facebook

Владимир Челекетић: Неоколонијализам

Владимир Челекетић: Неоколонијализам

Да ли је Србија колонија, вазал или под окупацијом? Тешко питање за тзв. патриотску Србију, јер сва три термина су у употреби. У сваком случају, у једном се сви слажу, Србија није суверена земља већ има марионетску власт која спроводи политику Брисела и Вашингтона на штету земље и народа.

Ја предлажем термин „неоколонијализам“ јер је, по мом мишљењу, то термин који најбоље описује тренутни положај Србије. Ево како неоколонијализам описује Енциклопедија Британика.

„Неоколонијализам, индиректна контрола мање развијених држава од стране развијених држава.

Термин „неоколонијализам“ је почео да се користи после Другог светског рата и означавао је положај бивших колонија које су и даље у зависном положају у односу на друге државе, али, дефиниција је проширена на све земље где се снага развијених држава користи за експлоатацију сличну оној каква постоји у колонијама. За пример се могу узети земље Латинске Америке, где је директна страна управа окончана почетком 19. века.

Термин је, несумљиво, негативан и широко се користи да означи облик глобалне власти у којој транснационалне корпорације и глобалне,  мултилатералне институције комбинују свој утицај да би продужиле колонијалне облике експлоатације земаља у развоју. Теорија каже да је неоколонијализам развојна фаза капитализма која омогућава капиталистичким силама (државама и корпорацијама) да доминирају потчињеним народима деловањем међународног капитала, а не путем директне владавине.

Неоколонијализам се, генерално, препознаје као усаглашено деловање бивше колонијалне силе и других развијених земља, са циљем да се блокира раст у земљама у развоју и да се ове задрже као извор јефтиних сировина и јефтине радне снаге. Ова пракса је довођена у везу са Хладним ратом, а нарочито са америчком политичком која је позната под именом „Труманова доктрина“. Та политика је подразумевала да америчка влада нуди велике количине новца свакој земљи која је спремна да прихвати америчку заштиту од комунизма. То је омогућило Америци да прошири своју сферу утицаја и, у неким случајевима, да стави владе других земаља под своју контролу. Критичари кажу да су Америка и друге развијене земље осигурале потчињен положај земаља у развоју мешањем у сукобе и постављањем режима који су вољни да раде у интересу страних компанија, а против интереса сопствених земаља.

Шире гледано, неоколонијално управљање се препознаје као идиректан облик контроле, посебно путем економске политике, финансијске политике и трговинске политике транснационалних корпорација и глобалних и мултилатералних институција. 

Критичари тврде да се неоколонијални положај земље обезбеђује кроз инвестиције мултинационалних корпорација које, иако богате неколицину у неразвијеним земљама, држе те земље у зависном положају; такве инвестиције, такође, служе да се обезбеди да неразвијене земље остану извор јефтине радне снаге и сировина. 

Међународне финансијске институције као што су Међународни монетарни фонд и Светска банка често су оптужени за учешће у неоколонијалној управи, дајући кредите (и друге облике економске помоћи) под условима који су у интересу оних који представљају ове институције, а на штету земаља које кредите и помоћ примају.…“

 

Цео чланак може да се нађе овде:

https://www.britannica.com/topic/neocolonialism

Свако онај ко ишта зна о Србији, одмах ће препознати Србију као  земљу у неоколонијалном положају, међутим, из горе наведеног описа види се да се страна контрола спроводи, углавном, из економских интереса. Када је Србија у питању има још:

  • Комадање територије и прављење других, несрпских и антисрпских држава на српској земљи.
  • Промена демографске слике масовним насељавањем странаца, тзв. миграната, који се не могу асимиловати.
  • Вођење политике против културно-историјског наслеђа Срба са циљем њиховог потпуног и трајног отуђења од темељних вредности које њих (Србе) чине народом. То се постиже културном и образовном политиком и политиком наметања друштвених норми као што су тзв. родна равоправност, јавни педерлук и све перверзије које уз педерлук, у пакету, иду, итд.

Ако неоколонијализам видимо као нешто лоше, нешто против чега се треба борити, као непожељан положај земље који треба променити, онда морамо да знамо шта је супротно од „неоколонијализам“. Супротно од „неоколонијализам“ није велики економски раст, није „социјална правда“, није борба против корупције и криминала, није поштовање Устава и закона, нису „поштени избори“, није „слобода медија“, нису „породичне вредности“ … супротно од „неоколонијализам“ је национална слобода.

