facebook

Милан Миленковић: Тријумф демократије

Милан Миленковић: Тријумф демократије

или:

Што смо тражили, то смо и добили

 

Циркус, који се ових дана дешава у вези са положајем СПЦ у Црној Гори, показује сву беду наше политичке аналитике, која није у стању да изађе из одређене матрице, која је постављена осамдесетих година прошлог века, са лажним буђењем српског национализма. Тада постављена шема, по којој је СПЦ одржала српски народ кроз историју и створила његову духовност (шта год то значило) и даље влада умовима Сораба и онемогућава им да виде ширу слику. Додајмо томе да је и новоправославље, дакле возбуђена вера посткомунистичке генерације, оптерећено примитивним погледом на веру и сујеверјем, довело дотле да је црква далеко надишла не само веру предака, већ и Бога. Она стоји, за модерне Сорабе, у средишти вере и она је услов да уопште будемо Срби.

Свака, дакле, политичка анализа у Сораба полази од тога да је црква у праву и да нам без ње живота нема.

Прво што пада у очи, када су у питању догађаји у Црној Гори је следеће: СПЦ је здушно прихватила, чак активно подржавала, сваку антикомунистичку идеју и политичку организацију и била је на челу борбе за демократију у друштву. Одлука црногорске Скупштине је, што аналитичари сасвим превиђају, савршено демократска и легитимна. Скупштина Црне Горе је легитимни представник већинске воље народа, као и наша Скупштина овде, и може да доноси законе какве год хоће, под условом да се не косе са Уставом. Неко ће наивно приговорити да су избори за те скупштине били нефер и да оне нису истински репрезент народне воље, али тај ко приговара може само да окачи себи магареће уши на главу, јер је очекивао савршен систем, немајући у виду његову примену у пракси.

Простије – СПЦ пада као жртва демократије коју је заговарала и спас види у очувању Закона  о верским заједницама који су донели комунисти, што их је, опет, сама црква рушила. Ова ситуација заправо показује до које мере је антикомунизам био, чак и унутар цркве, пројекат и мода епохе, а не промишљена идеологија.

Да ли је овај нови закон штетан за цркву и да ли задире у њене интересе? Несумњиво да, но, о томе је требало мислити кад су се демократија и капитализам препоручивали као најбољи од свих система. Овако испада да су добри кад нама отимају имовину и кад тлаче народ, а лоши кад то исто раде цркви. Нашим пастирима, истина, лицемерја не мањка.   Не могу да се сетим да је црква икад дигла глас кад је била угрожена имовина народа, или појединаца, кад су отимане фабрике и предузећа и кад су извршитељи харачили сиротињу; у таквим ситуацијама су нам саветовали очување диушевног мира и подсећали нас да је црква духовна организација, а да су ово ситна и неважна световна питања. Шта су губитак стана, посла или фабрике, спрам вечног живота и спасења душе? И, гле! – читава филозофија вечног живота и спасења душе је нестала брзином подмазане муње кад је Мило дирнуо у имовину цркве!

Народ, онај исти народ на чије је муке мајка црва била и слепа и глува, позван је да брани светиње од безбожника, за које је тај исти народ гласао!? Манстири и цркве су, дакле, наше светиње, али су, за сваки случај, књижене на цркву, а не на нас. Наше су само кад су угрожене, а кад нису, онда су црквене. Ко год мало познаје свештенички менталитет, зна да они у светињама виде само имовину и извор будуће имовине.

Још један мали парадокс пада у очи: црква је одржала и спасла српски народ, а не може да одржи ни себе без помоћи тог истог народа. Ако су успели да нас одрже и спасу за читав један миленијум, што је проблем да сами, без наше помоћи, одбране себе од једног осредњег аутократе, као што је Мило Ђукановић? Наша црква је надјачала Турке, Аустрију и друге силе, а не може Мила?

Нема месец дана да сам, не знајући шта се спрема у Црној Гори, говорио да ће се црква, иако се обилато гребе из разних буџета и од тајкуна, чим загусти сетити народа, кога суштински презире и види га само као хранљиву подлогу. Тридесет година црква одгаја псеудовернике и нововерце и сад долази време у коме ће се видети од каквог их је материјала тесала. Како сада ствари стоје, за сад су нововерци добри само за литије и мирне протесте, које Сораби могу да патентирају, јер су њихов изум и одлични су за исказивање ватрених ставова без икакве опасности и ризика за гузицу.

Мали скок на почетак текста. Сви који су нам саветовали демократију и капитализам, нека данас ћуте. Ако нису знали у ком правцу ће се монструм демократије и људских права развијати, нека ћуте двоструко, јер су двоструке незналице. Мило Ђукановић и Скупштина Црне Горе се крећу и уставним и законским оквирима, дакле – у границама демократије. Ако се то неком не свиђа, нека их обори на изборима, па нека врати имовину цркви. Шта? Не може да их обори, јер су избори непоштени? О томе сте, браћо, морали да мислите кад сте рушили комунизам, јер у њему није било поштених избора и јер је црква била прогањана. Накнадна памет је веома симпатична, али не даје резултат. Чак и док се ово дешава у Црној Гори, сорабски аналитичари виде проблем само у Милу, као што и овде виде проблем у Вучићу и најдаље докле могу да оду је мисао о томе да су ова двојица извитоперила демократију, док је мисао да демократија има структуралне слабости и да су због њих извитоперења нужна, још веома далеко од њих.  

