbije i odu u inostranstvo.Sta se tad desava?Desava se da na bilo koje upraznjeno kvalitetno radno mhesto se zaposljava nasa Krajiska omladina .Jer su nase rodbinsko zemljacke veze vrlo duboke narocito ovdje u Vojvodini.I nije problem zaposliti sopstveno dijete ako je fakultetski obrazovano.Ono sto je problem kod Srbijanske omladine to je da Srbijanska omladina nije polivalentna sto bi se reklo.Oni recimo nece da prihvate da rade neki posa za koji nisu skolu zavrsili oni odbijaju.I onda pisto oni to nece na to mjesto dolazi neki Krajisnik koji bez problema prihvata taj posa po principu daj meni ako ti neces. Bez obzira dali ima skolu za taj posa ili nema.Posto taj Srbijanac razocaran cinjenicom da ne moze naci posa za koji je isa u skolu on razocaran pisto poto zeli napustiti Srbiju.I naravno da ce sve iole kvalutetnije ili one manje kvalutetne poslove preuzeti Krajisnici.Jer mi nismo probirljiv narod bas toliko.Nama je bitno nedje se uvaliti na sigurno radno mjesto i to cuvati kao zjenicu oka.A ako se ukaze prilika ili neko slobodno mjesto u tom preduzecu to slobodno radno mjesto gledamo rezervisati za opet nekog svog zemljaka.I tako se ispomazemo i sirimo svoje veze jednostavnim ispomaganjem.I zato nas ima svuda Krajisnici po Vojvodini se mogu baci na svim pizicijama od Direktora pa do cistaca ulica.Jednostavno nismo probirljivi sve poslove prihvatamo da radimo dok domaci Srbijanci recimo to nece.Srbijanac se striktno drzi diplome i pokusava naci posa koji realno ne moze naci jer nema veze kao mi Krajisnici a osim toga gadljiv je da se prihvati recimo posla u gradskoj cistoci.I tako izvisi na obe strane i sta mu onda preostaje?Da sa navrseni 30 ili 40 godina zivi sa roditeljima od roditeljski penzija.I tako se radjaju frustracije lokalni Srbijanaca prema nama dodjosima kako nas zovu.

    Reply
  3. kašimbo

    Patriotizam na današnjem političkom tržištu nije dobitna kombinacija.

    U tom pogledu lažni patriotizam stoji nešto bolje.

    Veoma je staro pitanje da li ljudi sa Krita lažu zato što vole lagati ili se radi o taktici mimikrije zbog rizičnih okolnosti opstanka.
    Nauka do danas nema sigurnih odgovora.

    Reply
  4. Цмок То

    Тако је требало Антонић да пише пре 17 год. а сада то најзад пише ММ и радио нам ради…
    Макар нешто..

    Reply
  5. Вилогорски

    Што куњаш раде, док векови пролазе?
    Већина кометара на овај текст јасно показује сву незрелост колективне и националне свести. Уста нам пуна српства, јунаштва, памети, а мисли о државотворности ни за лек. Па добро ако је тако, а јесте, шта нам ваља чинити? Ништа. Онда ће нам дриги правити државу а наше је једино да изволимо рећи јер нам одговара или не. Одговор се зна, историјско НЕ. Онда ми лепо почнамо оптуживати масоне, илуминате, Ватикан, страни фактор, спољне непријатеље и домеће издајнике. Лепо се примећије да у друштву нема конструктивне идеје како креирати заједницу грађана која нормално може да функсионише.
    Ево данас, објавом овако изазовног текста, су врата за кометаре свима отворена, слобода мисли је очевидна. Тема изазовна и инспиративна, али ћорак. Милан свима уступио простор на сајту отворио га без цензуре. Али ни једног конструктивног и новог предлога. И шта очекивати? Па ништа све по старом. Само се са жаљењем може закључити – безидејно безнађе.
    Очигледно је да ми нисмо нација са хомогеном свешћу и искуствено искристалисаном креативношћу, живећи вековима на овим просторима.
    Зашто сви беже од нас? Сви околни народи имају своју идеју. Неки да формирају свој национални идентитет. Наки да створе своју цркву. Неки да уреде свој језик. Неки да се вежу за јачег и богатијег. А ми? Па ми нисмо још рашчистили са самима собом. Шта хоћемо, колика нам је стварно војна, политичка, економска, моћ да би остварили циљеве?
    Ми пре свега, после Титове смрти, нисмо изградили међусобне солидарне везе као народ који је угрожен. Више личимо на скуп завађених племена где је паганство заогрнуто плаштом хришћанске догме и то се поставља као вреховна вредност Небеског Народа.
    И тако се јасно оцртава колективни дух биполарног гложења између две крајности, патриота и еуропејаца. И ту је крај идејних превирања и празних прича.
    И зато Владару је лако кад бољих нема.