За националну слободу се може борити само народ чија је земља, дакле, у овом случају, Срби. Не грађани и не радници, тј. запослени. Грађани се могу борити против корупције, против јавашлука у јавним установама, против локалне власти која хоће да посече дрворед, против власника кафића из којих допире несносна бука, против лошег третмана који имају пси луталице, … али за националну слободу, грађани се не могу борити.

Запослени се могу борити за веће плате и боље услове рада, у предузећима и установама у којима раде, али за националну слободу, радници се не могу борити.

Сада неко може да каже: али ти Срби које помињеш, истовремено су и грађани и запослени. Тако је, појединац може да буде много тога, али његове активности у друштвеном животу или његове приватне релације са другим људима не зависе, у свакој ситуацији, од свега онога што тај појединац јесте. Када се бори против сече дрвореда, битно је то што је грађанин, сасвим је неважно то што је Србин или што је негде запослен. Зашто? Зато што је дрворед у јавном простору, „на располагању“ сваком грађанину, па и њему. Када тражи већу плату, битно је само то што је запослен у конкретном предузећу или установи, неважно је то што је Србин или то што је грађанин. Неки други грађанин, који није запослен у том предузећу или установи, нема право да тражи већу плату (у том конкретном предузећу или установи). Када је неко члан удружења риболоваца, на пример, он има право да учествује у раду тог удружења само по том основу што је члан. Опет је неважно то што је Србин или грађанин или запослен. Итд.

Погледајмо сада шта ради наша тзв. национална опозиција и њени идеолози, познатији као национални тј. патриотски интелектуалци. Они закључе да је земља у неоколонијалном положају или у колонијалном положају или је вазал или је под окупацијом, свеједно, и не само да то закључе него то и докажу бројним примерима, а онда позову „грађане“ да се томе супротставе. У ствари, да будем прецизан, не да се томе супротставе. Они уопште не позивају у борбу за националну слободу, него позивају грађане да се боре за „поштене изборе“, „слободне медије“, против корупције, против партијског запошљавања и тако то.

Дакле, даме и господо, браћо и сестре „патриоти“, време је да одговорите на врло просто питање. Да ли је неоколонијални положај Србије нешто што је за вас прихватљиво? Ако јесте, нема потребе да се више китите епитетима „национални“ и „патриотски“, јер ако је ово стање прихватљиво, положај и третман Срба, као народа, за вас су прихватљиви и статус државе тог народа, Србије, за вас је прихватљив, те вам остаје да делујете искључиво са позиције грађана и наставите да се борите за све оно за шта сте се и до сада борили. Ако неоколонијализам није стање које желите свом народу и својој држави, онда треба да знате да мобилизација и борба грађана неће помоћи. Можда сачувате неки дрворед, али Србију и Србе, грађани неће сачувати, одбранити или ослободити. То могу само Срби. Потребан је национални покрет отпора, организовање и деловање Срба, са циљем освајања националне слободе и успостављања српске државе у правом смислу те речи. Потребно је расформирати ваше партије демократије и грађана и све људске и материјалне ресурсе ставити у службу националног покрета отпора. Нико нормалан неће слати ватерполо тим на кошаркашки турнир, или фудбалски тим на хокејашки турнир. Одлучите се у ком такмичењу желите даучествујете и према томе формирајте тим. Вучић врши последње припреме за сахрану српске Србије. Додуше, и у постсрпској Србији биће места за сналажљиве, али то је друга прича.

