Милан Миленковић: Практикум за разумевање политике

Шта је потребно да бисте разумели политику? Шта је оно што, независно од школе (која, ипак, не шкоди), може да вам помогне да проникнете у збивања и да предвиђате догађаје?

Нема савршеног рецепта. Ево једног необавезног упутства, кога се ја придржавам, кад о политици размишљам:

1. Будите циник

То значи, у најмању руку, не верујте политичарима, чак и кад су вам симпатични. Поготову не размишљајте о њима као о моралним громадама.

2. Заборавите на своју тачку гледишта

Највећи број људи прави грешку због тога што у своје размишљање укључује сопствене ставове, мишљења, идеолошке претпоставке, или политику брка са религијом. Ствари неизоставно гледајте као да сте, овог јутра, пали с Марса, у неку непознату земљу, у којој ваша предубеђења немају никаквог смисла. Срби много држе до својих убеђења, ставова и расположења, а највише стога што све те ствари замењују, у јавном дијалогу, знање и образовање. У кафанским и интернет дискусијама, право има онај ко највише пута лупи руком о астал и најчешће помиње „хрватског зликовца Тита“ и милу нам, напаћену отаџбину. То, на жалост, са рационалним посматрањем политике нема никакве везе, а са било каквом каузалистиком није ни у далеком роду.

3. Заборавите на морал у политици

Срби вазда очекују да се политичар понаша у складу са моралом, да занемарује своје личне интересе и да се, у вођењу политике, ако је икако могуће, инспирише или Богом, или Марксом. Претпоставка да некога у политици руководи морал, не само да је наивна, већ има и скривену смицалицу: ми очекујемо да политичар буде бољи, него што смо ми сами. Будући да смо мање-више сви дигли руке од морала и гледамо само своју вајду, дозволимо могућност да и политичара руководе исти мотиви.

4. Не потцењујте алавост политичара

Постоји једна симпатична заблуда у нашем посматрању политике, а то је да је боље да влада онај који се већ накрао, него неко нов, ко тек треба да пуни шлајпик. И један, и други ће красти и даље. Крађа је, наиме, црта карактера, а не нешто што се да сузбити дебљином новчаника

5. Не оцењујте стање народа, или нације, према својим расположењима

Народ хоће“, „народ неће“, „како овај народ не види“…Свако од мисли да је народ дужан да следи наше ставове, да мисли исто што и ми, или да увиди велике истине када их ми увидимо. Често заборављамо да смо, колико јуче, и ми били слепи, да смо веровали и клицали некоме ко нас је израдио, па сад, кад смо прогледали, сви морају да прогледају с нама. Ко не прогледа, тај је глуп. Свако мора да прође своју меру заблуда и грешака и ту туђа памет не помаже.

6. Избегавајте парадоксе у закључивању

Нешто што се десило десет пута, десиће се и једанаести. Ако се не деси, то је изузетак и на таквом изузетку се не може темељити озбиљно размишљање. Добар пример за то је очекивање да ће, рецимо, Вучић кад-тад прећи на проруску позицију. Пет пута смо очекивали да ће Руси послати оружје и то се није десило, али ми верујемо да би то, под свим осталим неизмењеним околностима, могло да се деси шести пут. То је бркање вере с логиком и то треба избегавати. Американци кажу: „Ако нешто има крзно као мачка, ако преде као мачка, ако има бркове као мачка, онда је мачка“. Ми стално имамо потпитање: „А можда је ипак пас са говорном маном“?

7. Унутрашњу политику посматрајте као последицу спољне, а не обрнуто

Онај ко не може да води самосталну спољну политику, не може ни унутрашњу. Ко није осигуран према „споља“, ко не влада спољно-политичком сценом, мора и „унутра“ да спроводи туђу политику. Ово напомињем због свих оних који мисле да се може поправити економија, привреда и социјала, без да се оствари другачија спољно-политичка ситуација. Многе мудре српске главе, на дневној бази, дају савете и предлоге како да се земља опорави и дочепа некаквог прогреса, а пет пара не дају за спољне околности. Веома наивно и вредно жаљења.

8. Оно што важи за опште, важи и за појединачно

Уколико држава не функционише, не функционишу ни њени подсистеми. Уколико здравство не ваља, не ваља ни сеоска амбуланта. Обрнуто, сеоска амбуланта може бити рђава, а да здравствени систем, у целини, буде солидан. бесмислено је тумарати по деловима рђаве целине, дајући предлоге како се, на пример, пољопривреда у једној земљи може покренути покретањем једног пољопривредног комбината. Целина ће, кад је рђава, врло брзо уништити сегмент који показује знаке оздрављења. Или: ако колаборација није добра, није добра ни она Недићева. Ако је добра, добра је и ова данашња.

9. Изјаве политичара тумачите обрнуто

Кад вам неки политичар каже да ће се побринути за насипе, рачунајте да неће. Мање ћете погрешити.

10. Не верујте уличним политичким аналитичарима

Код нас се, услед грађанизације српског друштва, изобразио тип уличног политичког аналитичара, који често уме да буде веома сугестиван и убедљив, као да је на директној вези са Обамом и Путином. Он тачно зна шта хоће Русија, шта Америка, шта Кина. Не наседајте. У стотину таквих, један може на карти прстом да покаже Сирију. Путин не зна шта ће урадити за годину дана, а пивопија испред драгстора зна? На несрећу, спој демократије и грађанског друштва, са српском усменом културом, врло се често заврши оним „рече ми човек у кафани синоћ“, што код нас има доказну вредност.

