Пре хиљаду година, на тлу данашње Шпаније, у Гранади, Кордоби и Алхамбри, цветала је пуним сјајем велика арабљанска и семитска култура уопште, која ја помрачила сјај Виза...
Од Гилгамеша до данас, а у питању су хиљаде година, човека је мучило питање слободе. Највећи умови су се бавили тиме, милиони страница су исписани и нико, ама баш нико се...
Полицијски час, за који мислим да је неизбежан у скорој будућности (осим ако велики план није да се поморимо), само је јасан доказ да држава, која кошта бога оца, није у...
Испоставило се да је Сорабија земља у којој могу недостајати кисеоник, маске, рукавице, респратори, али сузавца и пендрека увек има изобилно. Прво се купи најважније, а о...
Рађање моћи Слом је дошао нешто пре 2100-те. Урбани ратови, просторно планиране епидемије и општи хаос, изазвали су серију грађанских ратова у Европи и Америци. Све се ра...
Ми стално обеђујемо Вучића да није добар Србин, или да није биолошки Србин и ту се грдно варамо: Вучић је, по својим особинама, у етнопсихолошком смислу, савршен Србин. Н...
Победа анорганског Без икакве илузије о реверзибилности историјскх процеса, чак и без ламента над њима, једноставно се може констатовати да је традиционално друштво само...
Још у време моје младости, могао је Србин из Шумадије отићи у Секељ, Ердељ, или Беч и свуда би био примљен као свој међу својима. Кнез Сима Марковић, отишавши у опанцима...
Који је то чип за самопрепознавање једног народа? Како ми знамо да смо другачији, да се разликујемо од других? Безбројне су дефиниције народа и нације у литератури, посеб...
или: Што смо тражили, то смо и добили Циркус, који се ових дана дешава у вези са положајем СПЦ у Црној Гори, показује сву беду наше политичке аналитике, која није...
Кажу да је адмирал Хорацио Нелсон, после Битке код Нила, рекао свом ађутанту Хардију, мислећи на своје морнаре: „Не могу да верујем да смо победили са овом багром која се...
Мувамо се, пре неколико дана, моја пуста жена и ја кроз Професорску колонију. Ко не зна, то је једна од последњих оаза некадашњег Београда, оног предратног и, уз Неимар,...
Једна од широко распрострањених илузија, које градски сељаци и поштена интелигенција пласирају споромиислећим Србиме, јесе и она да само трба да се потрудимо, да свргнемо...
Срби, упорно неспособни да расуде имеђу онога што треба да буде и шта ће бити, бирају да игноришу чињенице и стварност, у корист измаштане будућности која, барем не таква...
Када би Срби били упола истрајни у свом поштовању чињеница и натуралистичком мишљењу као што су истрајни у својим заблудама, не бисмо морали да бринемо за будућност. Ипак...