Насловна – Каменски, „Руке“ (карикатура)

About The Author

Related posts

6 Comments

  1. Вилогорски

    Србија није суверена земља већ има марионетску власт која спроводи политику Брисела и Вашингтона на штету земље и народа.Ја предлажем термин „неоколонијализам“ … супротно и спасоносно је национална слобода.
    Добро, предлог се прихвата после јасног ображложења и разјашњења неких дилема које се читаоцу намећу јер извиру из самог појма „неоколонијализам“ „нелиберализам“ и национална слобода.
    Е сад питања која треба подробно и сажето објаснити:
    У оквиру националне слободе ( искрено речано ја не знам шта се под тим тачно подразумева осим да сам ја Србин и да ми то нико не оспорава) како остварити фукционално друштв, У ствари ако је то баш, национално хомогено друштво, то би значило друштво и држава једног народа. Е тај народ одбацује неоколонијализам, неолиберализам и све остале западне друштвене норме које штете ноционалном бићу тог народа. У овом случају мом Сербском.
    Значи треба у тој идеалној националној држави избацити страна валуте, страну технологију, страну музику, стране уметничке креације, стране писце, страну науку и све оно што је продукт злог империјализма.
    У реду да то и прихватимо. Е сад се упитајмо шта би нам остало, осим фрулице, опанака, прасетине, кајмака, качамака, сабора, вашара и понека песма типа. Америка, Америка земља велика али метар мога села Америка цела. Па ако нам је то довољно, како певач пева онда добро, нека буде. Али оно што је видљиво мало ко би остао на том метру твога села. Све теоријске заврзламе без јасног увида у сурашњост падају у воду пред основном чињеницом. Зашто се највиталнији и најписменији део нације исели и добровоњно приста на подаништво и робовање том омраженом империјализму и либерализму.
    Живот се не може инпровизовати.Ми у туђем оку видимо трун а у нашем не примећујемо балван.

    Reply
    1. Budenbrok

      Slozio bih se sa Vama donekle. Ni meni nije jasno sta podrazumeva to – nacionaolna sloboda? Zaista nisam razumeo to. A nisam razumeno ni metod kako to postici? Lepo je sto u tekstovima koje ovde srecem nailazim na drugacije misljenje, koje se meni
      da budem iskren vise dopada, ali samo u domenu dijagnoze. Sve van toga je kao i kod svih analiticara – ne vidim konkretne predloge resenja. Ok, ovde je dijagnoza dobra, sto ste Vi lepo primetili, razjasnjen je pojam neokolonijalizma, ali pojam nacionalne slobode meni ostaje zamagljen, a o postizanju toga izuzev kroz floskulu – „потребан је национални покрет отпора, организовање и деловање Срба, са циљем освајања националне слободе и успостављања српске државе у правом смислу те речи“, nisam nista ni primetio. A i na kraju postavio bih pitanje – sta cemo sa slobodom kad je steknemo?

      Reply
  2. Budenbrok

    Prethodni komentar mi nije objavljen i ne razumem zasto sve je bilo pristojno. Tako da cu se ponoviti. Slozio bih se sa Vilogorskim da pored dobro definisanog pojma neokolonijalizma pojam nacionalne slobode ostaje za mene totalno zamagljen. A narocito nacin sticanja iste, izuzev izlizane floskule – „потребан је национални покрет отпора, организовање и деловање Срба, са циљем освајања националне слободе и успостављања српске државе у правом смислу те речи“. A na kraju krajeva, sta cemo mi da radimo sa tom slobodom kad je osvojimo?