11. Клоните се реченице „није то исто“.

Тачно је да се историјске околности мењају, али никада не бисмо ништа из историје научили, кад бисмо трубили да „то није исто“. Аналогије се морају повлачити, ако нешто желите да сазнате и да предвиђате.

12. Чувајте се релативизације и објективизације у разговорима.

Уобичајен начин вођења политичких искусија код Срба је овакав: „Све си тачно рекао, ал’ опет ниси у праву“. Људе малог знања и разумевања ћете препознати по томе што стално траже да им се нешто дефинише и хватају се за реченицу, чак и за реч, док им целина изиче. Чим на то налетите, баталите. Такав лик има проблем са ауторитетом у кући и ништа друго не ради него подрива све ауторитете око себе, не би ли се обрачунао са оним кућним. Исто тако, чим неко почне са „да, али“, заборавите га. Томе није до сазнавања, него до брбљања. И једни, и други, спадају у енергетске вампире. Широке фразе попут „и Шиптари су људи“, „шта је отаџбина уопште“ и сличне глупости, не воде никуд. После таквих трабуњања ниста ништа паметнији, већ само уморнији.

13. Facta, non verba. Дела, не речи, говорили су Римљани. Политичаре цените по делима, а не по лупетањима, иако лупетања умеју да буду одмарајућа и прихватљивија, него недела.

14. Не верујте медијима, чак ни кад је метеоролошка прогноза у питању.
15. Кога Запад хвали, тај вам добро не мисли.
16. Конструктивна опозиција није опозиција. То је само изговор за колаборацију. Одсуство критике власти је доказ да се у сарадњу с властима ушло.

17. Увек обратите пажњу на стил облачења политичара. Унутрашње промене прати и промена изгледа.
18. Будите резервисани према декларисаним патриотама и клерикалцима, они су кварљива роба.

Частан човек никад себе не би дефинисао као патриоту, или верника. То је оно: „фал’те  ме уста“. Човек живи као родољуб и као верник, а не декларише се тако. Чим се декларише, драматично порасте вероватноћа да је из комунитичке и атеистичке породице.

19. Не верујте онима који хоће да систем мењају „изнутра“, односно тако што ће ући у њега
20. Потезе цркве оцењујте независно од својих верских расположења.
21. Клоните се бесмислених протеста, чувајте енергију.
22. Кад видите да се нека политичка организација изјашњава против, рецимо, вакцинације, НАТО пакта, или потапања манастира, а не позива чланство да изађе на протесте, знајте да је уремљена, односно да је у договору с властима.
23. Ко је научио да живи од политике, нема те опачине коју неће урадити да у њој остане.

Политика је лак и сладак хлеб. Сва начела важе до прве претње да ће се морати јести неки други хлеб, хлеб рада и одговорности.

24. Научите да препознајете шарлатане у јавном простору.

У последњих двадесетак година, пророке и пророчице су заменили разни шатро научници, публицисти и преваранти сваке врсте. Свима је заједничко то да тврде да су открили највеће тајне, да знају ко и како покреће овај свет, да су проникли у „суштину“ итд. Историјом и догађајима још нико није овладао, а просто је нестварно да највеће тајне света и збивања не знају Обама и Путин, већ неки дроња из Београда, коме историја шапуће на ухо оно што није Черчилу и Стаљину.

25. Следите логику догађаја, а не изјаве

Ако се склапа један по један споразум са НАТО пактом, или са Тачијем, на крају ћемо се наћи у НАТО-у и признаћемо Косово.

26. У политици не верујте у чуда, у Бога и у Русе. Оставите то за верске прилике.

У политици нема веровања, већ само проверавања.

27. Обратите пажњу на „грандиозне“ речи

Ако вам се неко обраћа често користећи изразе „увек“, „никад“, „све“, „ништа“, ако вам препричава своје емоције и стања, ако вам се обраћа у будућем времену, знајте да вас лаже.

28. Сумњајте

Сумња је здравији став према животу, него оптимизам, јер бар упућује на размишљање и тражење доказа. Оптимизму доказ не треба, размишљање још мање.

29. Генерализујте

Нема тог кафанског генија који није изустио реченицу „не можемо да генрализујемо“. То је будалаштина, јер је супротност генерализацији бескрајно детаљисање и релативизовање. Најглупље што можете да урадите, кад причате о политици, рецимо, Албанаца, или Хрвата, је да анализирате једног по једног Шиптара, или Кроата. Генерализовати се мора, ако се неки закључак жели. Све остало је дебата без краја.

30. Не верујте конвертитима

Ако је неко био верник, па постао атеиста, или обрнуто, знајте да му је породични скрипт контаминиран и да пред собом немате солидног човека. Исто важи и за политичке конвертите. Постојаност у ставовима и опредељењима је неграђанска врлина, али јесте врлина првог реда. Сви се, наравно, мењају, али само се несолидан човек мења у базичним поставкама, јер нема, у одрастању, у породичном васпитању, чврстину и постојаност.