    Reply
  6. KNIN

    Vilogorski@ Naravno da nismo homogena Nacija niti cemo ikad biti u ranijem Milenkovicevom tekstu sam napisa zasto necemo.Kad pitas koji su nam Nacionalni ciljevi opet do izrazaja dolazi ta negomogenizacija i razlike.Recimo kako 1995 nekog Srbijanca Nacionalno pobuditi ili da sam to ucini da se iz udobne Sumadije otisne put Velebita ili Dinare sa puskom u ruci? Ili kako nekog ko tad vlada Srbijom urazumiti da ne trguje sa RSK sa ustasom Tudjmanom zarad neki njegovi visi interesa na Kosovu i RS.Koje pokusava rijesiti preko zrtvovanja Srba u Krajini?Na takav nacin i takvim razmisljanjima prijatelju moj nikakve teoretske sanse nema za zblizavanje a kamo li da se usaglase Nacionalni interesi.Evo ja te sad pitam sta su to Srpski nacionalni interesi?Jedni kazu Srpski Nacionalni interes je objedinjavanje Srbije Kosova RS Crne Gore cak i Makedonije pitam te sta cemo sa RSK??Kome to ostavljaju ti koji mastaju o sve Srpskom ujedinjenju? Drugi kazu cilj nam mora biti objedinjenhe Srbije i RS u jednu drzavu ali moramo u Bosni podrzati Hrvate da se izdvoje od muslimana i u tom slzcaju pitam sta cemo sa RSK?Dali to znaci da cemo Hrvate podrzati kao neku vrstu nagrade za progon 300.000 Srba iz Krajine ako ih podrzimo u vezi Bosne?Na takav nacin nema sloge niti ce je biti medju nama dok god medju Srbijancima ima onih koji bi sa Hrvatima trgovali samo da im Srbija ostane mirna a na racun Srba van Srbije.Dao sam ti samo taj primjer tako je pi svim pitanjima.Jer Srbijanac nema puno zajednickog ni sa Srbinom iz Krajine niti Bosne da bi zbog njegavbio spreman piginuti to je pokazo protekli rat.Ista situacija je i sa nama Srbima iz Krajine ni ki nebi hili spremni ratovati za Srbiju da je sutra neko napadne.Razlog tolikoj odrodjenosti je kulturolisko mentalitetsko socijalno antropoliske prirode.Ja sam se 1990 iskren da ti budem zapanjio kad sam cuo jednog Srbijanca kad se on doslovno cudio otkud Srbi u Hrvatskoj i Krajini ej on se cudio tome? Jos narocito kad je vidio koliko stare Crkve i Manastire imamo u Dalmaciji.Zar ti i taj primjer ne govori dovoljno koliko smo mi nepoznanica jedni za druge ? Dok god se to ne promjeni nema srece i dok god tog Sumadinca jednako ne bude boljela dusa i srce za Srbima iz Krajine kao sto ga boli Srce ta Srbima sa Kosova.Kad se to desi tek onda znacemo da smo jedan Narod jedno tkivo jedna dusa.Dok se to ne desi sve je presipanje iz supljeg u prazno

    Reply
    1. Petar M.

      После овог, а и осталих твојих коментара, боље да не кажем шта мене као Шумадинца боли за Крајишинце…. А што се мотивисаности тиче, да се из Шумадије крене за Велебит и Динару, доста би помогло да ви са Велебита и Динаре кренете из Београда, па ће се можда неко и придружити.