    Reply
  3. Вилогорски

    @ Поштовани Budenbrok,
    Још од Великог Сокрета је дилема – шта после освајања слободе, на коју се слободу мисли, на Небеску или овоземаљску или пак апсолитну?
    Апсплутна слобода је ново ропство под истом , Хегел – Феноменологија Духа..
    Најбоље је ту дилему разрешио Владета Јеротић, остроумно приметивши:
    „О просвећености разума човека западне хемисфере и о просвећености срца човека православне сфере живљења говори се уопштено, недовољно јасно, али не и погрешно. Ову другу просвећеност не треба тумачити као пренаглашену осећајност, бурну афективност или опасну ирационалност живљења, већ као ону идеалну просвећеност за коју изворно хришћанство има срећну изреку:
    Благо теби ако ти разум у срцу почива!
    Реч је, дакле, о успешној и плодној синтези разума и срца, рационалног и емотивног, а дубински психолози би још рекли, свесног и несвесног.
    Јеротић наставља:
    Значајна одлика православне просвећености јесте и саборност, природна и насушна човекова потреба да у литургијској, заједници и свему осталом што је литургијско у српском православном човеку, а није везано непосредно за цркву, прослави Бога, овај живот, плодове земље. Протестантски индивидуализам, који је достигао своју могућу границу у „splendid isolation“ феномену (и на цивилизацијском и на културном плану, и у породици и у држави), последица је пренаглашавања свега рационалног, што је уродило, с једне стране, величанственим интелектуалним, философским и научним системима, а проузроковало, с друге стране, опште отуђење, пре свега од сопственог извора осећајног живота, затим отуђење од других људи и од саме природе.
    Комплексна психологија К. Г. Јунга научила нас је да све ствари на свету имају лице и наличје, своју светлу и тамну страну, своју Сенку, како је говорио Јунг. То значи да и православна просвећеност, она која је у Русији дала сјајну плејаду философа крајем XIX и почетком XX века (Соловјов, Тарејев, Несмјелов, Берђајев, Булгаков), и једног непревазиђеног Достојевског, који су заиста били праузор оног идеалног споја ума и срца о коме смо говорили – мора да носи „тамног брата“ у себи.
    И на крају Јеротић брилијантно извлачи животни пример, како народ из жеље за слободим ипада у ново ропство;
    Тако, на пример, саборност словенског православља, када није позитивно усмерена, може да се претвори, и већ се у православним земљама у нашем веку претворила, у анонимну колективност, у потчињавање диктаторском ауторитету, претворила се у ропску послушност која не дозвољава никакав даљи развој разума и ума, али ни осећања јер се и она могу и морају развијати и оплемењивати.
    Срдачан поздрав умни човече.

    Reply
  4. Mladen Obradović Bajgut

    Da bi otpor(oslobođenje) bio uspješan mora biti adekvatan kvalitetu (snazi) i kvantitetu (veličini) okupatora (imperije). I zato otpor na nivou nacije ne daje rezultate. Srbija sama se nikada ne bi oslobodila turskog jarma da se ostale nacije(Grci, Bugari) u toj imperiji nisu isto pobunile, kao i pomoći izvana (francuske artiljerije u prvom i ruskih tenkova u drugom s. ratu). Problem je u tome što je okupacila globalnih razmjera i vrše je nekoliko imperija koje odlično sarađuju u podjeli plijena (zapad nam je uzeo trgovinu, bankarstvo i poljoprivredu, a istok industriju i energetiku) a saradnje između porobljenih naroda nema. Naročito ako se mobilizacija fiksira samo na nacionalni nivo. Dok god zapadna Imperija dopušta da se kod nas prodaje kineska roba (i građevinarstvo i željezara) i ruska nafta i gas od njih pomoći (za oslobođenje) nema.

    Reply
  5. Ivan E

    Nije samo Srbija kolonijalizovana. Od skora zivim na zapadu i vidim dobro istu stvar – izaberu se lideri i onda se javlja neslaganje izmedju obecanja i retorike i dela. Bolje se zivi ali prava sloboda ne postoji – elite donose zakone koje ustrojavaju mase a ne vaze za sve ili koriste krupnim igracima. Sta je npr. Tramp obecavao, a sta bi posle? Od kad je u Nemackom interesu da prime toliko migranata itd. Sve su to necije marionete. Mi sve zakone prepisujemo sa zapada, znaci obespravljenost i idiotizacija gradjana je slicna u Srbiji i na zapadu.

    Tesko je reci da li je svaki lider u danasnjem svetu uopste autentican ili su svi do poslednjeg marionete. Da li se ne desi svakom novom lideru kad se popne na vlast da mu dodje neko iz pozadine i objasni zasto je smaknut Kenedi ili Djindjic ili Gadafi i sl. i da bi bilo dobro da sprovodi odredjene stvari ukoliko ne zeli da prodje slicno. Ne mislim da su pokojni lideri povezani, ali imam utisak da se nad masama na globalnom nivou sprovodi uspostavljanje kontrole uz smanjivanje sloboda uz pomoc marionetske elite, idiotizacije sadrzaja na medijima, povecavanjem konzumerizma u kome se nalazi mnogo bljestavih gedzeta kojima se odvlaci paznja dok se povecava exploatacija i smanjuju prava i slobode pojedinaca. Jeste situacija u Srbiji gora, ali ne i sustinski drugacija u odnosu na zapad, sto se tice polozaja pojedinca, a trend pojacavanja kontrole mi zaista deluje globalno rasprostranjen i sinhronizovan.

    Reply

Leave a Reply to Вилогорски Cancel Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

 

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.