Када ситуацију очистимо од емоција, то изгледа овако: протест против наводног отимања имовине СПЦ у Црној Гори је антидемократски, јер је закон донет у демократској процедури, гласовима посланика који су представници већине становника Црне Горе. Одлична је прилика да се покаже ко је „искрен“ верник и добар Сораб, али то не мења основну чињеницу: борили смо се за демокраатију и капитализам и Ђаво је дошао по своје. Што је најгоре: како год се ова криза оконча, опет ћемо се борити за демократију и капитализам, а црква ће опет заборавити муке верника и зла која им се чине. Чак и у овој кризи, цркви не пада напамет да рекне неку реч о заштити имовине сиротиње и народа уопште. Како ће тек рећи кад криза прође?

Митрополит Амфилохије је велики део живота посветио борби против комунизма, а сад је дочекао да  тражи да се врати комунистички закон о верским заједнцама. Има неке небеске правде у томе.  Не знам да ли је и митрополит види.

 

About The Author

Related posts

9 Comments

  1. Млађа

    Било је то негде пред крај 30-тх година када су се ба сцени нашли Милошевић, Драшковић, Јовић и остали, када је почињала „демократиа“! Седели смо нас неколико у кафани, а где би друго, и расправљали о тада актуелној политици. Све са „аргументима“ сви се „разумемо“ у проблематику, и то се одужило. За шанком је стајао неко нама непознат, и једног момента он рече: Ако смем да кажем свије мишљење!? ОК само га кажи, ми се претворили у уши и чекамо шта ће ново „!паметно“ да каже када смо ми све већ рекли. Каже он: Ја бих изабрао ново руководство и поређао бих уза зид и све побио! Онда би изабрао друго руководство, и њих би побио. После би изабрао и треће, исто би урадио. Онда бих изабрао и четврто и држао пушке на готовс и ко погреши, опет све побио. И то би тако док не изаберем ПОШТЕНЕ! Сада се види колико је био управу. Сваким избором све горе
    бирамо или се самобирају!

    Reply
    1. zeljko

      Sustina ovog zakona nije na koga ce biti uknjizene crkve.Milo bi najradije da SPC ne postoji ili da se prekrsti u CPC.Po jednom clanu zakona.verska organizacija u svom imenu ne moze da ima ime neke druge drzave.sto znaci da se crkva nece smeti zvati Srpska.Bas me interesuje sta ce biti dalje kad Milo postane vlasnik crkava.Onda ce reci crkva i drzava su razdvojeni,eto mi dajemo crkve na upravljanje Mirasu,to je sad autokefalna CPC i aj zdravo bre.Milo hoce da stvori kvazi autokefalnu crkvu,malo mu je skupo da zida na stotine novih crkava za CPC,lakse je oteti vec postojece i prekrstiti ih.Po tom modelu ce otimati crkve po Kosovu,Federaciji,Hrvatskoj pa ce posle izvesnog vremena ispasti da SPC postoji samo u Srbiji bez Kosova i u Republci Srpskoj

      Reply
  2. vilogorski

    Пишеш:“Скупштина Црне Горе је легитимни представник већинске воље народа, као и наша Скупштина овде, и може да доноси законе какве год хоће, под условом да се не косе са Уставом“.
    Милане у начелу /теорији/ си у праву, али живот је изнад устава. Скупштина има и историјску одговорност, Ако су посланици одговорни пред својим бирачима они морају да покажу то и да добро ‘политички’ балансирају. Тачније да не затежу историјско уже које је данас овде на Балкану пренапрегнуто. Циљ који владајући у Црној Гори имају је да државу устроје према неким начелима рецимо Швајцарске, али то не може за владавине једног аутократе. Тај процес мора да еволуира у складу са свешћу њених грађана. У политици нагле и екстремне одлуке обично производе већу пометњу и никад на дају добро решења.
    Тако да ово решење само долива уље на ватру на данашњи Бадњи дан.
    Поздрав,

    Reply
  3. Цмок ТоРонто

    Бориш се, али саговорници се не чују… И то је тако. Све се распада, а ми то знамо. Две деценије… ево и трећа Срећа..почела.

    Reply
  4. Tarabuc

    Srpskom i Crnogorskom dušom danas upravlja bivša udba, Bog sa ovim stadom danas nema nikakve veze. Brane ono sto niko ne napada i napadaju ono sto niko ne brani. Korisni idioti su tu da pumpaju mišiće kasti koji će čim se spuste zavese orgijati u luksuzu.

    Reply

Leave a Reply to zeljko Cancel Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

 

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.