      Reply
  7. Вилогорски

    Питање РСК је на жалост ад акта.
    Друго овде је аутор текста поставио питање политичке идеологије и како се друштво у будућности треба градити. Односно пројектовати један друштвени нацрт, како уредити Србију да би се могло живети у складу са нормалним животним стандардима средње класе.
    Колико ја вас разумедох из вашег писања ви сте неки способан човек. Преко Краишке веза у СНСу нађосте посао у Јавном Предузећу Војводина Пут. Па полако државна фирама редовна плата, раднеш мало и дани теку. Ако Бог да пензија иде. А видим ви се разумте и у политичку логику прелетања, па ако Вучко изгуби а ти одма мењаш дрес и нормална ствар посао. Разуме се са унапређењем за сменовођу.
    Е колко би данас у Србији људи пожелело да има те СНС Крајишке везе.
    Него ево снегова баци мало сочице , ако има на сладишту, по путевима па одмори до пролећа, и онако нико ништа не ради нити пуевима пролази..

    Reply
  8. KNIN

    Vilogorski@ Pitacu te oce li RSK biti ad akta kad RS uguraju u unitarnu Bosnu oces li i tad pominjati kako je RSK ad akta?Ili ces govoriti kako nista nije ad akta i kako se treba svim silama boriti za pivratak RSK i RS.Ne zaboravi da je i Kosovo ad akta jos RS kad se tu doda promjenices musljenje vrlo brzo kako je RSK ad akta.Sti se tice poslova pa prijatelju moj tu vazi parola snadji se.Tako i ja snalazim se borim se nema predaje.Nisam ja nikom kriv sto je neko od kvazi patriota gadljiv na SNS stranacku karticu ja nisam gadljiv.Sve cu uciniti samo da mi bude ljepo ako treba mjenjacu sto stranaka samo da mi bude ljepo.Nemam ja problem sa tim niti me je briga sta ce mi ko reci.

    Reply
  9. KNIN

    Vilogorski@ Sto se tice teksta i ideologije i svega toga sto Milenkovic pominje.Sve je to presipanje iz supljeg u prazno dok god Srbijansko srce ne zaplace nad sudbinom i patnjom Srba van Srbije.Dok se to ne desi nema srece zapamti to.Ako je Srbija Matica kako Srbijanci gole reci onda neka se gospida Srbijanci potrude da Srbi van Srbije osjete da im je Srbija Matica.1995 je pokazala suprotno e da bi se to promjenilo Srbija ce morati da tasuce rukave i da ucini ono sto je ucinila 1918.A to je da predje Drinu i oslobodi ono sto je ustasama predala.Drugogizbora necete imati ako mislite igrati ugru da stvorite JEDINSTVO SRPSKE NACIJE i stvorite uslove za teritorijalno okupljanje Srpskog etnickog prostora.Imali ste priliku to uciniti 1991 pa 1995 obe prilike ste svjesno prokockali zbog Kosova.Imacete uskoro novu priliku pa se gospido pikazite da vam je stalo do Srpstva.Vi bi htjeli Srpstvo graditi u okvirima Avnojevske Srbije totalno ignorisuci upravo Srbe van Srbije i sve Srpske etnicke teritorije.To tako prijatelju moj ne ide.Jer ako to budete radili da Srpstvo gradite u okviru Avnojevske Srbije posticete efekat.Sto bi reko Milo Lompar da sve Srpsko van Avnojevske Srbije vremenom prestane biti Srpsko i postane Srbijansko .Takav efekat bi vi time dobili a to se ni u ludilu nesmije vama dozvoliti.Jer je to previse opasno za nas Srbe koji nismo Srbijanci i koji dolazimo vam granica Avnojevske Srbije.

    Reply
    1. Dušan

      Kakvi srbijanci? Valjda srbi? A, ne, ne , ne…. Ti ko tvoja braća hrvati, srbe iz srbije nazivaju srbijancima. Nisi ti kriv, majka priroda je.

      Reply
  10. Gotan

    Kad bi napravili kompijuterski program zvan Drzava .Ako bi i tom programu ubacili parametre drzave Srbije ,mogu da zamislim sta bi bio rezultat. Da se ne lazemo ovaj sistem je nemoguce srusit a da se pre toga ne dese dve stvari. Prvo da se sistem tolko olupa da velika vecina gradjana bude gladna sto sitem sigurno nece dozvoliti. Druga mogucnost neka velika svetska pomeranja.Sto ne znaci da bi Srbi iz toga izasli ko bobednici. Sta ce biti sa Srbijom bice ono sto je zapad zacrtao . Svesce nas na meru gde im nicemo biti nikakav problem a ujedno i ravnoteza na ovim prostorima ukoliko neki narod pokusa da se otrgne kontroli pa to bili i kosovski Albanci.U svetu postoje kolonije prvog,drugog i itd mislim da cemo mi biti negde na sredini nit siti nit previse gladni. To sto Srpska elta trosi svoj narod oni to nikad nisu ni prestajali pa smo opstali. Sta je preduslov da Srbija stvori uslove za kakav takav napredak neznam. Ali jedno je sigurno pitanje je dana kada ce poceti obracun unutar trule srpske elite. Elite krupnog kapitala i elite koja zivi od sistema . Bara sve manja a krokodila sve vise.Tako da narednu deceniju planirajte zivot priblizno ovom sada ne ocekujte treci svetski rat ili supermena Srbina koji ce resiti Srpske probleme.Ako i dodje do nekih promena nabolje recimo od sutra rezultati bi bili vidljivi tek za deset godina. Plasim se jedino da nam za koju godinu Vucko bio kao kisa u maju.Jer posle Tadica mislio sam da nema gore ?

    Reply
    1. Александра Миленковић

      Da, da, da, od raspada SFRJ, pa naovamo, imamo situaciju „lošeg je gori zamenio“…

      Reply
  11. Јанко

    „Флуидна структура, да службе не могу лако да уђу и развале организацију.“ Може ли мало детаљније о томе, звучи врло интересантно? Којих је то десетак суверених држава данас у свету?

    Reply
  12. kašimbo

    Seca li se neko pesme_ „…što je više obmana i laži…“ ?.

    Na pijaci od „politika“ vazda je bilo kolačića od „šarene laže“.

    Novi je momenat nacionalni konsenzus po pitanju laži:

    AV je slobodan lagati jer niko i ne očekuje istinu…

    A da to tako može do u beskraj, ne može.

    Ozdravljenje (budjenje) će ići po protokolu koji je Milan opisao…samo: KAD i KO ?

    Reply
  13. Slavko NS

    Svaka čast na tekstu Milane. Racionalno, razumno i poučno kao i uvek. Mislim da velika većina ljudi, koja ima zamerke na tvoje tekstove, neće da prizna surove i hladne činjenice koje ti iznosiš. Politika, a i život je takav, more surovih istina i hladnih činjenica, pa kome se to svidja ili ne svidja, šta ćeš mu ti. Primer: ako se neko zaposlio u državno preduzeće preko veze i za sada ima siguran posao, platu i egzistenciju, neka bar ćuti u najmanju ruku. Nije red da nam popuje i filozofira. Isto tako, potpuno mi je sumanuto da se retki glasovi razuma i čuvari zdrave logike napadaju. Pozdrav i sve najbolje.

    Reply
    1. Александра Миленковић

      Konačno. Te komentare sam i pustila u nadi da će ih neko primetiti i reagovati. Za neverovati je šta čovek piše i još popuje drugima. Tipična slika Krajišnika iz Milanovog teksta o njima, a većina to lobuje pogledom. Preskače ga… Pozdrav i tebi!

      Reply
  14. Dragan

    Да ли је аутор текста упознат са предлогом да се код нас уведе Демократска меритократија? Да ли познаје принципе? Да ли је на вези са асоцијацијом Реструктура која је формулисала програм преласка на Демократску меритократију (само не уме да га пласира широким народним масама)?

    Reply

Leave a Reply to Цмок То Cancel Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

 

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.